Bolna pitanja za NATO i EU dok Tramp preti Grenlandu

Koalicija voljnih, uglavnom sačinjena od evropskih lidera, sastala 6. januara u Parizu sa izaslanicima Donalda Trampa, američkog predsednika, da bi pokušala da ostvari dalji napredak u održivom mirovnom sporazumu za Ukrajinu.

Sa Vladimirom Zelenskim, ukrajinskim predsednikom, koji insistira na tome da je plan za okončanje rata sa Rusijom „90 odsto ostvaren“, niko u toj prostoriji nije želeo da rizikuje da izgubi Amerikance kao sastavni deo sporazuma.

Ali osećala se težina neizgovorenog na tom grandioznom i svetlucavom pariskom sastanku, a atmosfera ispod površine je bila krajnje napeta.

Imajte na umu događaje iz poslednjih nekoliko dana: kontroverznu intervenciju Trampove administracije u Venecueli i insistiranje američkog predsednika, ubrzo posle nje, da „moramo da imamo Grenland sa stanovišta nacionalne bezbednosti“.

Grenland je najveće ostrvo na svetu – šest puta veće od Nemačke.

Nalazi se na Arktiku, ali je autonomna teritorija Danske.

Na pariskom sastanku, Mete Frederiksen, danska premijerka, sedela je preko puta dve moćne ličnosti koje su predstavljale Trampa: specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa i Trampovog zeta Džareda Kušnera.

Danska premijerka se našla pod pritiskom evropskih kolega da ne provocira SAD oko Grenlanda, da to slučajno ne bi uticalo na američku podršku Ukrajini.

Evropski lideri bi najviše voleli da su mogli da razdvoje Grenland od rasprave o Ukrajini.

„Grenland je deo NATO. Bezbednost na Arktiku stoga mora da se postigne kolektivno, zajedno sa saveznicima NATO, u koje spadaju i Sjedinjene Američke Države", piše u zajedničkom saopštenju lidera velikih evropskih zemalja posle pariskog sastanka.

Da li se time mogu obuzdati Trampove ambicije?

Odgovor je stigao vrlo brzo: Ne.

Bela kuća u odvojenom saopštenju ukazuje se da se „razmatra niz opcija“ za preuzimanje Grenlanda i sve su jednostrane, a jedna od njih je i kupovina ostrva.

„Angažovanje američke vojske je uvek opcija koja je na raspolaganju vrhovnom komandantu“, navodi se u saopštenju koje je izdala Karojaln Levit, portparolka Bele kuće.

Ovo nije prvi put da je Tramp izrazio nameru da preuzme Grenland, ali su mnogi u Evropi, posebno tokom njegovog prvog predsedničkog mandata, ismevali ideju iza zatvorenih vrata.

Posle kontroverzne vojne intervencije Trampove administracije u Venecueli početkom januara, više se niko ne smeje.

• Amerika razmatra mogućnosti da preuzme Grenland, pa i vojno: Bela kuća
• Tramp ne odustaje: Amerika 'mora da ima' Grenland
• Tramp želi da preuzme Grenland: Četiri moguća raspleta ove sage

Evropa rizikuje da bude pregažena

Danska premijerka je upozorila da Trampove namere u vezi sa Grenlandom treba shvatiti ozbiljno i da su lideri posle sastanka o Ukrajini bili veoma zabrinuti.

Uočite ironiju koja se javila na francuskom sastanku.

Mnogobrojni evropski nacionalni i drugi lideri, među njima lideri NATO i EU, pokušavaju da angažuju Trampovu administraciju za očuvanje budućeg suvereniteta jedne evropske zemlje (Ukrajine) protiv agresivnih teritorijalnih ambicija jedne spoljne sile (Rusija).

A sve to je neposredno pošto je Amerika vojno upala u suverenu Venecuelu, zarobivši njenog predsednika u pritvor, dok istovremeno nastavlja aktivno da preti suverenitetu jedne druge evropske zemlje (Danska).

Da sve bude još nezgodnije – i Danska i SAD su članice transatlantskog NATO saveza.

One su, prema Kopenhagenu, ekstremno bliske saveznice. Ili su to makar bile.

Pitanje je, kad bi Tramp ostvario ambiciju dovođenja Grenlanda pod američku kontrolu, da li bi to značilo ne samo egzistencijalnu pretnju po NATO već i veliku krizu za EU?

Ako Trampova administracija jednostrano preuzme Grenland, to će biti kraj transatlantskog odbrambenog saveza na koji se Evropa oslanjala za svoju bezbednost od kraja Drugog svetskog rata, upozorava Kopenhagen.

