Generacija bez kikirikija: Kad alergije promene detinjstvo

„Mama, peku me usta."

Dragana Mladenović se seća kada je njena tada petogodišnja ćerka izgovorila ovu rečenicu.

„Videla sam da joj je lice crveno, a ubrzo je krenulo i gušenje.

„Odmah sam pomislila da je alergija, jer je prvi put probala kolač u kojem je bilo kikirikija", priča ova 45-godišnjakinja za BBC na srpskom.

Alergije na hranu pogađaju približno od tri do šest odsto dece u svetu, podaci su Evropske akademije za alergiju i kliničku imunologiju.

Nastaju kao posledica neadekvatnog odgovora imunog sistema, objašnjava Snežana Rsovac, specijalistkinja dečije pedijatrije i pulmologije za BBC na srpskom.

„Karakteristično je da su alergija na hranu i atopijski dermatitis često prve manifestacije alergijske sklonosti kod dece", dodaje ona.

Atopijski dermatitis je hronična, nezarazna upala kože koja izaziva suvu kožu, crvenilo i jak svrab.

Istraživanja upućuju na to da su deca sve više alergična, kaže Rsovac.

Alergije nisu isključivo posledica genetike, jer iako postoji nasledna sklonost, značajnu ulogu imaju i drugi faktori, dodaje ona.

„Veruje se da upravo kombinacija genetske predispozicije i epigenetskih, odnosno faktora sredine, doprinosi porastu broja dece i odraslih sa alergijskim bolestima", ukazuje Rsovac.

Faktori kao što su način ishrane, aditivi u hrani, zagađenje vazduha, duvanski dim, infekcije mogu da utiču na ove epigenetske promene, podaci su iz časopisa Oxford academic.

Epigenetika je oblast biologije koja proučava kako aktivnost gena može da se menja bez promene same DNK strukture.

Pogledajte video: Kako i zašto nastaju alergije

'Život sa alergijom nije lak'

Testovi za alergije su potvrdili Draganinu sumnju.

„Radili smo testove krvi i PRICK test (kada se kap alergena stavi na kožu) i svi su pokazali da je moje dete alergično na kikiriki", kaže ona.

Tada je počela „stalna briga da se snažne alergijske reakcije ne bi ponovile", dodaje.

Dragani je dosta vremena trebalo da nauči ćerku kako da pazi na ishranu.

„U vrtiću je donošenje hrane zabranjeno, tako da sam tu bila mirna.

„Ipak, na drugim mestima pazila sam na svaki njen korak", priseća se.

Kada je reč o alergijama na hranu u prvoj godini života, najčešći alergeni su proteini kravljeg mleka i jajeta - posebno belanceta, objašnjava Rsovac.

„U kasnijem dobu se kao značajni alergeni javljaju i orašasti plodovi, među kojima je kikiriki jedan od najčešćih", dodaje.

Alergije su uglavnom takozvane „IgE-posredovane", što znači da u njima učestvuju antitela koja su, inače, štit našeg imuniteta.

IgE ili imunoglobulin E je protein koji proizvode specifične ćelije imunog sistema, kao odgovor na različite mikroorganizme (bakterije, viruse, gljivice), a ponekad i kao odgovor na druge supstance koje organizam prepoznaje kao strane.

„Postoje i forme koje nisu direktno posredovane IgE antitelima.

„Međutim, kada je reč o alergijama na hranu, one su u velikom broju slučajeva povezane upravo sa specifičnim IgE antitelima usmerenim na određene namirnice", kaže.

Kod respiratornih alergija najčešći alergeni su poleni trava i grinje.

„Poleni su sezonski alergeni javljaju se u periodu cvetanja, simptomi se obično javljaju u proleće i leto, u zavisnosti od vrste polena.

„S druge strane, grinje su takozvani celogodišnji alergeni, jer ih ima u kućnoj prašini tokom cele godine", ukazuje Rsovac.

Slično važi i za buđ i plesni.

„Zbog toga neka deca imaju simptome tokom cele godine - zapušen nos, kijanje, kašalj, svrab očiju ili čak pogoršanje, poput astme", dodaje ona.

• Kada je alergija na hladnoću opasna po život
• Kako preživeti sezonu alergija na polen
• Šta je astma i kako se sa njom živi u Srbiji

Različiti intenzitet alergijskih reakcija

Kada dete pokazuje simptome koji nisu uobičajeni pošto pojede neku namirnicu, to može značiti da je alergično, ukazuje doktorka Rsovac.

To ne moraju uvek da budu „neke ozbiljne reakcije, već i stomačne tegobe, otok ili problemi sa stolicom".

U takvim situacijama važno je prvo se obratiti pedijatru koji na osnovu kliničke slike i laboratorijskih testova dalje upućuje kod odgovarajućeg stručnjaka, dodaje.

Neke od alergija mogu uspešno da se kontrolišu eliminacionom dijetom - jednostavnim izbacivanjem određene namirnice.

Uz redovno praćenje i testiranje, vremenom je moguće da dete razvije toleranciju, odnosno da više ne pokazuje alergijsku reakciju na određenu namirnicu, ukazuje doktorka.

Kada se prikupe svi relevantni podaci o detetu i njegovim reakcijama, pristupa se dijagnostičkim procedurama, među kojima su i testovi provokacija u strogo kontrolisanim uslovima.

Međutim, alergije ponekad nisu jednostavne i predvidive.

Alergijske reakcije mogu da budu različitog intenziteta - od blagih simptoma, sve do najtežeg oblika, anafilaksije, objašnjava doktorka.

Anafilaksija je sistemska reakcija koja može da ugrozi život.

Organi, poput mozga i srca, tada ne dobijaju dovoljno kiseonika i krvi.

