Mogu li životinje da nas nauče kako da savladamo tiranije

Nekim životinjskim društvima vladaju despoti čvrstom rukom, dok druga deluju po prirodi i ravnopravna su.

Sva ona imaju neke lekcije za nas.

Dvadesetom veku nije manjkalo despota - nemilosrdnih lidera koji su gušili protivnike i iživljavali se na svakom ko se usudio da ih ne sluša: od Josifa Staljina, Mao Cedunga, Idija Amina do kućnog miša Bila.

Piter Kroukroft, ekolog i stručnjak za miševe, bio je ranih 1950-ih, u bivšoj vazduhoplovnoj bazi za obuku bombardera iz Drugog svetskog rata u Safolku, u Velikoj Britaniji.

Tamo je pratio uspon Bila, miša kog je imenovao u sklopu jednog neobičnog eksperimenta.

Miševi su imali reputaciju uništitelja ogromnih količina žitarica u strateškim rezervama hrane raspoređenim svuda po Velikoj Britaniji.

U ranim godinama Hladnog rata, britanska vlada je želela da bolje razume ponašanje miševa, sa ciljem da ograniči njihov štetočinstvo.

Kroukroft je doveden da osnuje laboratoriju za posmatranje miševa u bivšoj ustanovi za obučavanje bombardera.

Još u ranoj fazi rada, on je upoznao Bila sa kolegom mišem Čarlijem.

„Bio sam prilično nepripremljen za golo divljaštvo sa kojim se Bil bacio na Čarlija u prvim trenucima njihovog susreta“, napisao je u knjizi, gde se detaljno bavio studijom Miševi od glave do pete.

Dvojica miševa su se žestoko borila jedno kratko vreme, ali je Bil uskoro izašao iz te bitke kao pobednik i rođen je despot.

I rođen je despot.

U knjizi objavljenoj 1966. godine, Kroukfrot je zabeležio Bilovo tiransko ponašanje prema drugim miševima.

Despotizam je svojstvo mnogih životinjskih zajednica, ne samo miševa.

Pavijani, prugasti mungosi i golo slepo kuče samo su neki od vrsta poznatih po, kako ekolozi kažu, „hijerarhijama dominacije“, ili poretku moći, na čijem vrhu sedi jedinka ili više njih koje vladaju čvrstom rukom.

Oni dobijaju najviše hrane, najbolje seksualne partnere i njihovo ponašanje na kraju odvodi čitavu grupu u jednom ili drugom pravcu.

Despotizam ume da se ukoreni kad potčinjeni nemaju gde drugde da odu, što je stanje koje i izgleda da omogućuje delovanje despota i u ljudskim društvima.

Ali, u nekim slučajevima okolnosti mogu dovesti do uklanjanja agresivnih vođa.

Neka životinjska društva koja međusobno sarađuju čini se da uspevaju da izbegnu despotizam.

Severni vunasti majmuni pauci, slavno miroljubiva majmunska vrsta u Brazilu, na primer, neguju nežno, ravnopravno društvo.

Genetika životinja, baš kao i njihovo životno okruženje, može da odredi koliko su ili nisu despotski nastrojeni.

Možda bismo i mi mogli da naučimo nešto iz toga.

„Što sam više proučavao miševe više sam prepoznavao elemente u ponašanju mojih kolega ljudi i počeo više da razumem obe vrste", napisao je Kroukroft.

Kroukroftov rad, neki su tada kritikovali, tvrdeći da rasipa vladin novac, uticao je na mnoge istraživače, među njima i na Džastina Varholika, biomedicinskog naučnika sa američkog Državnog univerzitetu Keneso u Džordžiji.

On je proučavao ponašanje miševa tokom rada na vlastitom doktoratu.

„Osnova većine mog istraživanja bila je ta njegova knjiga", kaže Varholika.

Miševi u laboratorijama, često u malim kavezima, skloni su despotizmu.

