Jesu li saune zaista dobre za naše zdravlje

Pregledajući društvene mreže, lako možete da pomislite da su saune i plivanje u ledenoj vodi praktično čudotvorni lek, koji vam pojačava imunitet, sagoreva masti i leči sve, od bolnih zglobova do lošeg raspoloženja.

Ali realnost je, kažu stručnjaci, malo složenija.

„Ima mnogo ljudi koji se kunu u izlaganje toploti i hladnoći.

„Međutim, mi nemamo dovoljno dokaza da kažemo da je to kategorički dobro po vas“, kaže doktorka Heder Mesi, docentkinja ekstremnih životnih sredina i fiziologije sa Univerziteta u Portsmutu.

Objašnjava da su naša tela „neverovatna“ u održavanju stabilnosti unutrašnje temperature tela, koja je obično između 36,5 i 37 stepeni Celzijusovih.

U svakodnevnom životu, mnogi od nas retko dovode u pitanje taj sistem.

Oni provode duge periode u zagrejanim ili klimatizovanim prostorima.

Zagrevanje ili hlađenje tela izaziva mali stres, kaže Mesi, koji bi mogao da pokrene adaptivne ili zaštitne reakcije.

Naučna pozadina saune

Ta se ideja krije iza privlačnosti sauna, koje su danas u teretanama i spa centrima retko prazne.

Za neke ljude, sauna je nagrada posle vežbanja, dok je za druge to glavna atrakcija i mnogi redovni posetioci se kunu u nju, ubeđeni da 15 minuta intenzivne vreline čini čuda za telo i um.

A nema nikakve sumnje da to može da vam prija.

„Kad sedite u sauni i počnete da se znojite, možete da se osećate opuštenije, slobodnije i pomalo pokretnije, a razni vaši bolovi i tegobe mogli bi da prođu pomalo sami od sebe“, kaže doktorka Mesi za BBC-jev podkast What's Up Docs.

„Dakle, definitivno ima neke koriste od korišćenja saune, ali pitanje je da li su te zdravstvene koristi dugoročne ili samo psihološke prirode.“

Doktorka Mesi objašnjava da su u skorašnjoj studiji ljudi iznova spuštani u vrele kupke, a da je rezultat pokazao promene u njihovom insulinu i krvnom pritisku.

„Počeli smo da istražujemo da li zagrevanje tela može da pomogne ljudima da žive sa hronično doživotnom stanjima.“

Ipak, ona poziva na oprez kad su u pitanju smele tvrdnje o zdravlju, jer su ubedljivi naučni dokazi veoma ograničeni.

„Nikad nismo obavili ispitivanje o sauni kako treba“, kaže ona.

„Podozrevam da ćemo naći neke zdravstvene koristi u budućnosti, ali to još nismo učinili.“

Za sada, kaže ona, razumno je uživati u ritualu zbog onoga kako se tokom njega osećate, bez pretpostavke da je to zagarantovana prečica do boljeg zdravlja.

A ako zaista želite da isprobate saunu ili vrelu kupku, doktorka Mesi savetuje oprez, da se „spustite u nju postepeno“ i da prvo proverite sa vašim lekarem opšte prakse da li imate neka već postojeća hronična zdravstvena stanja ili ako ste trudni.

A šta je sa plivanjem u ledenoj vodi?

Neki ljudi vole da poguraju stvari u suprotnom smeru.

Raste popularnost grupa za plivanje u hladnoj vodi, sa kupanjima rano ujutro koja su sada uobičajeni prizor na plažama, jezerima i rekama.

Doktorka Mesi, koja je preplivala Lamanš i takmičila se u svetskim šampionatima u plivanju u ledenoj vodi, odlazi na kupanje u hladnoj vodi jednom nedeljno, ali provodi samo nekoliko minuta u toj vodi.

Za nju je to „bolno“ ispočetka, ali taj prvobitni šok je upravo ono što ljudi traže.

„Kad se prvi put porinete, pobegne vam refleksni uzdah i počnete ubrzano da dišete“, objašnjava ona.

Srčani puls, krvni pritisak i hormoni stresa kao što su kortizol i adrenalin počinju da skaču.

„Ta reakcija dostigne vrhunac za oko 30 sekundi i onda veoma brzo počne da opada“, dodaje ona.

Ponovljeno izlaganje smanjuje reakciju šoka i, posle nekoliko kratkih plivanja, može da se smanji za oko 50 odsto.

Što se tiče sauna, veliko pitanje je da li korist dolazi od same temperature ili svega što uz nju ide.

Plivanje u hladnoj vodi obično se radi napolju i sa drugima.

„To je aktivnost sa brojnim mehanizmima – tu su priroda, kretanje i društveno povezivanje, i oni su svi međusobno povezani“, kaže doktorka Mesi.

Voditelj podkasta doktor Kris van Tuleken slaže se da je teško razdvojiti sve te faktore: „Mi ne znamo da li je korist od hladne vode same po sebi ili to što ste u grupi zabavnih ljudi i radite nešto što predstavlja izazov za vas zajednički.“

Nađite nešto u čemu uživate

Za doktorku Mesi, međutim, polazište nije temperatura uopšte, već uživanje u svemu.

„Razgovaram sa ljudima koji trče kroz park svake nedelje i oni mi opisuju istu vrstu prijatnog uzbuđenja koje drugi ljudi dobijaju od plivanja u hladnoj vodi“, kaže ona.

„Ono što je važno je da pronađete nešto u čemu uživate, što možete da radite redovno, i u idealnom slučaju da delite sa drugima, jer sticanje grupe prijatelja tokom neke aktivnosti može da smanji psihološki stres.“

To može biti bilo šta, od baštovanstva, posmatranja ptica, pevanja u horu do proste šetnje sa prijateljima.

I zato čak i ako saune ili plivanje u hladnoj vodi nisu ključni za dobro zdravlje, kaže doktorka Mesi, oni bi i dalje mogli da ponude nešto pozitivno.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Kako da u hladnim zimskim mesecima povećate masno tkivo koje sagoreva kalorije
• Plivanje u hladnoj vodi i kombuha: Rade li zimski velnes trendovi
• Mogu li pileća supa i drugi domaći lekovi da pomognu u lečenju prehlade
• Da li svi treba da uzimamo vitaminske suplemente
• Mogu li vitamini i kupanje u ledenoj vodi da ojačaju imunitet
• Da li se u hladnoj vodi krije ključ za lek protiv demencije