Američko-izraelski napad: Gde su Rusija i Kina, saveznici Irana

Nakon što je Velika Britanija dozvolila Vašingtonu da koristi njene vazduhoplovne baze za „defanzivne“ udare tokom američko-izraelskog napada na Iran, pažnja je preusmerena na podršku koju bi Teheran mogao da dobije iz inostranstva.

Rusija i Kina imaju čvrste diplomatske, trgovinske i vojne veze sa Islamskom Republikom, ali trenutni sukob će pokazati koliko su tačno daleko one spremne da idu da bi je podržali.

Glasna, ali svedena podrška Rusije

Odgovor Moskve na zajedničke američko-izraelske vazdušne udare na Iran bio je glasan, ali ograničen.

Moskva je signalizirala bes i solidarnost sa Teheranom, istovremeno pažljivo izbegavajući korake koji bi uvukli Rusiju direktno u sukob, kaže Sergej Gorjašenko iz BBC njuza na ruskom.

Portparol Kremlja Dmitri Peskov govorio je o „dubokom razočaranju“ da je, uprkos pregovorima između Vašingtona i Teherana, situacija „degradirala u otvorenu agresiju“.

Moskva je, rekao je on, u stalnom kontaktu sa vođstvom Irana i sa zalivskim državama zahvaćenim sukobima.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je, kako kaže, „neisprovociranu agresiju“ protiv Irana od SAD i Izraela, i osudila ono što doživljava kao politički atentat i „lov“ na šefove suverenih država.

U nedelju je predsednik Vladimir Putin poslao izraze saučešća iranskom predsedniku Masudu Pezeškijanu zbog ubistva iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, nazvavši to „ciničnim kršenjem morala i međunarodnog prava“.

A opet je Kremlj upadljivo izbegavao da uputi ličnu kritiku na račun američkog predsednika Donalda Trampa i još uvek izražava zahvalnost američkim naporima za posredovanje u pregovorima oko Ukrajine.

Upitan u ponedeljak kako Moskva sada može da veruje Vašingtonu, Peskov je odgovorio da Rusija „pre i iznad svega veruje samo sebi“ i štiti vlastite interese.

• Iran odgovara na napade: Gađani aerodromi u Dubaiju i Abu Dabiju
• Ajatolah Hamnei: Kako je iranski vrhovni vođa držao vlast čeličnim stiskom
• Novi napadi na Bliskom istoku, Tramp: 'Imamo dovoljno oružja da ratujemo zauvek'

Ti interesi pomažu da se objasni zašto ruska podrška Iranu ostaje uglavnom retoričke prirode, iako je Iran postao jedan od najbližih saveznika Moskve od početka potpune invazije na Ukrajinu, šaljući dronove i pomažući Rusiji da razvije načine za izbegavanje zapadnih sankcija, javlja naš dopisnik.

Iran se takođe uklapa u viziju Kremlja o multipolarnom poretku, u kom su prava država važnija od ljudskih prava, a vlade drže sveobuhvatnu kontrolu kod kuće.

Pad jednog takvog režima predstavljao bi udarac pomenutom modelu.

Istovremeno, Kremlj je već ranije pokazao da neće rizikovati previše toga za vlastite partnere, bilo u Venecueli, Siriji ili tokom 12 dnevnog rata između Izraela i Irana u leto 2025. godine.

Rusija je izuzetno angažovana u Ukrajini i deluje nespremno, a možda čak i nesposobno, da ponudi više od diplomatske podrške i vojno-tehničke saradnje.

Sporazum o rusko-iranskom strateškom partnerstvu potpisan 17. januara 2025. godine ne obuhvata pakt o uzajamnoj odbrani.

Moskva i Teheran su se obavezali da će razmenjivati informacije, držati zajedničke vežbe i „osigurati regionalnu bezbednost“, ali nisu obećali da će braniti jedno drugo ako neko od njih bude bio napadnut.

Ekonomske veze između dve zemlje su takođe skromne, a trgovina ostaje u domenu od četiri do pet milijardi dolara.

Ali zato vojne i industrijske veze rastu.

U februaru je list Fajnenšel tajms pisao o velikom sporazumu prema kom će Rusija slati Iranu prenosive protivvazdušne odbrambene sisteme Verba, vredne 500 miliona evra.

Iran je dobio avion za obuku Jak 130, jurišne helikoptere Mi 28, a očekuje i borbene avione Su 35, mada Rusija tek treba da pošalje sisteme Verba.

