Cene hrane zaustavljene, ali zato struja, voda i drugi „državni“ nameti dižu inflaciju

Izgleda da se sa inflacijom vlasti bore onako kako to rade i u drugim segmentima – zapuše rupu s jedne strane, ali se zato otvori nova rupa negde drugde. Tako vidimo je ograničenjem marži i veleprodajnih cena vlast uspela da suzbije rast cena hrane, ali su nove inflacione rupe izbile u sektoru usluga, naročito javnih komunalnih preduzeća, zatim kroz više cene struje koje su pogurale i cene drugih stavki, a potpuno je nepoznato da li će svetska cena nafte u kombinaciji sa domaćim problemom u NIS-u da digne druge cene na tržištu Srbije. Slično važi i za buduću cenu gasa koju će Srbija morati da plaća Gaspromu, piše Nova ekonomija.

U decembarskoj inflaciji sačekali su nas uvećani računi za popravku i održavanje stanova, struju i vodu, tako da su problemi sa cenama hrane trenutno pokrpljeni (makar i rešenjima koja nisu u skladu sa tržišnom ekonomijom), ali se i dalje pušta da problemi sa poslovanjem državnih firmi nastavljaju da guraju inflaciju naviše.

„Imamo problem u radu javnih preduzeća koji se ogleda u prebacivanju neproduktivnog rada, neekonomičnosti na pleća potrošača, pre svega kroz povećanje cena snabdevanja vodom, regulisanje otpadnih voda i drugo. Kroz razne komunalne usluge se povećavaju računi i to daleko iznad stope inflacije što govori da tu nešto nije u redu i daleko je više od ekonomske opravdanosti, a objašnjenja nema. Iako ta tema prolazi ispod radara, suština je da se tim poskupljenjima pokrivaju sve iracionalnosti poslovanja tih preduzeća koja služe kao partijska baza, koju građani finansiraju preko povećanih računa, dok zauzvrat dobijaju usluge koje su na dosta niskom nivou. I onda ta preduzeća postaju jedan od izvora inflacije“, kaže ekonomista Saša Đogović.

U decembru smo tako imali uvećanje cena u sektorima Odvođenje otpadne vode od 13,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, Snabdevanje vodom od 12,6 odsto, Električna energija, gas i ostala goriva 7,3 odsto, a Električna energija za domaćinstvo 9,6 odsto. Tako da to što se cene hrane drže pod uredbom, prosečnom domaćinstvu za sada ne znači puno.
Đogović upozorava i na činjenicu da ne znamo koliko će cena nafte rasti na svetskim tržištima niti po kojoj ceni ćemo ove godine nabavljati gas.

U svojoj redovnoj mesečnoj analizi, Rajfajzen banka ocenjuje da Narodna banka Srbije u ovoj godini najverovatnije neće menjati referetnu kamatnu stopu, upravo zbog inflacije.

„Očekujemo da neće biti smanjenja kamatne stope u 2026. što je podržano verovatnim oporavkom inflacije nakon završetka ograničenja trgovinske marže u veleprodaji/maloprodaji i neizvesnim klimatskim uslovima, dok inflacija ostaje u granicama cilja, kao i neizvesnim sentimentom cena naftnih derivata, s obzirom na neizvesnosti koje prate rešavanje vlasničke strukture NIS-a. Cene hrane i bezalkoholnih pića su po prvi put pale na godišnjem nivou za 0,7 odsto godišnje (oktobar: +0,3 odsto godišnje), dok su cene stanovanja, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva porasle za 7,5 odsto godišnje, podržane oktobarskim povećanjem cena električne energije“, stoji u mesečnoj analizi banke.

Električna energija koju proizvodi EPS je u nekoliko navrata morala da poskupi u cilju boljeg poslovanja ove firme. Ali i pored najavljenog poskupljenja ove godine, EPS je u svojim izveštajima o poslovanju već najavio odlaganje pojedinih velikih investicija u obnovljive izvore, a proizvodnja struje je u padu, kako kažu u ovoj kompaniji, zbog vodostaja.

Dodatno, EPS kaže u izveštaju da 70 odsto dobijene struje dolazi iz uglja, što na druge načine može da uveća ne samo cene struje u zemlji i time pogura inflaciju, nego može da utiče na sve ostale, jer se Srbija obavezala kod Evropske unije na CBAM, mehanizam ograničavanja emisija ugljenika. Ovaj mehanizam može da utiče na kompanije da uvećaju svoje cene, a time i inflaciju.

U Rajfajzenu ističu da su zadržali projekciju inflacije na 4,1 odsto za kraj godine u 2026. godini iz nekoliko razloga.

„Prvo, odluka o ograničenju profitne marže ističe u martu, i tu već očekujemo blagi rast cena, dalje cene hrane su izložene rizicima rasta izazvanim efektima klimatskih promena, kao što su mraz i suša. Nažalost, ovi pritisci se ne mogu ublažiti poboljšanom poljoprivrednom infrastrukturom zbog odsustva strateškog investicionog pristupa u sektoru“, naglašavaju bankari, dodajući da značajni rizici po rast proizilaze i iz diverzifikacije snabdevanja naftnim derivatima i gasom i činjenice da još nije nađeno rešenje za NIS.

Nedavno je i ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević rekla da se umesto Uredbe planira usvajanje tri zakona koji će, kako tvrdi, uvesti red na tržištu. Ona je najavila da će se usvojiti Zakon o nepoštenim poslovnim praksama, ali nije precizirala ni kakav je to zakon ni kada će stupiti na snagu, kao ni koja su ostala dva pomenuta propisa. Pošto je važeća Uredba ograničena vremenski na kraj februara, novi zakoni treba da se „ekspresno“ usvoje, što sadašnjim vlastima do sada nije predstavljalo problem.