Protesti potresaju oslabljeni Iran, Tramp upozorava vlasti

Iranu nisu strani ulični protesti, ali nekoliko faktora koji prate aktuelne nemire čini ih veoma ozbiljnim.

Prošlo je više od nedelju dana kako su izbili protesti, a opet je bilo dovoljno da svega četiri ili pet dana da američki predsednik Donald Tramp uputi direktno upozorenje iranskim liderima zbog ophođenja prema demonstrantima.

SAD su „naoružane i spremne“, poručio im je.

Potom je usledila operacija američkih specijalnih snaga usmerena protiv Nikolasa Madura u Venecueli, a onda i drugo upozorenje Iranu upućeno 4. januara.

Toliko direktne i potencijalne pretnje aktuelnog američkog predsednika, izrečene dok su protesti još u toku, izuzetno su neobične i mogle bi da ohrabre demonstrante i podstaknu nemire da nastave da se šire.

Iranska policija i snage bezbednosti već su odgovorili nasilno skoro od samog početka, a izveštaji grupa za zaštitu ljudskih prava tvrde da je već ubijeno više od 20 ljudi.

Sve oči su sada uprte u Trampov mogući potez.

Proteste, koji su 28. decembra počeli mirno, isprva je pokrenuo bes naroda zbog rasta inflacije i oštre devalvacije lokalne valute u odnosu na američki dolar, koja je sada 80 odsto viša nego što je bila pre godinu dana.

Iranska privreda je u velikim problemima, sa vrlo malo mogućnost rasta u 2026. ili narednoj godini.

Zvanična godišnja inflacija iznosi oko 42 odsto, inflacija hrane premašuje 70 odsto, a cena nekih osnovnih namirnica navodno je skočila više od 110 odsto.

• Šire se protesti i nemiri u Iranu zbog rasta troškova života, Tramp preti Teheranu
• Američke sankcije Iranu stupile na snagu
• Nezapamćene suše u Iranu, grupna molitva za prizivanje kiše

Ranjivi položaj

Međunarodne sankcije predvođene Sjedinjenim Američkim Državama odigrale su krupnu ulogu u pogoršavanju ekonomskih uslova, ali to nije jedini uzrok.

Istaknuti slučajevi korupcije u iranskim sudovima u koje su upleteni visoki zvaničnici i njihove porodice samo su pojačali bes stanovnika i uverenje da delovi vladajuće elite iskorišćavaju krizu.

Mnogi obični Iranci veruju da se određeni zvaničnici i njihova rodbina direktno okorištavaju sankcijama kroz specijalne aranžmane koji im omogućuju da kontrolišu uvoz i izvoz, prebacuju prihode od nafte u inostranstvo i izvlače korist od mreža za pranje novca.

Čak i zvaničnici vlade veruju da su oni koji se u zemlji nazivaju „profiterima sankcija“ više krivi od samih sankcija.

Trgovci sa teheranskog Velikog bazara bili su među prvim grupama koje su otvoreno ušle u protest, zatvorivši radnje u reakciji na dnevne fluktuacije valute.

Izašli su na ulice da zahtevaju vladinu intervenciju za stabilizaciju tržišta.

Demonstracije su se ubrzo proširile izvan pijace na druge segmente društva.

Ekonomski slogani su se brzo pretvorili u političke, sa pozivima za uklanjanje čitave Islamske Republike.

Protestima su se pridružili studenti, a sledile su ih male firme u drugim mestima i gradovima i drugi obični Iranci.

U roku od svega nekoliko dana, skandiranje protiv iranskog vrhovnog vođe još jednom je postalo centralno obeležje demonstracija.

Poslednji put kad je Iran doživeo nemire na uporedivom nacionalnom nivou bilo je pre oko četiri godine.

Smrt Mahse Amini, mlade žene u pritvoru policije za moral pokrenula je najrasprostranjenije anti-vladine proteste od osnivanja Islamske Republike 1979. godine.

Te demonstracije, koje su kasnije postale poznate kao „Mahsin pokret“ ili „Žena, život, sloboda“, potresle su državu do temelja, ali su na kraju ugušene silom i masovnim hapšenjima.

Pogledajte kako je bilo na ulicama Irana 2022. godine tokom demonstracija

Iako su se novi protesti raširili brzo i traju danima, još nisu stigli do razmera i intenziteta demonstracija iz 2022. godine.