„Anafilaktički šok zahteva hitnu medicinsku intervenciju.

„Zbog toga se nekoj deci propisuju autoinjektori adrenalina", kaže Rsovac.

Omogućavaju brzu primenu adrenalina u hitnoj situaciji.

Tada telo oslobađa hemikalije, među kojima je histamin, koje deluju na krvne sudove i izazivaju otečenost.

Pogledajte video o retkoj alergiji na hladnoću

https://www.youtube.com/shorts/8huacvLb3a8

Kako je u školama i vrtićima?

Milena iz Kraljeva ima devet godina.

Lekari su joj još u ranom detinjstvu utvrdili da je alergična na proteine iz mleka.

„Porasla sam sa znanjem da sam alergična, pa mislim da sam se navikla", kaže crnokosa devojčica.

Ipak, nije uvek bilo tako jednostavno.

Kada je kretala u prvi razred, roditelji su joj objasnili koje namirnice ne sme da uzima.

„Prvo mi je bilo teško da zapamtim.

„Nekad mi je prosto bilo krivo što ne mogu da uzmem neki slatkiš koji mi druga deca ponude", dodaje ona.

Dok je išla u vrtić, dobijala je hranu u kojoj nije bilo mleka.

Roditelji gotovo uvek obaveštavaju zaposlene da im je dete alergično, kaže Anđela Pejković, medicinska sestra u preventivnoj zdravstvenoj zaštiti u vrtiću u Kragujevcu.

„Mislim da su obdaništa veoma dobro informisana i organizovana u vezi sa ovim problemom, jer sve veći broj dece dolazi sa alergijama", dodaje ona.

I roditelji su, kaže, obazriviji nego ranije kada je reč o ishrani dece.

„Više istražuju, informišu se i samostalno donose odluke da li će detetu uvesti određenu namirnicu", ukazuje Pejković.

Kad je krenula u prvi razred, Mileni je već bilo malo lakše - nije bila jedina učenica sa alergijom.

U odeljenju skoro uvek ima dece koja ne konzumiraju određenu hranu, kaže učitelj Đorđe Atanisić za BBC na srpskom.

„Trenutno u odeljenju imamo dete sa ozbiljnom alergijom na kikiriki, koja je jednom dovela do anafilaktičkog šoka.

„U dogovoru sa roditeljima, u ormariću se čuvaju lek za alergiju i adrenalinska injekcija za hitne slučajeve", dodaje on.

Kako pomoći nekome ko ima anafilaktički šok?

Najčešći uzroci anafilakse su hrana poput kikirikija, orašastih plodova, ribe i školjki, ali mogu da je izazovu i ubodi osa i pčela, prirodni lateks ili penicilin, kao i namirnice poput jaja, mleka, susama i kivija.

Simptomi su otok grla i usta, promuklost, otežano gutanje, otežano disanje, nesvestica, pospanost, bol u stomaku, mučnina i povraćanje, crvenilo kože i osip ili koprivnjača, pisao je ranije BBC.

Mogu početi u roku od nekoliko minuta.

Pacijentima koji su u riziku od anafilaktičke reakcije verovatno je prepisan uređaj za adrenalin.

Adrenalin deluje tako što sužava krvne sudove i podiže krvni pritisak, smanjuje otok, i širi disajne puteve.

Pacijent treba da sedi ili legne, a uređaj treba koristiti na spoljašnjoj strani butine i držati onoliko dugo koliko je napisano u uputstvu.

Posle primene adrenalina uvek treba pozvati hitnu pomoć - mnogi ljudi će imati ponovnu pojavu simptoma.

Uređaji za adrenalin imaju različite doze za decu i odrasle, u zavisnosti od težine pacijenta.

Preporučuje se da oni koji su u riziku nose dva, ako jedan zakaže.

Pogledajte video o astmi, jednoj od od najčešćih hroničnih bolesti današnjice

Najčešće alergijske reakcije:

• atopijski dermatitis (ekcem)
• svrab, crvenilo, otok na koži
• alergijski rinitis (kijanje, curenje nosa, zapušenost)
• alergijska astma (pištanje u grudima, kašalj, otežano disanje)
• povraćanje
• proliv
• bol u stomaku

Izvor: World allergy organization journal

• Šta je buđ i zašto je opasna po zdravlje
• Razmnožavaju se na našem licu, čiste nam kožu, ali im preti izumiranje
• Pažljivo koristite kreme za sunčanje

Šta su najčešći alergeni?

• Žitarice u kojima je gluten: pšenica, raž, ječam, ovas
• Kikiriki
• Soja
• Mleko
• Orašasti plodovi: bademi, lešnici, orasi, indijski orah, pistaći
• Jaja
• Celer
• Senf
• Susam
• Riba, rakovi i morski plodovi (dagnje, ostrige)
• Sumpor-dioksid i sulfati koji se koriste kao konzervansi, poput lupina (sastojak u nekim testeninama i pecivima)

Izvor: Engleska agencija za standarde hrane

Život sa alergijom nije lak, ni za decu, ni za roditelje, kaže Dragana.

Redovno u prodavnicama čita deklaracije namirnica, a retko se opušta kada su u gostima ili na dečijim rođendanima.

Na putovanjima unapred proverava gde je prva bolnica.

„Kad čujem kikiriki, to je kao sirena za uzbunu", kaže ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Zašto cela Srbija kija, kašljuca i trlja oči
• Zašto svet postaje sve alergičniji
• Hranite bebe puterom od kikirikija, smanjuje se rizik od alergija, kažu naučnici
• Da li je puter od orašastih plodova loš po vaše zdravlje
• Koliko je efikasna borba protiv ambrozije u Srbiji
• Šta sadrži hrana u Srbiji
• Zašto su neki ljudi 'alergični' na druge ljude