Tender za samo jednu firmu: Nadzor po američkim standardima, gradnja po srpskim na Putu do Aerodroma

Izgradnja po srpskim, nadzor po američkim standardima. To je rezultat tendera koje je raspisalo Ministarstvo građevinarstva. Put za aerodrom jedan je od delova projekta Izgradnja pruge Zemun Polje – Aerodrom Nikola Tesla – Nacionalni stadion. Kao po pravilu, za taj posao je kao glavni izvođač angažovana kineska firma Power China, po međudržavnom sporazumu sa Kinom, a sporni tender Ministarstvo je raspisalo za nadzor i tehničku kontrolu prilikom izgradnje, piše Insajder.

Prema podacima Portala uprave za javne nabavke, dan pre predviđenog otvaranja ponuda 26. decembra prošle godine, podneta su dva zahteva za zaštitu prava, koji se podnose kada firme smatraju da je uslovima ugrožena konkurencija. Sadržina ovih žalbi nije javno dostupna, ali pitanja i konstatacije zainteresovanih ponuđača jesu.

Kao sporan navode kriterijumim primene jedne metode za istražne radove koja pripada američkim, a ne srpskim stanardima.

“Navedena metoda se koristi kod istražnih radova u specifičnom glinovitom i muljevitom tlu u Americi. U pitanju je američki standard koji se ne primenjuje u Srbiji i regionu”, navode u sekciji pitanja i odgovori na portalu Uprave za javne nabavke potencijalni ponuđači na tenderu.

Posao vredan 419 miliona dinara bez PDV-a

I zaista, u Nacionalnom registru jasno se vidi da je ovu metodu akreditovala samo jedna firma pa se postavlja pitanje ko bi onda mogao da radi kontrolne provere. A u pitanju je firma specifičnog naziva – Arhitektonsko-građevinski institut. U pitanju je zapravo privatna firma za koju je šira javnost za njih je čula posle pada nadstrešnice, pošto su bili član konzorcijuma za stručni nadzor na modernizaciji pruge.

Samo neki od brojnih državnih projekata na kojima je angažovana ova kompanija su Univerzitetska dečija klinika „Tiršova 2“, Brza saobraćajnica Požarevac-Golubac, Linijski park Beograd, Autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, Muzej u Novom Sadu. Prema finansijskom izveštaju iz 2024. godine, prosečan broj zaposlenih u AG Institutu bio je 164, a njihove prosečne bruto zarade više od 7.400 evra.

Za nadzor izgradnje Puta za aerodrom, posao vredan 419 miliona dinara bez PDV-a, praktično i nisu imali konkurenciju – dostavljena je još samo jedna ponuda ali, teško da je to slučajno – bez bankarske garancije, što se automatski odbacuje. Na tenderu postoji ceo niz neobičnih uslova koje, kako se ispostavlja, u kombinaciji može da ispuni samo jedna firma.

Tako se tražila i mogućnost ispitivanja pozicije i eventualne korozije armature, što ima smisla kod starih objekata, ali nema primenu u novogradnji, gde se armatura tek ugrađuje. Konkurentske firme ukazuju i na to da se traži metoda određivanja integriteta šipova, a projekat nikakve šipove ne predviđa.

Ministarstvo građevinarstva bez logičnih objašnjenja

Kako se vidi u dokumentu na Portalu javnih nabavki, Ministarstvo na pitanja odgovara, ali logičnih objašnjenja nema. Tako iz odgovora Ministarstva za šipove proizilazi da ni projekat nije konačan.

“Kako je projektna dokumentacija tek u izradi, u ovom trenutku je nemoguće prejudicirati tehnička rešenja, ali postoji opravdana mogućnost izgradnje šipova kod npr. potpornih konstrukcija u sklopu predmetnih radova”, navodi Ministarstvo u jednom od odgovora.

Na sumnje i pitanja zainteresovanih ponuđača – iz Ministarstva, koje je dužno da obezbedi što veću konkurentnost, praktično poručuju – ne moraju baš svi ni da učestvuju.

“Obaveza obezbeđenja što je moguće veće konkurencije ne može da se tumači na način koji podrazumeva obavezu naručioca da svakom zainteresovanom licu omogući učešće u postupku javne nabavke, budući da je naručiočeva obaveza da vodi računa o svojim objektivnim potrebama, odnosno vrsti, nameni i kvalitetu usluge koju nabavlja”, odgovaraju iz Ministarstva.

Ministarstvo građevinarstva, na čijem je čelu Aleksandra Sofronijević, danima ignoriše molbu da Insajderu obezbede sagovornika na brojna pitanja, a pre svega zašto je na ovaj način ograničena konkurencija i da li će novi uslovi ubuduće biti praksa.

Ni AG Institut nije odgovorio na pitanja Insajdera zašto su akreditovali američku metodu i da li su je i gde ikada do sada koristili u Srbiji.