Sve što treba da znate o novim Trampovim carinama i povraćaju novca

Američki Vrhovni sud je doneo odluku da je predsednik Donald Tramp prekoračio ovlašćenja kad je prošle godine uveo sveobuhvatne carine čitavom svetu.

U odluci donetoj sa šest glasova za i tri protiv, sud je presudio da Tramp ne sme da koristi zakon iz 1977. godine – Zakon o međunarodnim ekonomskim silama u vanrednom stanju (IEEPA) – kako bi nametnuo porez na uvoz iz skoro svake zemlje na svetu.

Sudska odluka je ostavila otvorenu mogućnost da potrošači i firme budu obeštećeni za oko 130 milijardi dolara koje su donele carine – što je mogućnost koje se viši sud nije dotakao, ali će verovatno postati predmet druge sudske bitke.

Svega nekoliko sati nakon što je obelodanjena ova odluka, Tramp je potpisao proglas koristeći alternativni zakon, član 122 Trgovinskog zakona iz 1974. godine, koji mu dozvoljava da uvede nove privremene carine od 10 odsto na robu iz svih zemalja sveta.

Dan kasnije, najavio je na mreži Truth Social povećanje na 15 odsto.

Evo šta treba znati o tome šta će se dalje dešavati sa carinama i koja pitanja još uvek ostaju bez odgovora.

Koje carine su proglašene nezakonitim i zašto?

Odluka Vrhovnog suda doneta 20. februara odnosi se samo na carine koje je Tramp uveo pod IEEPA, zakonom koji omogućava predsedniku da reguliše trgovinu u vanrednim situacijama.

Tramp se prvi put pozvao na njega u februaru 2025. godine da bi ocarinio robu iz Kine, Meksika i Kanade, saopštivši da krijumčarenje fentanila iz tih zemalja predstavlja vanrednu situaciju.

Nekoliko meseci kasnije, u danu koji je Tramp nazvao „Danom oslobođenja“, preduzeo je mnogo krupniji korak, uvevši namete od između 10 do 15 odsto na robu iz skoro svake zemlje sveta.

U ovom slučaju, američki trgovinski deficit – kada Amerika više uvozi nego što izvozi – predstavljao je „izuzetnu i nesvakidašnju pretnju“, prema Trampovim tvrdnjama.

Sud je saopštio da Kongres, a ne predsednik, ima ovlašćenje da uvodi nove poreze i da regulativa pod IEEPA ne podrazumeva podizanje prihoda.

Ipak, jedan broj carina koje je Tramp uveo tokom protekle godine nije bio sastavni deo vanrednog stanja koje je proglasio pod IEEPA i mogu ostati nevezano za odluku Vrhovnog suda.

U njih spadaju industrijske carine na čelik, aluminijum, drvnu građu i automobilsku industriju, koje je Tramp uveo pod drugim američkim zakonom, članom 232 Zakona o proširenju trgovine iz 1962. godine, pozivajući se na zabrinutost za nacionalnu bezbednost.

Tramp uvodi nove privremene carine pod drugim zakonom

Nakon odluke Vrhovnog suda, Tramp je izdao proglas za uvođenje carina od 10 odsto čitavom svetu na sav uvoz u Ameriku pod do sada nikada korišćenim zakonom poznatim kao član 122.

Najavio je i povećanje na 15 odsto.

Ovaj član mu daje ovlašćenje da uvede carine od i do 15 odsto na vremenski period od 150 dana, kada mora da se umeša Kongres, što znači da je ovo rešenje privremeno.

Međutim, postoji mogućnost da Tramp zaobiđe poslanike.

Član 122 ne sprečava izričito predsednika da dozvoli da carine isteknu posle 150 dana i da potom proglasi novo vanredno stanje kako bi ih vratio, prema Institutu Kejto, desničarskoj ekspertskoj grupi.

Tramp koristi član 122 „da reši fundamentalne međunarodne probleme plaćanja“ i sprovede rebalans američke trgovine, prema Beloj kući, istovremeno istražujući da li može da uvede carine pod članom 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine.

Ovaj zakon omogućuje američkom trgovinskom savetniku – što je položaj na kome se trenutno nalazi Džejmison Grir – da istraži trgovinsku praksu zemlje.

On potom može da uvede carine ako utvrdi da je ta praksa „diskriminatorna“ ili „nefer“.

Administracija može da nastavi da nameće carine po članu 232 Zakona o proširenju trgovine iz 1962. godine, koji je Tramp obilato koristio i u prvom mandatu.

Ovo omogućava administraciji da uvede porez na uvoz koji ugrožava nacionalnu bezbednost, ali tek posle sprovedene istrage, što znači da je potrebno vreme da se on uvede.

Jedan ekonomista je, međutim, rekao za BBC da zahtevi istrage i njenih zaključaka takođe mogu otežati osporavanje ovih nameta – i njihovo poništavanje – jednom kad budu uvedeni.

Američki ministar finansija Skot Besent rekao je da će kombinovanje carina iz člana 122 sa pojačanim carinama iz člana 232 i člana 301 „za rezultat imati bukvalno nepromenjene prihode od carina 2026. godine“, praktično nadoknadivši gubitak carina iz IEEPA.

