Vrhovni sud Sjedinjenih Država poništio carine, Tramp najavio nove

Vrhovni sud presudio je protiv carina američkog predsednika Donalda Trampa, koje su stupile na snagu 2025. godine, sa šest glasova za i tri protiv.

Međutim, on je najavio druge metode i nove carine od 10 odsto.

Tramp je prekoračio ovlašćenja kada je koristio zakon iz 1977. godine o vanrednoj situaciji (IEEPA) za uvođenje recipročnih carina širom sveta, dodali su.

Taj zakon omogućava da, u slučaju proglašenja vanredne situacije, postoji kontrola ekonomske i trgovinske saradnje sa drugim zemljama.

Ako se Trampovoj administraciji dozvoli da prevlada sa strategijom o carinama, ona bi „zamenila dugogodišnju saradnju izvršne i zakonodavne vlasti u vezi sa trgovinskom politikom" koju ne kontroliše politika predsednika, objasnio je u presudi vrhovni sudija Džon Roberts.

„Shodno tome, predsednik mora 'ukazati na jasno ovlašćenje Kongresa' kako bi opravdao svoje izuzetno korišćenje ovlašćenja za uvođenje carina.

„On to ne može", dodao je.

Presuda Vrhovnog suda je „veoma razočaravajuća", rekao je Tramp na konferenciji za medije.

„Pojedini članovi suda nemaju hrabrosti da urade ono što je ispravno za našu zemlju", dodao je.

Čestitao je sudijama koji su bili protiv na „snazi i mudrosti".

Opružio je i Vrhovni sud da je „pod uticajem stranih interesa".

Tramp kaže da postoje i druge metode koje može da primeni za utvrđivanje carina, osim metode koju je sud odbio.

Potpisaće izvršnu naredbu o uvođenju carine od 10 odsto pozivajući se na član 122, Zakona o trgovini iz 1974. godine, a prethodno uvedene carine ostaće na snazi, dodao je.

Na koji način, nije detaljno objasnio.

Tramp je ranije tvrdio da je vanredna situacija nastala zbog velikog trgovinskog deficita i uvoza fentanila i drugih droga, što je, prema njegovim rečima, opravdavalo primenu IEEPA zakona.

Više puta je pominjao carine i na događaju u američkoj državi Džordžiji u četvrtak, 19. februara popodne.

Bez njih bi „svi bankrotirali", rekao je.

Sudije Vrhovnog suda su u novembru saslušale argumente o legalnosti Trampovih carina.

I dalje postoji velika neizvesnost oko toga kako će i da li će svi američki uvoznici dobiti povraćaj carina, ali ako se to desi, troškovi za američku vladu mogli bi biti ogromni.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, spoljna carina SAD je prikupila preko 130 milijardi dolara poreza.

'Veliki udarac' za Trampa

Entoni Zurčer, BBC dopisnik iz Severne Amerike

Donald Tramp je mesecima upozoravao da bi ovakva odluka Vrhovnog suda bila katastrofalna.

U najmanju ruku, ova odluka slabi Trampovu moć kada pokušava da primora druge države da učine ustupke SAD i umanjuje privid njegove nepobedivosti.

Slabost rađa slabost, a američki trgovinski partneri mogu biti ohrabreni da zauzmu oštriji stav prema Americi, sada kada su predsednikova carinska ovlašćenja ograničena.

To takođe otvara mogućnost da Trampova administracija mora da vrati veliki deo carinskih prihoda koje je prikupila tokom prošle godine.

Dok su sudije ostavile nižem sudu da odluči ovo pitanje, sudija Bret Kavano je upozorio da će proces verovatno biti „haos".

Presedan Vrhovnog suda i stav mnogih sudija kada se slučaj iznosio na sudu prošlog novembra ukazivali su na to da je nepovoljan ishod za predsednika sasvim moguć.

Džejmison Grir, Trampov glavni trgovinski savetnik, rekao je prošlog meseca da Bela kuća ima „mnogo različitih opcija" o tome kako da postupi ako se carine ukinu.

„Realnost je da će Tramp to videti kao deo trgovinske politike u budućnosti", dodao je.

Međutim, druge opcije koje bi mogle biti na raspolaganju Trampu su ograničenije.

One zahtevaju od vladinih agencija da izrade detaljne izveštaje kako bi opravdale uvođenje carina, a imaju ograničenja u pogledu njihovog obima i trajanja.

Prošli su dani kada je predsednik mogao da preti ili donosi trocifrene carine zamahom olovke ili klikom na objavu na Truth Social.