Upotreba iranskih dronova Šahed značajno je promenila taktiku ruskih snaga na ukrajinskom frontu.

Međutim, prošle godine je Moskva rapidno proširila vlastitu proizvodnju dronova, smanjivši zavisnost od iranskog oružja.

Za Moskvu, Iran je suviše važan da bi mu bilo dozvoljeno da padne - ali nedovoljno važan da bi se borila za njega.

Ta računica bi mogla da se promeni, ali za sada će ruska intervencija najverovatnije uglavnom biti svedena na reči.

Uloga Kine kao ekonomske slamke spasa

Kina je oštro osudila ubistvo ajatolaha Aliha Hamneija, a Peking se istorijski protivi američkoj strategiji smene režima širom sveta.

U srži kinesko-iranske veze nalazi se uzajamno korisno ekonomsko partnerstvo, kaže Šon Juan iz Globalne kineske jedinice Svetskog servisa BBC-ja.

Kina je najveći trgovinski partner Irana i njegova najveća mušterija za energente.

Uprkos višegodišnjih parališućih američkih sankcija Iranu, Peking je ostao ekonomska slamka spasa za Teheran, kupujući ogromne količine njegove nafte po povlašćenoj ceni preko mreže takozvanih „flota duhova“ – lažno registrovanih brodova koji izbegavaju sankcije da bi prevozili naftu.

Godine 2025, na primer, Kina je kupila više od 80 odsto iranske nafte poslate brodovima, a zarada od kineskih kupovine pomogla je Iranu da stabilizuje privredu i finansira trošenje na odbranu uprkos tome što su se zapadna tržišta za njega zatvorila.

Dvadesetpetogodišnji strateški sporazum potpisan 2021. godine učvrstio je njihov odnos, obećavši stotine milijardi u kineskim ulaganjima u iransku infrastrukturu i telekomunikacije.

Izrael i SAD napali Iran

'Duga igra' Kine

Istorijski gledano, kineski pristup napetostima između Irana i Izraela i Irana i SAD-a bio je strateško ograđivanje.

Tokom prethodnih eskalacija, u koje spada i 12-dnevni rat Izraela i Irana u leto 2025. godine, Kina je dosledno pozivala na „uzdržanost“ dok je za sve okrivljavala „spoljno mešanje“ – što je ne tako prikrivena referenca na američku politiku, javlja naš dopisnik.

U prethodnim sukobima između Irana i Izraela, Kina se ponašala kao diplomatski štit za Teheran, koristeći moć veta - ili pretnju da će ga upotrebiti - da bi ublažila rezolucije UN-a.

Međutim, Kina nikad nije ponudila direktnu vojnu intervenciju.

Strategija Pekinga oduvek je bila da Amerika ostane zauzeta na Bliskom istoku, kaže naš dopisnik, bez pokretanja potpunog regionalnog kolapsa koji bi digao svetske cene nafte.

Pro-zapadnjački režim u Teheranu bio bi katastrofalni geopolitički poraz za Kinu, jer Teheran ne samo da joj šalje energente, već i politički predstavlja pozamašnu protivtežu američkom uticaju u regionu.

Iran je član BRIKS-a i Šangajske organizacije za saradnju, i služi kao ključno geografsko vezivno tkivo između Centralne Azije, Kavkaza i Bliskog istoka.

Pad Islamske Republike mogao bi da oslabi kredibilitet multilateralnih mehanizama koje Moskva i Peking pokušavaju da ojačaju.

Bez potpune američko-izraelske invazije na Iran, tamošnje političke i vojne strukture bi mogle da ostanu na vlasti.

Peking će igrati uobičajenu „dugu igru“, nameravajući da ostane u dobrim odnosima sa onim ko bude zamenio Hamneija na položaju vođe Irana, dok će Rusija tražiti vlastite prilike.

U Iranu žalost i proslava posle smrti vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• I dalje nemamo predstavu u kom pravcu ide rat na Bliskom istoku: BBC urednik
• Smena režima u Iranu: Trampova najveća kocka do sada
• Ovo je izuzetan trenutak za koji se Iran pripremao: BBC urednica
• Bouen: Opasan trenutak, ali Amerika i Izrael vide priliku koja se ne sme propustiti
• Šta je ostalo od iranskog nuklearnog programa i da li je zaista pretnja