Varholik i kolege su 2019. godine objavili studiju o takvom ponašanju.

Posmatrali su desetine miševa, koje su razdvojili u grupe od po tri i smestili u standardne laboratorijske kaveze.

Varholik je otkrio da rang nekog pojedinačnog miša može da se promeni, u zavisnosti od toga ko je u kavezu sa njima.

Procenjivali su takvo ponašanje koristeći metod zvani test cevi: stavite dva miša na suprotne krajeve cevi.

Prvi koji odstupi, pretpostavljalo se, proglasio bi sebe potčinjenim.

„Društveni odnosi u kavezima nisu isti u svim.

„Oni su veoma drugačiji u zavisnosti od toga ko je u njima“, objašnjava.

Varholikov glavni cilj bio je da bolje razume ove životinje da bi smanjio agresiju kod laboratorijskih miševa, što može da bude problematično za istraživače kao i za same baksuzne potčinjene miševe.

• Smej se, smej: Zašto su majmuni, psi, konji i pacovi razvili smisao za humor
• Životinje koje su se promenile zbog bliskosti sa ljudima
• Šta kaže nauka - zašto volimo pse

U divljini, faktori životne sredine mogu da odrede da li se despotizam javlja kod određene grupe miševa.

Neke životinjske vrste su poznate po tome što su despotske.

Uzmite na primer čakma pavijane, koji žive u južnoj Africi.

Jedna poznata studija iz 2008. pokazala je da despoti obično vladaju ovim pavijanskim društvom, što se najviše ispoljavalo kad su majmuni polazili u traženje hrane.

„Odluke grupe prilikom sakupljanja hrane dosledno su bile predvođene jedinkom koja je izvlačila najviše koristi od tih odluka - konkretno jedan dominantni mužjak“, istakli su istraživači.

Jedna od koautorki te studije bila je Eliza Hačard, bihevioralna ekološkinja, direktorka istraživanja pri Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja.

Provela je mnogo godina proučavajući pavijane u Namibiji.

Despotski mužjaci u ovim grupama često jure ženke, da ih prisile na parenje i zastraše, kako bi umanjili šanse da se ženka pari sa bilo kojim drugim mužjakom, opisuje Hačard.

Despotski pavijan bi mogao da pojuri ženku uz drvo, nateravši je sve do kraja grane na drvetu, što u ekstremnim slučajevima može da ima tragične posledice.

„Videli smo ženku koja je bila veoma trudna i u takvom stanju proganjana“, kaže Hačard.

Dotična ženka je pala sa drveta.

„Pobacila je narednog dana.“

Ali se i visoko kotirane ženke u ovim pavijanskim zajednicama ponašaju despotski, uspostavljajući viši rang u odnosu na druge potčinjene, ukazuje Hačard.

Ženke pavijana nasleđuju društveni status od majke.

Hačard i njene kolege istraživači su, makar na ličnom nivou, često osećali blago veću povezanost sa potčinjenim pavijanima koji su trpeli svo to tiransko ponašanje.

Ali se priseća i jedne visoko kotirane ženke koja je bila posebno nežnija nego što bi se od nje očekivalo.

„Smatrala sam da je prilično lepo od nje što je tako visokog ranga, a iskazuje veliku suzdržanost", dodaje.

Neke ženke u samom vrhu određenih životinjskih vrsta su izrazito brutalne.

Golo slepo kuče živi pod zemljom, gde kopa tunele uz pomoć dugih prednjih zuba, dok traži krtole biljaka, kojima se hrani.

Zajednice golog slepog kučeta imaju kraljice, jedine ženke koje se razmnožavaju i uspostavljaju dominaciju, „agresivno gurajući, povlačeći repove i pritiskajući druge“.

Odvajanje od grupe bilo bi rizično.

„Niko ne zna gde će se naći naredne zalihe krtola“, kaže Laura Becig, nezavisna antropološkinja koja je proučavala despotizam u životinjskim, baš kao i u ljudskim društvima.