Novinari u Iranu su pod ogromnim pritiskom, a međunarodne nezavisne novinske organizacije ili ne smeju da izveštavaju iz same zemlje ili se, ako za to dobiju dozvolu, suočavaju sa strogim ograničenjima kretanja.

Kao posledica toga, veći deo onoga što se zna potiče sa društvenih mreža i od ljudi sa ulica koji dele ono čemu su prisustvovali ili što su snimili.

To u značajnoj meri otežava potvrđivanje autentičnosti, naročito budući da društvene mreže mogu da posluže i kao plodno tle za fabrikacije, neosnovane tvrdnje i izvitoperivanje realnosti, izazov dodatno pojačan usponom veštačke inteligencije.

U tim okolnostima, mnogi posmatrači veruju da bi aktuelna situacija mogla da ima ozbiljnije posledice nego 2022. godine.

Iranska vlada se naširoko doživljava kao u najslabijem položaju decenijama unazad, istovremeno se suočavajući sa pritiskom domaćih nemira i dramatično izmenjenih regionalnih okolnosti.

Niz poraza

Dvanaestodnevni rat u leto 2025. godine između Irana i Izraela predstavljao je prekretnicu.

Sukob je kulminirao direktnim uplitanjem Amerike, u šta su spadali vazdušni udari na nuklearna postrojenja.

Ovaj rat je teško oštetio odbrambene kapacitete Irana, njegovu nuklearnu infrastrukturu i nekoliko vojnih i industrijskih lokacija.

Istovremeno, pogoršao se širi regionalni položaj Irana.

Pad Bašara al-Asada u Siriji lišio je Teheran ključnog saveznika, dok su skoncentrisani izraelski napadi na Hezbolah u Libanu eliminisali veći deo višeg liderstva ove grupe.

U skorije vreme, američke operacije u Venecueli i zarobljavanje Nikolasa Madura i njegove žene Silije Flores dodatno su suzili opcije Irana u inostranstvu.

Ovi razvoji događaja preoblikovali su regionalno i međunarodno okruženje za Teheran.

Iran sada ima manje saveznika na koje može da računa u regionalnim sukobima i manje kanala za prebacivanje prihoda od nafte u inostranstvo.

Ovo je posebno značajno imajući u vidu veliku upletenost Irana u naftni sektor Venecuele zajedno sa Rusijom i njegovu zavisnost od složenih finansijskih aranžmana povezanih sa tržištima za koja se veruje da su u Kini.

Pogledajte video: Zašto su Amerika i Iran gorki neprijatelji

Narušavanja ovih mreža povećalo je ekonomsku ranjivost Irana u vreme narastajućeg međunarodnog pritiska.

U ovim okolnostima, ostareli iranski vrhovni vođa Ali Hamnei deluje kao da se suočava sa jednim od najneizvesnijih trenutaka njegove vladavine.

Više od tri decenije pažljivog planiranja izgradnje regionalnih posredničkih sila, mehanizama za izbegavanje sankcija i nuklearne infrastrukture, podrivene su ili uništene u relativno kratkom vremenskom periodu.

Dok je Tramp ponovo u Beloj kući, a Benjanim Netanjahu na vlasti u Izraelu, čini se da nema očiglednog diplomatskog ili strateškeg puta za izlaz iz aktuelne krize bez plaćanja krupne cene.

Godinama su Hamnei i njegova klika opravdavali masivno trošenje na regionalne saveznike i nuklearni program kao neophodna ulaganja u iransku dugoročnu bezbednost i tehnološki napredak.

Taj argument sada deluje šuplje.

I dok pritisak raste i unutar zemlje i izvan nje, bezbednost kod kuće, nekada predstavljana kao ultimativna korist od takvih političkih poteza, deluje dalje nego ikad.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Naredni potezi Amerike i Irana mogli bi da budu još sudbonosniji
• Američki napad na Iran: Šta pokazuju satelitski snimci
• 'Kad iranski vrhovni vođa bude izašao iz skrovišta, predvodiće drugačiju zemlju'
• Šta čeka Iran sada kada je razbijena njegova „Osovina otpora"
• Masud Pezeškijan: Iranski predsednik koji je na vlasti, ali ne vlada
• Talas hapšenja i pogubljenja u Iranu posle sukoba sa Izraelom