Svetska banka o rizicima pred Srbijom: Pad dinara od 30 odsto odmah bi digao javni dug na 64,5 odsto

Prema njihovoj proceni ukoliko bi dinar oslabio 30 odsto, to bi značilo da se značajno uvećava javni dug, a da se ne zna kako bi se održalo finansiranje iz budžeta. O ovakvim posledicama vlasti u Beogradu nisu govorile u javnosti, osim što smo čuli da su sami političari u teškoj pregovaračkoj poziciji. Ono oko čega su uspeli da se slože svi ekonomisti je da će situacija biti sve gora, ukoliko se vremenski produži problem u energetici i snabdevanju, piše Nova ekonomija.

Uostalom, videli smo šta se desilo sa EPS-om pre tri godine kada smo novac davali za uvoz struje zbog lošeg vođenja kompanije, a dostigli i najvišu inflaciju u ovom delu sveta.

Lazar Šestović, ekonomista Svetske banke u Srbiji, podsetio da se naša država i ranije suočavala sa visokim troškovima saniranja problema u preduzećima poput EPS-a, Srbijagasa ili Er Srbije, a u koje bi mogli da svrstamo sada i NIS.

„Srbija se suočava sa potencijalno značajnim posledicama po budžet kada je reč o situaciji sa NIS-om, ali država raspolaže dovoljnim finansijskim rezervama za eventualne intervencije. Nadamo se da ovog puta neće doći do toga“, rekao je Šestović, ali i dodao da što duže situacija bude trajala, potencijalno je štetnija za ekonomiju, a da je SB spremna što se tiče raspoloživosti finansija da se to pokrije ukoliko je nepohodno.

Ekonomisti SB su na prezentaciji izveštaja „Održiva fiskalna politika za Srbiju visokog dohotka“ naveli da su javne finansije Srbije izložene prema nekoliko rizika koji bi mogli da ugroze fiskalnu održivost. Ovi rizici su povezani sa makroekonomskim šokovima (uključujući globalne ekonomske razvoje situacije), potencijalnim obavezama (posebno od državnih preduzeća), događajima povezanim sa klimom i još mnogo toga.

„Dobro je da su depoziti koje država ima veoma visoki, preko četiri milijarde evra. To znači da država može da odreaguje ukoliko je zaista neophodno, ili da se izvrši kupovina dela NIS-a ili da se izvrši neka interventna nabavka derivata ili nafte“, objasnio je Šestović.

Kada je reč o uticaju na javne finansije, on ne očekuje pad prihoda od akciza i PDV-a, jer će se naplata na promet derivata nastaviti bez obzira na to ko obavlja prodaju.

Više pročitajte na LINKU.