Ove bliznakinje su rođene u razmaku od par minuta, a očevi im nisu isti

Bliznakinje Mišel i Lavinija Ozborn nisu identične, ali su od rođenja vezane duboko jedna za drugu.

Ali kada je Lavinija kliknula na mejl sa rezultatima kućnog DNK testa u septembru 2022, ispunio ju je osećaj straha.

„Možda sam podsvesno znala“, kaže.

Rezultati njenog testa otkrili su nešto zapanjujuće: bliznakinje Lavinija i Mišel nemaju istog oca.

Začete su prirodnim putem, razvijale su se zajedno u istoj materici, rodila ih je ista majka u razmaku od nekoliko minuta - ali su polusestre.

Mišel i Lavinija, 49-godišnjakinje, postoje zahvaljujući neverovatno retkom biološkom procesu komplikovanog naziva - heteropaternalnpj superferkundaciji.

Da bi došlo do ovog procesa, žena mora da proizvede više od jedne jajne ćelije tokom istog ciklusa koje moraju da budu uspešno oplođene spermom različitih muškaraca, a nastali embrioni moraju da prežive trudnoću.

Samo je oko 20 opvakvih slučajeva do sada zabeleženo širom sveta.

Posle višemesečnog istraživanja njihove priče za serijal BBC Radija 4, „Dar“, otkrila sam da su Lavinija i Mišel jedini par bliznakinja sa različitim očevima koji je do sada dokumentovan u Velikoj Britaniji.

Laviniju je ovo saznanje porazilo. Njihovo zajedničko detinjstvo bilo je vrlo teško, između različitih grupnih domova i privremenih staratelja.

Jedina stabilnost koju su neidentične bliznakinje imale bila su jedna drugoj.

„Ona je bila jedino što je pripadalo meni, jedino u šta sam bila sigurna, jedino biće u koje sam bila sigurna“, kaže Lavinija.

„A onda više nije bila.“

Kada je Lavinija pozvala sestru bliznakinju da podeli vest, Mišel nije bila previše „iznenađena.“

„Još uvek sam zapanjena da to zaista može da se dogodi – super je čudno, super neobično, super retko, ali ima smisla“, kaže Mišel.

Majka Mišel i Lavinije bila je ranjiva devetnaestogodišnjakinja kada ih je rodila u Notingemu 1976.

„Trpela je zlostavljanje očuha, pa je tokom detinjstva bila u hraniteljskim porodicama i domovima za decu“, kaže Mišel.

Kad god bi sestre pitale ko im je otac, majka je uvek odgovarala: „Džejms".

„Nije bio prisutan u našem životu“, nastavlja Mišel.

I njihova majka je bila odsutna tokom njihovog detinjstva i mladosti. Kada su imale pet godina, dobila je stipediju za studije na univerzitetu u Londonu i ostavila ih je u Notingemu sa majkom njene najbolje drugarice, koju su bliznakinje zvale „baka“.

„Baka je bila stroga, nije bila baš emotivna, nije nas uopšte mazila. Jedina konstanta koju sam imala bila je Mišel“, kaže Lavinija.

Dok god je imala sestru bliznakinju pored sebe, kaže Mišel, osećala se bezbedno.

„Ona i ja smo bile same protiv celog sveta.“

Sa 10 godina, devojčice su se pridružile majci u Londonu. Ali posle par godina, ponovo su poslate da žive u jednom od majčinih starih hraniteljskih domova.

Nisu mogle da shvate zašto njihova majka nije želela da bude sa njima.

„Fizički i emocionalno, ona je uvek bila van domašaja“, kaže Lavinija.

Iako je tokom većeg dela detinjstva bio odsutan, Džejms se vratio u njihove živote kada su bliznakinje bile u tinejdžerskim godinama.

Lavinija je uspela da ga pronađe i dok je mislila da se prepoznaje u njemu, Mišel nikada nije bila sigurna da joj je on otac.

Duboko u sebi, sumnjala je u to.

Njihova majka je postala dementna 2021. i više nije bila u stanju da odgovara na njihova pitanja.

Mišel je videla Džejmsovu fotografiju i bila je sve uverenija da on nije njen otac.

„Samo sam pomislila, čak ni ne liči na mene“, kaže Mišel.

„Zato sam kupila DNK test.“

Ovaj sve popularniji test, otkriva istinu o porodici i poreklu. Ali Mišel nije ni pomislila kako bi njeni rezultati mogli da utiču na Laviniju kada je poslala uzorak DNK na analizu.

