Insajder: Planirani EXPO gradi se i iz budžetskih rezervi za neplanirane troškove

Nedostatak informacija o tome kako se troši novac za Ekspo, a troškovi su već sada dostigli dve milijarde, što je za 200 miliona evra više od prvobitno najavljene ukupne cene - ključni je faktor koji kvari bajku o tome da bi Ekspo Srbiji mogao doneti ekonomsku korist.

Umesto 1,8 milijardi evra Ekspo će sa povezanim projektima građane Srbije koštati 3,4 milijarde evra - procena je Fiskalnog saveta i to samo pod uslovom da u međuvremenu ništa ne poskupi.

Većina sredstava potrošena je bez postupka javnih nabavki koje bi obezbedile najbolju i najjeftiniju uslugu. Samo prošle godine za Ekspo je iz budžeta izvdvojeno 928 miliona evra, dok je kroz nabavke prošlo svega 211 miliona evra.

Značajan deo nije ni planiran budžetom već se poseglo za budžetskom rezervom.

"Kada pravite budžet za narednu godinu, očekuje se da uvek može nešto vanredno da se desi što niste mogli da isplanirate u tom budžetu, a sredstva su vam potrebna. Dakle, ono što nemate u budžetu ne biste smeli ni da potrošite, u skladu sa zakonom. Tako da se uvek stavlja neka budžetska rezerva koja je do četiri odsto ukupnih prihoda i ona bi trebalo da služi za nešto što se vanredno desilo, nešto što niste mogli da planirate, desila se neka poplava, neki zemljotres, neko vanredno stanje", objašnjava za Insajder Goran Radosavljević, profesor Fakulteta FEFA.

Analiza Insajdera: Iz prošlogodišnjih budžetskih rezervi 54 miliona za Expo

Analiza Insajdera pokazuje da je iz budžetskih rezervi, inače predviđenih za vanredne troškove koje nije bilo moguće planirati, za Ekspo 2025. godine izdvojeno oko 54 miliona evra.

• Izgradnja pruge - 1.700.000.000 dinara, odnosno 14.517.000 evra
• Elektroenergetska mreža i objekti ( EMS i EDS) - 302.000.000 + 600.000.000+
  500.000.000 + 558.482.000 dinara, odnosno 16.742.000 evra
• Podrška ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine za realizaciju Ekspa-
  2.000.000.000 dinara, odnosno 17.080.000 evra
• Susret međunarodnih učesnika i druge aktivnosti Generalnog sekreterijata Vlade
  Srbije - 160.000.000 + 10.000.000 + 10.000.000 dinara, odnosno 1.537.000 evra
• Dokapitalizacija državnih firmi osnovanih za Ekspo - 87.000.000 dinara, odnosno
  743.000 evra
• Razvoj konkurentnosti - 338.000.000 + 100.000.000 dinara – 3.740.000 evra
• Ukupno je iz budžetske rezerve 2025. za EKSPO izdvojeno oko 54,3 miliona evra

"Država uvek može da kaže: "Nismo mogli to da isplaniramo. Evo, troškovi su probili duplo", mi ćemo da ih pitamo: "Pa zašto niste mogli da isplanirate?"

Nije isto da li će troškovi da budu jednaki osam milijardi, ili tri koma četiri, a ja verujem da će u ovoj godini sve ono što se desilo prošle godine i probijeno, već je verovatno da će još više da se probije, ja sam gotovo uveren. I već je najavljeno da će neki troškovi biti veći. Dakle, mislim da vlast ne želi eksplicitno da kaže u startu: "Da, ovo je projekat koji će da nas košta pet milijardi". Dakle, siguran sam da oni su većinu ovoga znali unapred, nisu hteli da stave u budžet da prosto ne bi ni diskutovali o tome", ocenjuje profesor Radosavljević za Insajder.

Dok se troškovi uvećavaju bez objašnjenja, vlast uverava da će Srbija od projekta Ekspo imati veliku ekonomsku korist. U 2027, za kada je zakazana izložba očekivani rast bruto društvenog proizvoda samo od Ekspa je 1,5 procentnih poena, a za isto toliko će biti smanjen deficit u budžetu. Fiskalni savet ovakve procene smatra realnim. Proračune između ostalog država zasniva na očekivanom prilivu deviza, turista i posetilaca iz inostranstva. Pitanje je da li će takav rast imati dugoročne efekte.

"Jedan evro uložen u građevinski sektor multiplikuje gotovo tri evra u nekim drugim sektorima, od građevinskog materijala, radne snage i prodaje i tako dalje i tako dalje. Tako da verujem da će u periodu investicija kroz ove projekte biti velikog uticaja na BDP. Sa druge strane, kad se završi taj ciklus investicioni, vi ćete imati neke objekte koje je potrebno da se održava. Zemlja koja gradi svoju ekonomsku budućnost na gradnji i prodaji stanova, kako mi to radimo zadnjih deset godina, nema neku budućnost. Srbija nema para za ovo. Srbija ima deficit od 2020. godine, mi Ekspo gradimo iz kredita. Dakle, priliv deviza koji ćemo imati tokom izložbe koja će koja će se dešavati ćemo da platimo kamate koje smo te kredite uzimali, a ti krediti nisu jeftini", zaključuje Goran Radosavljević.

Kada se završe pripreme i izgradnja i kada prođe izložba, ostaće trajne vrednosti, izložbeni deo u koji bi trebalo da se preseli Beogradski sajam, stambeni kompleks predviđen za smeštaj učesnika - u koji će posle izložbe da se usele kupci, Nacionalni stadion, pristanište na Savi, pristupni putevi i pruga.

Čitav mali grad, pod uslovom da sve nije preplaćeno i da kvalitet zadovolji bezbednosne standarde savremene gradnje. Razlog za oprez bi mogle biti skraćene građevinske procedure koje po lex specialisu važe samo za Ekspo.