One će zahtevati duže vreme pripreme pre nego što budu uvedene.

Ako Tramp želi da povrati svoju slobodu da uvede nove carine, uvek može da zatraži od Kongresa eksplicitno ovlašćenje za koje je Vrhovni sud rekao da je neophodno.

Ali sa uskom republikanskom većinom u Predstavničkom domu i Senatu i predstojećim izborima, uspeh takvog poteza je malo verovatan.

Ko je tužio Trampa?

Tužbu protiv Trampovih carina podnela je neprofitna advokatska firma Liberti džastis centar (Liberty Justice Center) u ime pet malih preduzeća koja uvoze robu iz zemalja koje podležu carinama.

Ovo je jedna od sedam tužbi koje osporavaju trgovinsku politiku Trampove administracije, zajedno sa tužbama 13 američkih država i drugih grupa koje zastupaju mala preduzeća.

Administracija američkog predsednika početkom aprila najavila je povećanje carina velikom broju zemalja, a najviše je bila pogođena Kina.

Tramp je potom na 90 dana odložio primenu novih carina za sve, među kojima je i Srbija, osim za Kinu.

Amerika je Kini uvela nove carine od čak 145 odsto, na šta je Kina odgovorila kontramerama od 125 odsto.

Međutim, sredinom maja, Vašington i Peking su se dogovorili o uzajamnom smanjenju carina, odnosno tromesečnoj pauzi u uspostavljanju novih mera.

Prema tom dogovoru, američke carine smanjene su na 30 odsto u narednih 90 dana, a Kina je smanjila carine na američku robu sa 125 na 10 odsto za isti period.

Nekoliko dana kasnije, Tramp je najavio uvođenje carina od 50 odsto Evropskoj uniji, besan što pregovori sa evropskim blokom ne daju rezultate.

Iz Brisela su mu odgovorili da će štiti interese EU, a potom i da je potrebno još neko vreme za dogovor.

Šta su Trampove carine?

Tramp je po povratku na predsedničku funkciju iskoristio vanredna ekonomska ovlašćenja kako bi uveo nove carine praktično svim američkim trgovinskim partnerima.

U februaru 2025. godine Tramp je proglasio vanredno stanje, tvrdeći da trgovina drogom, posebno fentanilom, iz Kine, Meksika i Kanade predstavlja pretnju po SAD.

Na osnovu toga uveo je carine na robu iz tih zemalja.

U aprilu iste godine ponovo je primenio isti zakon i uveo carine od 10 do 50 odsto na robu iz gotovo svih zemalja sveta.

Carine od 35 odsto stavile su Srbiju u sam svetski vrh, iako su snižene sa prvobitno najavljenih 37 odsto.

Crna Gora, Kosovo i Albanija imali su najniže carine od 10 odsto, dok Hrvatska i Slovenija podležu pravilima koje se odnose na Evropsku uniju i za njih su carine 15 odsto.

Isto važi i za Grčku, Rumuniju, Bugarsku i severnog suseda Srbije - Mađarsku.

Uvedene su i „recipročne" carine zbog trgovinskih praksi koje je Vašington smatrao nepravednim.

„Da je Kongres nameravao da prenese posebno i vanredno ovlašćenje za uvođenje carina", „to bi učinio izričito, kao što je dosledno činio u drugim carinskim zakonima", rekli su iz Vrhovnog suda.

Presuda ne utiče na posebe carine koje je Tramp posebno uveo na uvoz čelika, aluminijuma i razne druge robe.

Odluka Vrhovnog suda potvrđuje ranije nalaze nižih sudova da su carine koje je Tramp uveo u skladu sa IEEPA bile nezakonite.

Niži trgovinski sud je u maju presudio da je Tramp prekoračio ovlašćenja sveobuhvatnim porezima i sprečio stupanje na snagu većine, ali je taj ishod odložen jer je vlada podnela žalbu.

Donald Tramp je često govorio da carine štite i otvaraju domaća američka radna mesta i da ih doživljava kao način podizanja američke privrede i poreskih prihoda.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Trampove carine za sada ostaju na snazi, odlučio žalbeni sud
• Šta su Trampove carine i kako ih je uveo
• Kako su izračunate carine Donalda Trampa
• Šta Trampove carine znače za Srbiju
• Tramp proglasio trgovinski rat svetu, Srbija prošla najlošije na Balkanu
• Trampove carine mogući put ka ekonomskoj nestabilnosti i negativnoj reakciji birača