Hoće li potrošači i firme dobiti povraćaj novca od nezakonitih carina?

Jedan od razloga koje je Tramp naveo za uvođenje carina je da novac koji one donose ide u budžet američkog Ministarstva finansija, pomažući da se ojača privreda zemlje.

Američka vlada je sakupila desetine milijardi dolara od kompanija koje uvoze strane proizvode, prema mnogim izveštajima.

Prema procenama, ta brojka kreće se oko 130 milijardi dolara.

Kad je odluka Vrhovnog suda utvrdila da su Trampove carine iz IEEPA nezakonite, nije ponudila smernice o vraćanju novca onima koji su već platili te takse.

Tramp je novinarima rekao kako očekuje da bilo kakav potencijalni povraćaj novca bude blokiran u parnicama godinama.

Posle saopštenja sudske odluke, ministar finansija Skot Besent takođe je rekao da bi pitanje povraćaja novca moglo da se razvlači godinama.

Govoreći na događaju u Dalasu, Besent je rekao da su prihodi koje su već donele carine iz IEEPA „predmet spora“ budući da Vrhovni sud nije pružio nikakva uputstva o povraćaju novca.

Očekuje se da će ovo pitanje razrešiti američki međunarodni trgovinski sud.

Bilo kakav povraćaj novca najverovatnije će ići većim kompanijama, kažu eksperti, budući da manje firme neće imati resurse da prolaze kroz brojne korake procesa potraživanja novca.

Aleks Žakez, šef za politiku i zastupanje pri liberalnoj ekspertskoj grupi Graundvork kolektiv, rekao je BBC-jevom medijskom partneru CBS-u da je više od 1.000 firmi već tražilo povraćaj novca od carina još pre nego što je objavljena sudska presuda.

Taj broj, rekao je on, sada će najverovatnije samo rasti.

Demokratski guverner Džej Bi Pricker iz Ilinoisa takođe je zahtevao da Bela kuća izda ček na ime povraćaja u iznosu od 1.700 dolara svakom američkom domaćinstvu zbog nezakonitih carina.

Tramp se u više navrata javno razmetao idejom izdavanja čeka na povraćaj novca od carina Amerikancima.

• Vrhovni sud Sjedinjenih Država poništio carine, Tramp uveo nove od 10 odsto
• Šta su Trampove carine i kako ih je uveo
• Kako su izračunate carine Donalda Trampa

Koje carine su trenutno na snazi?

Počev od 24. februara u ponoć po Istočnom vremenu, nove carine od 15 odsto stupiće na snagu za skoro sav uvoz u SAD, bez obzira na to odakle dolazi, prema Beloj kući.

Zvaničnik Bele kuće rekao je za BBC da će se zemlje koje su sklopile pogodbe sa SAD, među kojima su i Velika Britanija, Indija i EU, takođe suočiti sa svetskim carinama od 10 odsto prema članu 122, umesto prema stopi tarifa koje su prethodno dogovorili.

Trampova administracija očekuje da te zemlje nastave da se pridržavaju ustupaka na koje su pristali prema trgovinskim sporazumima, dodao je zvaničnik.

Neke robe će biti izuzete od poreza „zbog potreba američke ekonomije“ ili da bi bolje odgovarale carinama.

One spadaju u krupne kategorije, tako da će neki ključni minerali, metali, energenti, prirodni resursi, usevi, farmaceutski proizvodi, elektronika, automobili, kamioni i proizvodi aerokosmičke industrije biti izuzeti.

Takođe, „informacioni materijali (na primer, knjige), donacije i pridruženi prtljag“ neće biti oporezovani, prema saopštenju iz Bele kuće.

Za mnoge kategorije izuzete robe proglas je opšti i ne govori konkretno koji artikli bi mogli biti izuzeti.

Još jedan važan izuzetak je roba koja je deo USMCA – trgovinskog sporazuma između SAD, Meksika i Kanade.

Ta roba će takođe biti izuzeta od carina iz IEEPA, a premijer Mark Karni često je izjavljivao da je Kanada među zemljama sa najnižim carinskim stopama na svetu zbog izuzeća na osnovu USMCA.

Slično tome, tekstili i odeća iz Kostarike, Dominikanske Republike, El Salvadora, Gvatemale, Hondurasa i Nikaragve ostaće oslobođeni carine prema Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Dominikanskom Republikom i Centralnom Amerikom.

Istovremeno, Tramp je izjavio da će zadržati carinu na robu niskih cena.

On je prošle godine poništio nešto što je bilo poznato kao izuzeće de minimis, koje je dozvoljavalo robi vrednosti od 800 dolara ili nižoj da uđe u SAD bez plaćanja bilo kakvih carina.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Šta Trampove carine znače za Srbiju
• Tramp proglasio trgovinski rat svetu, Srbija prošla najlošije na Balkanu
• Trampove carine mogući put ka ekonomskoj nestabilnosti i negativnoj reakciji birača