Rezultati su stigli 14. februara 2022. - istog dana kada je umrla Mišelina i Lavinijina majka.

Džejmsovo prezime se nije pojavilo u Mišelininoj očevoj liniji - on nije bio njen otac.

• Kolumbijka rodila blizance, očevi im različiti: Kako je to moguće
• Blizanci po profesiji
• Priroda ili vaspitanje: Neočekivane zajedničke osobine jednojajčanih blizanaca

Posle više nedelja istrage, Mišel je otkrila da joj je otac Aleks, brat žene koja se sprijateljila sa njihovom majkom.

Pozvala je Aleksove rođake, koji su je upozorili da se on godinama bori sa alkoholizmom i zavisnošću od droga i živi na ulici.

Mišel i Lavinija su se srele sa Olivin, za koju je Mišel verovala da je rođaka u prvom kolenu i njoj i njenoj sestri bliznakinji. Odmah je osetila povezanost s njom.

„Jednostavno sam znala da je moja krv“, kaže.

Ali Lavinija nije osetila vezu. Kada im je Olivin pokazala fotografije njene porodice, Lavinija nije videla sebe u njihovim licima.

Odlučila je da i ona uradi DNK test. Nije očekivala da će dobiti drugačiji rezultat od Mišel, ali je morala nešto da preduzme povodom sve jačeg osećaja nelagodnosti što Aleksova porodica nije i njena.

„Samo sam želela potvrdu“, kaže.

Kada je otvorila kovertu sa rezultatima i videla zapanjujuću istinu da joj je Mišel polusestra, bila je očajna i besna.

„Bila sam ljuta na Mišel što me je naterala da prođem kroz ovo, jer nisam nikako želela ovakvu stvarnost.“

Bilo je još otkrića. Kada je Lavinija pažljivo pogledala rezultate, videla je da ni Džejms nije njen otac.

Lavinija nije bila zainteresovana da sazna ko joj je otac, ali je Mišel bila rešena da dobije odgovore. Pregledajući rezultate sestrinih testova, Mišel je pronašla Artura, Lavinijinog biološkog oca.

Bliznakinje su otišle da se nađu sa njim u njegovoj kući u zapadnom Londonu.

„Bio je malo nervozan, ali ima energičan karakter - kao ja“, kaže Lavinija.

Kada su odlazile, poljubila je Artura u obraz.

„Osetila sam da me nešto tera, da me privlači da se tako pozdravim s njim", seća se.

Lavinija i Artur su sada bliski, viđaju se nekoliko puta mesečno, a često im se pridruži i Mišel.

„Osećam se kao da sam pronašla mesto gde pripadam, a to mesto je sa mojim tatom“, kaže Lavinija.

Artur je rekao Mišel da i ona može da ga zove tata.

Bliznakinje su pitale Artura zna li kako su začete.

„Rekao je: 'Tvoja majka je pokucala na moja vrata. Bila je veoma uznemirena. Plakala je'“, kaže Mišel.

„Otišla je kod njega jer nije bila bezbedna i bila je u šoku.“

Mišel je uspela da upozna njenog biološkog oca, Aleksa, preko drugih novootkrivenih članova porodice.

„On je očigledno bio pod uticajem droga“, kaže Mišel.

Sličnost među njima je bila nesporna.

„On je moj, ja sam njegova, ali nisam osećala da je on neko ko treba da bude u mojoj budućnosti“, kaže ona.

„Samo sam morala da znam.“

Bliznakinje nikada neće saznati da li je njihova majka sumnjala da imaju različite očeve.

„Mora da ju je to izludelo“, kaže Lavinija.

„Mora da je nešto videla, osetila.“

„Mislim da je mama duboko u sebi znala, ali da je poricala i sebi“, kaže Mišel.

Kao neidentične bliznakinje, Lavinija i Mišel su uvek bile svesne razlika među njima. Istine otkrivene u njihovim DNK učinile su da te razlike budu još očiglednije, na prvi pogled.

Ali, uvek će deliti jedinstvenu vezu.

„Mi smo čuda“, kaže Lavinija. „Uvek ćemo imati bliskost koja se ne može prekinuti.“

„Ona je moja sestra bliznakinja“, klima glavom Mišel. „Ništa to ne umanjuje.“

Fotografije - Ema Linč/BBC

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Priroda ili vaspitanje: Neočekivane zajedničke osobine jednojajčanih blizanaca
• Kako DNK test može da promeni nečiji život
• Kako genetika određuje naše životne izbore