Zoran i Srđan Veljković: Muzika kao porodično nasleđe (VIDEO)

Od Požarevca, preko Ćuprije, do njujorškog Karnegi hola

Ljubav prema muzici Srđan je nasledio od svog oca Zorana, sa kojim je u detinjstvu i otkrio svoj talenat.

“Kad sam imao sam tri-četiri godine, tata je držao časove violine i ja tako, pored njega kad on završi, uzmem malo violinu i tako držim, sviram, učim i onda je on otkrio talenat i krenuo sam tako da sviram”, navodi Srđan. 

Otac ga je i upisao u Muzičku školu “Stevan Mokranjac”, u čijoj klasi je i bio.

“Ja sam svirao takmičenja od prvog do četvrtog razreda. Na jednom takmičenju u Beogradu čula me je Škola za muzičke talente u Ćuprija. Od svoje osme do osamnaeste godine sam bio tamo – deset godina u internatu”, kaže naš sagovornik.

Tokom pohađanja ove škole bio je deo kvarteta koji je nastupio na sceni čuvenog Karnegi hola u Njujorku.

“To je jedan veliki stepenik. To je teško postići. Koštalo je mnogo i jedva smo našli sponzore. Baš je bio težak put. Ali to je meni mnogo velika odskočna daska i mnoga su mi se velika vrata otvorila za dalje. Naš kvartet je tamo uzeo prvo mesto i svirali smo u Karnegi holu, što je jedan veliki doživljaj za nas. Tada smo imali 16 godina, bili smo deca”, navodi on.

Srđan Veljković sada je student treće godine Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Marije Špengler.

Pored studiranja, Srđan već i radi.

“Imam svoj studio, pomažem tati oko njegovih đaka. Sviram malo i narodnu muziku na veseljima”, navodi mladi muzičar.

“Violina je deo mene”

I Zoran Veljković ljubav prema muzici otkrio je u detinjstvu.

“Ja sam od ranog detinjstva krenuo da se bavim muzikom. Moj kum i komšija, Slaviša Ilić, takođe je bio profesor u muzičkoj školi. Živeli smo maltene u istom dvorištu. Slušao sam đake koji su dolazili na časove kod njega. Jednom prilikom me je pozvao da prisustvujem času i meni se, jednostavno, svidela violina, svideo mi se njen zvuk”, kaže  Zoran.

Dodaje da mu je i otac, ne znajući za to, kupio violinu, nadajući se da će je jednog dana svirati. Nakon što mu je poklonio, Zoran se od ovoga instrumenta do danas nije odvojio.

Govorio nam je o tome kako je dalje teklo njegovo muzičko obrazovanje.

“Nižu muzičku školu sam završio ovde u Požarevcu, u Školi ‘Stevan Mokranjac’, kod mog kuma i profesora Slaviše Ilića. Međutim, u to vreme nije postojao profesor koji predaje u srednjoj muzičkoj školi, pa sam ja morao dalje školovanje da nastavim u Beogradu, u Školi ‘Josip Slavenski’”, navodi Zoran.

Nakon toga je upisao Akademiju umetnosti u Novom Sadu, gde je završio i master studije.

“Dvoumio sam se da li da ostanem da sviram u orkestru Narodnog pozorišta u Novom Sadu, jer sam imao prilike i, dok sam studirao, već sam i radio honorarno. Međutim, ipak su me putevi naveli da se ponovo vratim u svoj rodni kraj, da se bavim pedagogijom i radim u školi koju sam završio”, kaže on.

Uz rad u školi, tu je i rad u studiju. Kao i njegov sin, i Zoran svira na veseljima.

“To je vrlo naporno, ali kada neko gaji ljubav prema muzici i prema svom instrumentu, nikad nije teško. Violina je, jednostavno, deo mene. I kada sviram i kada predajem deci, meni je to relaks, neki odmor. Ne smatram da je to neka teškoća”, ističe on.

Kraljica svih instrumenata

I Srđan i Zoran uživaju u narodnoj muzici.

Volim klasičnu muziku jer sam se s njom prvo i susreo. Glavne tehničke probleme na instrumentu sam savladao kroz klasičnu muziku. Ona mi je u srcu, ali se bavim i narodnom muzikom godinama”, kaže Zoran.

Srđan se u razgovoru osvrnuo na važnost obrazovanja mladih, ističući da je ono vrlo važno za dalji život. Dodaje da je za uspeh neophodno biti uporan od početka do kraja.

U narodu se može čuti da je violina instrument koji posebno “dira dušu”.

“Obično kažu da je violina kraljica svih instrumenata. Kada se pojavimo na veseljima i kada ljudi vide da postoji violina u orkestru, onda to sasvim daje neki drugi osećaj publici. Svako ko voli da čuje instrument uživo, vrlo ga rado prihvata i uživa u njemu", zaključuje Zoran Veljković.

Projekat "Multi-kulti supermarket", koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da istraži i istakne bogatstvo kulturne raznolikosti Grada Požarevca i Opštine Kostolac, grada sa viševekovnim korenima i savremenim izazovima multietničkog suživota. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.