„Oni ostaju i trpe te grozne despote", dodaje.

Becig navodi i mrave radnike, koji jedu sva jaja koje polože ženke mimo kraljice.

„Koriste vojsku fizičkih radnika i policijske snage da uništavaju ta jaja“, kaže Becig.

To je jedan od načina na koji vođa može da eliminiše buduće rivale.

Kod prugastih mungosa, ženski despoti odlaze korak dalje.

Ovi sisari žive u tesno skrojenim grupama.

Kad vodeća ženka želi da se pari, ona objavljuje neku vrstu rata obližnjim rivalskim grupama.

Obično despotska ženka traži mužjaka rivalske grupe i povede muške stražare iz vlastite grupe sa sobom u tom pohodu.

Ako ova odvažna ženka pobedi u tom ratu i uspešno se pari, „mladunci koji nastanu biće genetski raznovrsniji, veći i imaće veće šanse za preživljavanje“, što je napisao jedan istraživač u studiji iz 2020.

Ali mnogi prugasti mungosi mogu da stradaju u tom procesu.

To podseća na repliku urnebesno autokratskog lorda Farkvada iz filma Šrek.

„Neki od vas bi mogli da stradaju, ali je to žrtva koju sam spreman da podnesem", rečenica je koju izgovara lik u filmu.

• Šta golo slepo kuče može da nas nauči o lečenju raka
• Golo slepo kuče otkriva genetsku tajnu dugog života
• Redak primerak: Albino slepo kuče pronađeno u Srbiji

Kingsli Hant, istraživač sa Univerziteta u Egzeteru, u Velikoj Britaniji, proučava prugaste mungose.

On ističe da mužjaci često pate u sukobima između grupa, ali da nemaju mnogo izbora.

„Život za usamljenog mungosa verovatno je prilično kratak i brutalan.

„To može da ograniči vašu sposobnost da kažete 'ne' ili da se pobunite", kaže Hant.

Kada je u pitanju utvrđivanje zašto despotizam istrajava u nekim životinjskim zajednicama, uprkos očiglednim manama po mnoge pojedince, odsustvo kretanja mogao bi da bude ključni faktor.

Becig kaže da je pronašla dokaze da su istorijski ljudska društva kojima su vladali despoti često bila na geografskim lokacijama koja su onemogućavala bekstvo.

To je despotu dozvoljavalo da zlostavlja zarobljenu publiku.

„Za mene je tu ključni zaključak: 'Ne prestajte da se krećete, ne podižite zidove'.

„'Ne postavljajte barijere bekstvu ni na koji način'", dodaje.

Neke životinjske zajednice su više despotske od drugih, ali zašto je to tako i dalje ostaje predmet istraživanja, kaže Hačard.

Despotizam bi mogao da se javi zbog mešavine genetskog i naučenog ponašanja.

Ona se poziva na studiju, objavljenu 2004. o izuzetnom lancu događaja među maslinastim pavijanima.

Sredinom 1980-ih, epidemija tuberkuloze među ovim pavijanima dovela je do smrti mnogih mužjaka u grupi, a najviše je bilo baš među agresivnijim.

Relativno mirniji mužjaci su preuzeli vladavinu i bili primetno manje agresivni od njihovih prethodnika.

Ovo prijateljskije nastrojeno ili društvenije ponašanje između mužjaka i ženki sugerisalo je da je došlo do „opuštenije“ hijerarhije dominacije.

Iznenađujuće je da je ovo manje agresivno društvo potrajalo mnogo godina, istrajavajući među brojnim naknadnim generacijama.

Tlačenje se, uopšteno gledano, ne završava uvek dobro po životinje koje ga praktikuju.

Jedna vrsta mrava, Protomagnathus americanus, zapravo otima larve rivalskih vrsta (iz roda Temnothorax-a), kako bi ih porobili.

Ali poznato je da su porobljeni mravi znali da se pobune i ubiju vlastite tamničare.