Tramp, ukazuju neki, nikada i nije bio veliki pristalica NATO-a. Najblaže rečeno.

Kopenhagen je pokušao da angažuje Trampovu administraciju oko Grenlanda.

Ali Trampova administracija nije pokazala interesovanje da razgovara sa Dancima.

Američki predsednik je 4. januara insistirao na tome da je ostrvo „vrlo strateški važno u ovom trenutku.

„Grenland je opkoljen ruskim i kineskim brodovima sa svih strana. Potreban nam je sa stanovišta nacionalne bezbednosti, a Danska to neće moći da pruži.“

Danska poriče potonju izjavu.

Ona se nedavno obavezala da će uložiti četiri milijarde dolara u odbranu Grenlanda, u šta spadaju brodovi, dronovi i avioni.

Prema bilateralnom sporazumu, SAD već imaju vojnu bazu na Grenlandu – otvorenu početkom Hladnog rata.

One su smanjile broj tamošnjeg osoblja sa oko 10.000 na vrhuncu hladnoratovskih operacija na oko 200, a Amerika se odavno optužuje da je preusmerila pažnju sa arktičke bezbednosti, sve do sada.

Danska je nagovestila da je otvorena za raspravu o većem američkom prisustvu na ostrvu i još mnogo toga drugog, ali suočena sa pretnjom američkog predsednika jednostranom akcijom, Friderikson je 5. januara rekla da Trampova ambicija da zauzme Grenland treba da se shvati ozbiljno.

Posle akcije američke administracije u Venecueli početkom januara njene kolege širom Evrope čine upravo to.

„Ova čitava situacija je samo potcrtala, još jednom, suštinsku slabost Evrope u odnosu na Trampa“, rekao mi je jedan evropski zvaničnik želeći da ostane anoniman.

Nordijski susedi Danske pohitali u njenu verbalnu odbranu posle Trampovih komentara o Grenlandu izrečenih počektom januara.

Ali je nastupila zaglušujuća tišina takozvane evropske Velike trojke – Londona, Pariza i Berlina.

Na kraju je Kir Starmer, britanski premijer izjavio 5. januara da samo Danska i Grenland mogu da odlučuju o budućnosti ostrva.

Slično je ranije govorio i Fridrih Merc, nemački kancelar.

Francuski predsednik Emanuel Makron posetio je Grenland u junu u gestu solidarnosti sa Kopenhagenom.

Ali direktnih kritika na račun Amerike nije bilo i u tome je suština problema.

Trampov direktan nastup, koji neki zovu siledžijskom taktikom, učinio je evropske saveznike izuzetno nervoznim.

„Da je došlo do zajedničkog saopštenja svih 27 partnera EU, plus saveznika NATO Velike Britanije, u podršci danskom suverenitetu, to bi poslalo moćnu poruku Vašingtonu“, rekao mi je Kamil Grand iz ekspertske grupe Evropski savet za inostrane odnose (ECFR).

On je bio zamenik generalnog sekretara za ulaganje u odbranu u NATO između 2016. i 2022. godine.

Ali je izjavu izdalo samo šest evropskih saveznika Danske.

I to je suština stvari.

Oni su generalno odlučili da pokušaju da upravljaju američkim predsednikom, često u pokušaju da očuvaju bilateralne odnose, umesto da mu se suprotstave pojedinačno ili zajednički, i da rizikuju sukob sa njim i suoče se sa njegovim potencijalnim posledicama.

U novom svetu Politike velikih sila u kom trenutno živimo, gde SAD i Kina, zajedno sa drugima kao što su Rusija i Indija, dominiraju, Evropa u najboljem slučaju izgleda kao da stoji na obodima i rizikuje da bude pregažena.

• NATO članice povećavaju izdvajanja za vojsku
• Zašto Tramp želi Grenland i šta o tome misle Grenlanđani
• Danska sumnjiči Ameriku za špijunske akcije na Grenlandu

Kako se EU pokorila Trampu

Svake godine tokom koje izveštavam o evropskoj politici, ovaj blok se zaricao da će preuzeti veću ulogu na svetskoj sceni, ali kad je u pitanju Tramp, uvek deluje izuzetno slabo.

Krajem 2025. godine, EU nije uspela da ostvari obećanje finansijske podrške Ukrajini uz pomoć ruske državne imovine zamrznute u Evropi..

Pronašla je taj novac na drugi način, ali kritičari kažu da je blok propustio da veoma javno pošalje potencijalno snažnu poruku i Moskvi i Trampovoj administraciji, koji iznova odbacuju blok kao nejak.

