Vlada za kulturna dobra utvrdila skulpturu iz Lepenskog Vira, Votivna kolica i vez iz Srednjeg veka

 Skulptura "Danubius", kako je saopštila Vlada nakon današnje sednice, dobila je taj status imajući u vidu njenu izuzetnu umetničku, arheološku i istorijsku vrednost, a odlukom su propisane mere zaštite, način čuvanja, održavanja i korišćenja tog kulturnog dobra.

"Skulptura 'Danubius' predstavlja monumentalnu, potpuno očuvanu kamenu skulpturu. Na jajoliko izduženom oblutku, plastično je prikazano riboliko biće. U dubokom reljefu na jednoj strani oblutka formirano je lice skulpture. Reljef je izveden iskucavanjem", navela je Vlada.

"Votivna kolica", odnosno "Dupljajska kolica", prema oceni Vlade, jedan je od najznačajnijih i najpoznatijih predmeta bronzanog doba na prostoru jugoistočne Evrope.

"Ona su utvrđena kao kulturno dobro od izuzetnog značaja s obzirom na istorijsku, simboličku i umetničku vrednost. Dupljajska statueta prikazuje antropomorfno božanstvo smešteno u trokolici koju vuku tri barske patke, dve muške i jedna ženska jedinka. Odlukom se, takođe, propisuju mere zaštite, čuvanja i način korišćenja radi trajnog očuvanja ovog kulturnog dobra", dodaje se u saopštenju.

Članovi Vlade usvojili su i odluku da se "Pohvala monahinje Jefimije - pokrov za mošti kneza Lazara" utvrdi kao kulturno dobro od izuzetnog značaja, jer je, kako se navodi, taj muzejski predmet veoma važan za kulturni i istorijski razvoj srpskog naroda u Srednjem veku, posebno posle Kosovske bitke.

Najveći deo pokrova ukrašen tehnikom zlatoveza, srebrnom pozlaćenom žicom, na osnovi od crvene atlas svile ispunjen je tekstom izvezenim u 26 redova, a Vlada dodaje da to kulturno dobro predstavlja specifičan spoj dela literarne i primenjene umetnosti i pokazuje lirski izraz lične i narodne tragedije oličene u mučeničkoj smrti kneza Lazara.

"Zbog kulturnog, istorijskog i društvenog značaja i izuzetnog doprinosa kreativnom stvaralaštvu u prošlosti i u savremeno doba, a kao jedinstven primer iz vremena u kome je nastalo, ovo originalno delo obeležilo je kulturu i istoriju na razmeđu 14. i 15. veka, zbog čega zaslužuje status kulturnog dobra od izuzetnog značaja", dodaje se u saopštenju.

Članovi Vlade usvojili su i rešenja kojima je data saglasnost na odluke da se uspostavi saradnja između grada Beograd i grada Taškent u Uzbekistanu, zatim Novog Sada i Larnake na Kipru, kao i između opštine Trstenik u Srbiji i opštine Agios Vasilios na grčkom ostrvu Krit.

Saradnja Beograda i Taškenta biće uspostavljena u oblastima ekonomije, investicija, nauke i obrazovanja, tehnologije, zdravstva, turizma, sporta, kulture i umetnosti.

U saradnji Novog Sada i Larnake akcenat će biti na kulturi, privredi, turizmu, obrazovanju, sportu, informacionim tehnologijama, a kada je reč o uspostavljanju saradnje između opština Trstenik i opštine Agios Vasilios, ona će biti bazirana na privredna, naučna, kulturna, sportska, obrazovna, turistička i sva druga polja za koja postoji obostrano interesovanje.