I dostupnost resursa bi mogao da bude faktor zbog čega neko dođe na vlast, kaže Marsi Ekanajake-Veber, biološka antropološkinja sa Univerziteta u Olbaniju, u Njujorku.

Ako resursi nisu pravilno raspoređeni, onda mali broj jedinki možda može da ih kontroliše i postane despot u tom procesu, ukazuje.

Koliko ljudsko društvo može da nauči iz svega ovoga?

Svi naučnici sa kojima sam razgovarao kažu da su njihove studije neljudskih životinjskih društava na neki način uticale na stavove o ljudskom ponašanju.

„To je način da proučavanjem drugih životinjskih zajednica razumemo sami sebe“, kaže Varholik.

U studijama istorijskih ljudskih društava, među njima i rimskih primera, Becig je otkrila „neverovatno snažne“ veze sa muškim despotima koji se dokopaju bogatstva i moći i sa njim, pristupa brojnim ženama, sa kojima su imali seksualne odnose.

Što se ne razlikuje mnogo od tiranskih mužjaka pavijana.

Mada Ekanajake-Veber tu ističe jednu važnu poentu - ljudska poljoprivreda, između ostalih stvari, verovatno jeste oblikovala društvene hijerarhije milenijumima.

Pogledajte video zašto su ptice, mali saveznici dobrog raspoloženja

I dok neke životinje imaju oblike onoga što bismo mogli nazvati poljoprivredom, teško je uporediti naše civilizacije sa životinjskim društvima bez mnoštva raznih ograda.

Ljudska poljoprivreda je mogla izazvati pojavljivanje društava kojim dominiraju muškarci ili patrijarhat, što je potencijalno značajno odstupanje od našeg evolutivnog porekla kao ravnopravnijih lovaca-sakupljača, kaže Ekanajake-Veber.

A opet paralele i dalje ostaju.

Jezivo je lako prepoznati našu vlastitu ljudsku brutalnost u drugim despotskim društvima.

Vrlo poznatu agresiju, megalomaniju pa i destruktivnost.

Možda se tako Kroukroft osećao kad je prvi put zabeležio Bilov autoritarni režim ranih 1950-tih.

Sasvim slučajno, mnoge zemlje širom sveta bile su u tom periodu izložene despotima.

Istraživači kažu da despotizam nastavlja da kalja neka ljudska društva ali ima i drugih oblika.

U brazilskoj Atlantskoj šumi živi majmunska vrsta koja je nazvana najmiroljubivijim primatima na Zemlji.

Severni vunasti majmuni pauci koji žive na drveću u ravnopravnim grupama slavni su po svojoj miroljubivosti i kod njih nema despota.

• Život sa medvedima lenjivcima koji kidaju lice i plaše tigrove
• Njima je priroda bolnica i apoteka: Šimpanze koriste šumsku „prvu pomoć”
• Preminula Džejn Gudal, žena koja je promenila naše viđenje šimpanzi i ljudi

Neki ljudi nazivaju vunaste majmune pauke „majmunima hipicima“, blago senzacionalističkim izrazom, koji ipak uspeva da dočara njihov „opušteni“ životni stil, kaže Karen Strir, primatološkinja sa američkog Univerziteta Viskonsin-Medison.

Majmuni su u seksualnom pogledu veoma opušteni, ističe.

„Ženke se pare sa više mužjaka, neposredno jedni za drugim“, dodaje.

Ali to nije sve.

Vunasti majmuni pauci se retko upuštaju u tuče i dele resurse na ravne časti.

Ako dvoje majmuna nađu hranu ili izvor sa vodom otprilike u isto vreme, prvi koji je stigao uzme onoliko koliko mu treba dok drugi strpljivo čeka na red, objašnjava Strir.

„Obrazac ovih vunastih majmuna pauka je strpljenje i tolerancija“, ističe.

