Šta se dešava kada mladi izađu na izbore?

Izlaznost u poslednjih 30 godina

Izlaznost birača u Srbiji tokom poslednje tri decenije pokazuje opadajući trend u odnosu na početak višestranačkog sistema. Na prvim višepartijskim izborima 1990. godine glasalo je 71,49 odsto upisanih birača. Od tada do danas, izlaznost se postupno smanjivala.

Na parlamentarnim izborima 2012. godine izlaznost je iznosila 57,8 odsto, 2014. godine oko 53 odsto, dok je najniža zabeležena 2020. godine – 48,93 odsto, kada je deo opozocije bojkotovao izbore. Na izborima 2022. godine glasalo je oko 58,6 odsto birača, a na izborima 17. decembra 2023. godine 58,77 odsto.

Ovo znači da se politička vlast u Srbiji poslednjih godina zasniva na podršci približno četvrtine ukupnog broja upisanih birača.

Pravni okvir i politički legitimitet

Ustav Republike Srbije garantuje opšte i jednako biračko pravo, slobodne i neposredne izbore, kao i tajnost glasanja.

Nizak nivo izlaznosti ne dovodi u pitanje zakonitost izbora, ali utiče na nivo političkog legitimiteta. Što je manji broj učesnika, to je veći raskorak između izbornog rezultata i ukupne strukture biračkog tela.

Mladi i izbori: šta pokazuju istraživanja

Srbija ne vodi statistiku izlaznosti po starosnim grupama. Podaci o učešću mladih dolaze isključivo iz istraživanja.

Prema Alternativnom izveštaju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) za 2022. godinu, 57,8 odsto mladih sa pravom glasa izjavilo je da je učestvovalo na tadašnjim parlamentarnim izborima. Ukupna izlaznost bila je gotovo identična – oko 58,6 odsto.

Unutar grupe mladih postoje velike razlike. U kategoriji od 15 do 19 godina glasalo je oko jedne četvrtine ispitanika. U starijim grupama, od 20 do 30 godina, više od 70 odsto ispitanih navelo je da je učestvovalo.

Istovremeno, više od tri četvrtine mladih izjavilo je da ne veruje nijednom političaru, dok većina smatra da izbori u Srbiji nisu slobodni i pošteni.

Šta se menja kada mladi učestvuju u većem broju

Uporedna izborna iskustva pokazuju da veće učešće mladih ne menja samo statistiku izlaznosti, već utiče na teme kampanja, političke ishode i prioritete javnih politika. Nekoliko primera to jasno ilustruje.

Na lokalnim izborima u Njujorku 2025. godine za gradonačelnika je izabran Zohran Mamdani. Prema izlaznim anketama i analizama američkih medija, u njegovom izbornom rezultatu značajnu ulogu imala je podrška mlađih birača, posebno u urbanim zonama sa velikim udelom stanovništva do 30 godina.

Kampanja je bila snažno oslonjena na digitalne platforme i teme koje se direktno tiču mladih – troškove života, stanovanje, javni prevoz i pristup javnim uslugama. Analize nakon izbora navode da je upravo mobilizacija mlađih birača doprinela promeni u strukturi biračkog tela na ovim izborima.

Na saveznim izborima u Nemačkoj 2021. godine u starosnoj grupi od 18 do 24 godine najveću podršku dobile su stranke Zeleni i FDP. Njihov rezultat u ovoj generaciji odrazio se i na sastav nove vladajuće koalicije, u kojoj su klimatska politika, digitalizacija i obrazovanje postali jedni od ključnih programskih stubova.

Na referendumu o izlasku Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije 2016. godine, više od 70% birača mlađih od 25 godina glasalo je za ostanak u EU. Ipak, izlaznost starijih birača bila je znatno viša, pa je ukupni rezultat bio u korist izlaska.

U Švedskoj, gde izlaznost mladih već decenijama ne odstupa značajno od opšte izlaznosti, ne dolazi do naglih izbornih „skokova“, ali postoji snažan kontinuitet u javnim politikama koje se odnose na mlade: stabilno finansiranje obrazovanja, stalne stambene subvencije za mlade porodice, snažno institucionalno uključivanje mladih kroz omladinske savete i javne rasprave.

Obavezno glasanje i modeli visokog poverenja

Neke države izlaznost podižu zakonskom obavezom glasanja. Australija, Belgija, Brazil, Grčka, Luksemburg i Turska primenjuju različite modele sankcija za neizlazak na izbore. U Turskoj je izlaznost na izborima 2023. godine iznosila oko 87 odsto.

Drugi model zasniva se na poverenju u institucije. Švedska nema obavezno glasanje, ali izlaznost na parlamentarnim izborima decenijama ostaje iznad 80 odsto. Na izborima 2022. godine iznosila je oko 84 odsto.

Visoka izlaznost u Švedskoj povezuje se sa snažnim građanskim obrazovanjem, visokim stepenom transparentnosti institucija i simulacijama izbora u školama.

Mediji i dezinformacije

Zakon o javnom informisanju i medijima u Srbiji propisuje obavezu objektivnog i blagovremenog informisanja tokom izbornih kampanja. U praksi, međunarodne i domaće organizacije godinama ukazuju na neravnopravnu zastupljenost političkih aktera.

Istraživanje UNESCO-a i Ipsosa iz 2023. godine pokazalo je da je 87 odsto ispitanika u 16 zemalja zabrinuto zbog uticaja dezinformacija na izbore. Kao glavni kanal širenja navode se društvene mreže.

S obzirom na to da se mladi dominantno informišu putem digitalnih platformi, istovremeno su i najizloženiji i potencijalno najotporniji na dezinformacije, u zavisnosti od nivoa medijske pismenosti.

Šta ovo znači za Srbiju?

Dostupni podaci pokazuju da mladi u Srbiji ne učestvuju uvek manje od opšte populacije – na izborima 2022. godine, prema istraživanjima, njihovo učešće bilo je gotovo identično ukupnoj izlaznosti.

Iskustva iz drugih zemalja ukazuju da veće učešće mladih ne garantuje određeni politički ishod, ali menja okvir u kojem se politika vodi – od teme kampanja do načina komunikacije i institucionalnog uključivanja.

U tom smislu, izlaznost mladih pre svega utiče na strukturu biračkog tela i dugoročni profil demokratskog sistema.

Ovaj medijski sadržaj je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Boom93 realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneta u ovom medijskom sadržaju ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.