Jugosloveni: Kulturno povezivanje trajnije od državnih granica

Na pitanje odakle je došla motivacija da se identifikuje kao Jugosloven Aleksandar Nikolić odgovara da ona potiče iz odbojnosti koju gaji prema svakom nacionalizmu.

„Nacionalizmi služe kao pokriće za pljačku običnih ljudi, da li je to Srbija, da li je Bosna, da li je Hrvatska – bilo koja zemlja da je u pitanju. Drugi razlog je to što verujem u ideju progresa i verujem u ideju socijalne pravde, u promenu sistema koji će biti na usluzi čoveku, a ne koji će ga na svakom koraku saplitati”, kaže Nikolić. 

Na ovaj način počeo je da razmišlja tokom studija istorije.

„Moje prvo interesovanje je bilo za antičku istoriju, pa onda za vizantijsku, pa sam se na kraju odlučio i za savremenu, odnosno, jugoslovensku istoriju. To je imalo neke veze i sa mojim političkim opredeljenjem jer sam se menjao.  Onda je bilo potpuno prirodno da 2022. kažem na popisu ću se izjasniti kao Jugosloven. Čak sam i na neki način učestvovao u kampanji. Promovisao sam jugoslovensku ideju, odnosno to da se na popisu ljudi izjašnjavaju kao Jugosloveni i mislim da je to bilo uspešno. U odnosu na prethodni popis, broj Jugoslovena je malo porastao”, navodi Aleksandar.

Prema Popisu iz 2011. godine, u Srbiji je bilo 23.303 Jugoslovena, dok je na Popisu iz 2022. godine taj broj porastao na 27.143.

Doživljaj jugoslovenstva

Na jugoslovenstvo, kako kaže, gleda višeznačno. Posmatra ga i   kao politički pokret i kao kulturno povezivanje, ističući da je kulturno povezivanje mnogo trajnije u odnosu na državne granice koje su bile uspostavljene. 

„Govorim pre svega o granicama druge Jugoslavije, koja se, nažalost, raspala u prahu i pepelu građanskog rata. To je politička ideja jer ona, po mom mišljenju, donosi progres. Samo ujedinjavanje naroda u jednu celinu predstavlja signal onima koji su moćniji da ne smeju da se ponašaju tako kako se sada ponašaju”, smatra Nikolić.

Takođe, naglašava da ne treba negirati posebnosti koje svaki narod ima. 

„To je bio, recimo, problem sa prvom Jugoslavijom, odnosno Kraljevinom. Tadašnje vlasti su negirale posebnosti srpske, hrvatske i slovenačke nacije, pa su insistirali u jednom trenutku na integralnom jugoslovenstvu i da je to bio jedan troimeni narod. Druga Jugoslavija je to ipak mnogo bolje odradila sa federalizacijom, sa time da i svaki od tih naroda koji su činili Socijalističku Jugoslaviju ima nešto svoje, pri čemu se insistiralo uporno na nacionalizmu kao štetnom projektu koji je, između ostalog, dokrajičio Jugoslaviju”, kaže naš sagovornik. 

O tome šta za njega predstavlja jugoslovenstvo za Boom 93 govorio je univerzitetski profesor Miodrag S. Ivanović, koji je u novembru u Požarevcu predstavio svoju knjigu  „Zašto sam bio i ostao Jugosloven”.

On je naveo da jugoslovenstvo doživljava kao jugoslovenski prostor, nasleđe jugoslovenske kulture, tradicije i relacija.

„Imamo dve Jugoslavije koje su stvorene. To je prostor jedinstvenog jezika, jedinstvene kulture u kojem su tih pet naroda živeli dosta dugo zajedno. To je prva jedinstvena država koja je stvorena na ovom prostoru od Rimskog carstva”, navodi Ivanović. 

Istakao je da, kada govori o jugoslovenstvu, ne govori o bilo kakvom političkom idealu stvaranja Jugoslavije, već o jedinstvenom jugoslovenskom prostoru.

„Na tom prostoru smo živeli, razumevali se, imali izuzetan, jedinstven i specifičan model socijalizma, koji je bio različit i drugačiji od svih drugih tipova socijalizma. Imali smo visok stepen kulture, suživota, tolerancije, zasnovanih na nekoliko temeljnih vrednosti koje su danas potpuno zapostavljene, revidirane, uništavaju se konstantno”, objašnjava autor. 

Dodaje da se sa stanovišta budućnosti, budući da imamo jedinstven jezik, jedinstveno nasleđe od 1918. godine, podrazumeva da negujemo tradiciju dobrosusedskih odnosa, međusobnog poštovanja, suživota, tolerancije.

„Ne mora da bude jugoslovensko jedinstvo i bratstvo, ali ideja bratstva i jedinstva je starija od ove dve Jugoslavije koje su bile tu”, kaže Ivanović.

Knjiga koju je napisao, prema njegovim rečima, predstavlja dug prema „jednoj velikoj zemlji koja je neobično zaustavljena i zaboravljena”.

Čega je bilo u Jugoslaviji, a nedostaje danas?