Vunasti majmuni pauci čak deluju kao da se grle češće nego što iskazuju bilo kakav agresivni oblik ponašanja, dodaje.

Strir se prvi put susrela sa severnim vunastim majmunima paucima još 1980-tih pošto je provela neko vreme proučavajući pavijane.

Razlika u ponašanju ovih primata nije mogla biti očiglednija.

Čak i među bliskijim srodnicima nekih vrsta primata ponekad postoje veliki kontrasti u ponašanju.

Neke vrste makakija su ozloglašeno despotske, dok su druge ravnopravne.

Šta dovodi do miroljubivosti u životinjskim zajednicama?

U slučaju vunastih majmuna pauka, Strir sugeriše da bi moglo da ima veze za činjenicom da su mužjaci i ženke veoma slični po veličini i obliku tela.

To otežava jednom pojedinačnim mužjaku da dominira ženkama.

Kada se sve sabere i oduzme, možda, iz raznoraznih razloga, despotizam nema dovoljno prednosti za pojedinačne vunaste majmune pauke.

„Možda postoje konkretni razlozi zašto agresija kod njih ne funkcioniše“, kaže Strir.

To se sve svodi na pitanje kakvo ponašanje društvo i njegovo okruženje nagrađuju.

Mi koa ljudi verovatno najbolje prolazimo kad međusobno sarađujemo, kaže Ekanajake-Veber.

To je nešto što, kulturološki gledano, mi često slavimo.

Uzmite američkog folk pevača Vudija Gatrija i njegovu pesmu „The Biggest Thing that Man has Ever Done“, koji nabraja sva ljudska dostignuća.

Variraju od izgradnje mitske Vavilonske kule do osnivanja raznih američkih industrija i pobeđivanja jednog od najvećih despota svih vremena, Adolfa Hitlera.

„Zaista nam priliči da naginjemo više na kooperativnu, ravnopravnu stranu“, kaže Ekanajake-Veber.

Kad to činimo, možemo da postanemo neka vrsta „superorganizma“ kao mravi koji sarađuju da bi radili stvari koje nijedan pojedinačni mrav ne može da postigne, kao što je pomeranje krupnih predmeta unaokolo, ukazuje ona.

Ova vrsta saradnje može da pomogne određenoj vrsti da napreduje.

Jednoj vrsti mrava je prioritet da zajedno ostanu kao velika grupa prilikom biranja novog mesta za gnezdo, čak i ako to znači da se bira manje povoljna lokacija, pokazuje studija iz 2022.

Mravlja društva su strogo hijerarhijska i zavise od svake grupe ili kaste u okviru kolonije da odigra konkretnu ulogu.

Istraživanje ukazuje da je za ovu vrstu najvažnija stvar da ostanu zajedno.

Ljudi se razlikuju od mrava, pavijana i golog slepog kučeta.

Mi stvaramo sebi jedinstven put na ovoj planeti, kao što smo to činili hiljadama godina.

Ali životinjsko carstvo i dalje ima mnogo lekcija za nas.

„Zaista koristim ono što sam naučila posmatrajući vunaste majmune pauke pola mog života u mojim odnosima sa ljudima“, kaže Strir, objasnivši da joj je cilj da minimizuje sukobe i stresne situacije u komunikaciji sa drugima.

„Kad gledate drugog primata kako ima tako miroljubivo zajedničko bivstvovanje, to je prosto veliko nadahnuće.

„To je naprosto uvid u drugi način života kojem bismo mogli da težimo", zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Zašto su dela Hane Arent o totalitarizmu i danas aktuelna
• Zašto bi Orvelova „1984" mogla da govori o današnjici
• Dejvid Atenboro: „Svet bi bio gore mesto bez naših priča”
• 'Moram da te prekinem': Šimpanze i ljudi slično 'razgovaraju'
• Zašto životinje napadaju ljude u divljini
• Pacovi „od kojih bi se uplašile i mačke" vladaju u skupštini Pakistana