A u jednoj oblasti u kojoj EU odavno korača ponosno na međunarodnoj sceni – kao ogromna trgovinska sila – odabrala je da se još jednom pokori Trampu.

Kad je američki predsednik 2025. godine uveo carine od 15 odsto na evropsku robu, a blok je progutao vlastiti ponos i nije mu na to odgovorio, insajderi kažu da se plašio da će izgubiti podršku Amerike na koju se kontinent oslanja za bezbednost i odbranu.

Sad su tu Grenland i Danska – pitanje po kom su zemlje EU duboko podeljene u stavovima prema Trampovoj administraciji i stoga do koje mere bi mogli da se izlože riziku zbog Kopenhagena.

Ova situacija „rizikuje da rasturi EU“, baš kao i da postane egzistencijalna dilema za NATO, rekal mi je Džulijana Smit, američka ambasadorka u NATO do Trampovog reizbora kao predsednika.

Danska premijerka je 5. januara upozorila da američka jednostrana akcija zbog Grenlanda može u potpuno da rasturi NATO alijansu.

Neki bi mogli da primete da Donald Tramp nikad nije bio veliki ljubitelj transatlantskog saveza.

„Evropa treba da shvati predsednika Trampa i njegov tim ozbiljno kad govore o 'uzimanju' Grenlanda“, rekla mi je Smit.

„To znači uraditi nešto više osim pozivanja na uzdržanost. Vodeće sile u Evropi bi mogle da počnu da prave rezervne planove.

„Da razmotre kako mogu najbolje da iskoriste međunarodne sastanke, kao što su predstojeća Minhenska konferencija o bezbednost i Davos, gde će biti prisutni viši američki zvaničnici i da razmatro smele i inovativne ideje kao što su novi odbrambeni paktovi", ukazuje.

NATO sporazumi ne prave razliku između napada na saveznika od spoljnih zemalja ili drugog NATO saveznika.

Vlada razumevanje da član 5 alijanse, svi za jednog jedan za sve , nije primenjiv kad jedna NATO zemlja napadne drugu.

Uzmite, na primer, razdor između zemalja članica Turske i Grčke oko Kipra.

Najgore nasilje izbilo je 1974. godine kad je Turska izvršila invaziju.

NATO nije intervenisao, ali je njegova najmoćnija članica SAD uspela da posreduje u sukobu.

Ako se vratimo geografiji, Danska je jedna od manjih saveznica NATO, mada veoma aktivna, a SAD najveća i najmoćnija članica - i to ubedljivo.

Duboko usađena nervoza u Evropi postala je sada opipljiva.

Velike evropske sile su možda izdale zajedničko saopštenje istakavši NATO kao forum za razgovor o arktičkoj bezbednosti i insistiranju na tome da samo Danska i Grenland mogu da odlučuju o budućnosti ostrva, ali koliko su daleko Velika Britanija, Francuska i Nemačka zapravo spremne da idu da bi garantovale tu suverenost?

„Niko se neće vojno suprotstaviti Americi oko budućnosti Grenlanda“, izjavio je samouvereno zamenik šefa protokola Bele kuće u intervjuu za CNN 5. januara.

Napetosti oko Grenlanda ukazuju (još jednom) „na potrebu da Evropljani smanje bezbednosnu zavisnost od SAD i da govore jednim glasom“, kaže Kamil Grand iz ECFR.

Tramp je u leto 2025. uspeo da navede sve saveznike NATO, sem Španije, da se obavežu na masivno povećanje troškova za vlastitu odbranu.

Ali Evropa i dalje u mnogome zavisi od SAD u mnogim oblastima, među kojima su sakupljanje obaveštajnih podataka, komanda i kontrola, i vazduhoplovne sposobnosti.

Vašington je toga i te kako svestan.

Insajderi u NATO kažu da, u ovom trenutku, čak i na sastanku iza zatvorenih vrata, evropske zemlje članice alijanse teško mogu da se nateraju da razmišljaju o tome šta bi se desilo kad bi Vašington vojno upao na Grenland.

Ali možda će morati.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• EU odobrila zajam Kijevu od 90 milijardi evra, neće koristiti rusku imovinu
• 'Evropa uz Kijev', poručili lideri sa Samita o Ukrajini u Londonu
• Zelenski kaže da se odnosi sa Amerikom mogu spasiti, podrška lidera EU
• Šta se krije ispod leda Grenlanda
• Džej Di Vens na Grenlandu: Kritikovanje Danske i poziv na dogovor sa Amerikom
• Prvi korak Grenlanda ka nezavisnosti od Danske