Kao jednu od vrednosti koje su postojale u bivšoj Jugoslaviji za koju smatra da treba da postoji i danas izdvaja pokretljivost, pogotovo mladih ljudi i studenata. 

„Istraživanja su pokazivala da je u Jugoslaviji mnogo lakše bilo nekom detetu sa sela da upiše fakultet nego danas. Procentualno gledano, i radnička deca su danas u jako teškom položaju. Ne mogu da upišu željeni fakultet ili ne mogu uopšte da ga upišu. U skladu s tim, mislim da je socijalna pokretljivost nešto što nam jako fali i što je nemoguće da se ostvari u ovom sistemu. Onda, naravno, tu je zdravstvena zaštita koja je bila mnogo dostupnija u tom periodu i sistem obrazovanja za koji mislim da uvek može biti bolji”, smatra naš sagovornik.

Jugoslavija u obrazovanju

Govoreći o obrazovanju i posmatrajući udžbenike istorije, primećuje da je tumačenje Socijalističke Jugoslavije, prema njegovom mišljenju – vrlo jednostavno.

„Govori se da je to bila najobičnija diktatura, da nije bilo sloboda, što jeste jednim delom tačno, ali su to vrlo teške reči za jedan takav sistem. Mislim da udžbenici generalno ne mogu da ponude objektivnu sliku, nego je prikazano pristrasno u negativnom smislu. Uopšte pisati jugoslovensku istoriju je jako kompleksan proces.

Mislim da je mnogo lakše uzeti jedan fenomen pa ga obrađivati, nego obuhvatiti čitavu jednu istoriju od 1945. do 1990, koju vladajuća ideologija želi na neki način da izbriše, što se pre svega oslikava kroz nauku. Žele da pokažu da je taj period strano telo, da su došli neki ljudi koji su negovali ideologiju koja je bila destruktivna i onda su uništili cvet srpske inteligencije itd. To su neki narativi koji i danas postoje i protiv kojih se ja lično jako borim”, navodi Nikolić. 

Jugonostalgija i idealizovanje prošlosti

Uz jugoslovenstvo neretko se vezuje jugonostalgija. Aleksandar ističe da on nije jugonostalgičar.

„Svaka nostalgija je jedan osećaj melanholije, sete, tuge, neki žal za prošlim vremenima. Onda u skladu s tim ide idealizovanje prošlosti jer je za veliki broj starih ljudi Socijalistička Jugoslavija predstavljala zemlju u kojoj si mogao da dobiješ besplatno školstvo, besplatno zdravstvo, putovanja itd. Ali bilo je i nekih negativnih segmenata po pitanju politike, po pitanju ekonomskog razvoja i, naravno, obračuna sa nacionalizmom koji nije osnovan”, kaže Nikolić.

Za sebe kaže da je jugofuturista.

„Ako hoćemo da govorimo o jugoslovenstvu kao ideji, mislim da u nekoj budućnosti može doći do postepenog zbližavanja i pravljenja neke treće Jugoslavije. Neki intelektualci su o tome pisali ponukani raspadom prethodne države. Ali kada će se to desiti, ja ne znam – ja sam istoričar, nisam prorok. Ipak, verujem da ćemo biti pametniji od svega ovoga što se događa sada i da ćemo prevazići sve one loše stvari koje se događaju, koje možemo da vidimo i u svakodnevnom životu i koje možemo videti kroz medije”, kaže Aleksandar. 

Povezivanje kroz druženje vršnjaka iz zemalja bivše Jugoslavije

Kako ljudi, a pre svega mladi, reaguju na njegovo opredljenje, kako kaže, zavisi od toga u kom okruženju se kreće.

„Od nekih imam poštovanje, pre svega od istomišljenika, koji slično razmišljaju o prošlosti i o sadašnjosti. Ali čini mi se da su mladi ljudi prilično zadojeni nacionalizmom. To je moje mišljenje i bojazan jer ono što vladajući ideolozi isporučuju kroz obrazovni sistem, kroz medije, jeste uglavnom nešto što je negativno upereno, prema Jugoslaviji”, primećuje on. 

Smatra da se u budućnosti treba obračunavati sa savkim oblikom nacionalizma i šovinizma, koji, prema njegovim rečima, proizvode mržnju, tenzije i ratove, što ga posebno zabrinjava imajući u vidu kako se svet kreće.

„Mislim da mlađi ljudi treba da se druže više sa vršnjacima koji su iz nekadašnjih jugoslovenskih republika, jer to oplemenjuje. Iz razgovora uvek možeš da vidiš da li neko ima probleme koji ga muče. Mislim da nas dele slični izazovi, slični problemi, okolnosti itd. Treba širiti kontakt i upoznavati i druge zemlje, jer nas to čini boljima”, zaključuje Aleksandar.

Projekat "Multi-kulti supermarket", koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da istraži i istakne bogatstvo kulturne raznolikosti Grada Požarevca i Opštine Kostolac, grada sa viševekovnim korenima i savremenim izazovima multietničkog suživota. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.