Na penale smo dali više od 1,6 milijardi dinara u 2024: Fiskalni savet o završnom računu budžeta za prošlu godinu

Detaljni podaci o servisiranju duga, naročito troškovi za provizije na odobrena a nepovučena sredstva kredita, iz nove perspektive ukazuju na sistemske slabosti u upravljanju javnim investicijama, ukazao je Fiskalni savet u Analizi Predloga zakona o završnom računu budžeta Srbije za 2024, piše N1.

"Naime, za ove penale je u 2024. plaćeno preko 1,6 milijardi dinara, što je 14 miliona evra, što nije zanemarljiv iznos – na primer, taj iznos jednak je ukupnim planiranim izdacima za zaštitu prirode u budžetu za 2025", navodi se u izveštaju.

Međutim, ukazuje Fiskalni savet, važnije od samog troška je što je plaćanje ovih penala simptom dubljih problema u upravljanju kapitalnim projektima.

"To su: loš izbor prioriteta koji ne počiva na temeljnim analizama troškova i koristi, slaba tehnička priprema projekta zbog čega se kasnije planovi menjaju u hodu, neefikasnosti tokom izvođenja radova i dr. Sve su to razlozi koji usporavaju realizaciju projekata, dovode do probijanja prvobitnih rokova i cena, a na kraju i do sporijeg povlačenja sredstava iz odobrenih kredita i plaćanja penala", ukazao je Savet.

Iako završni račun sadrži detaljne podatke o transakcijama u vezi sa servisiranjem duga, veliki propust je to što ni ovaj dokument ne sadrži informacije o tome koje tačno garancije se otplaćuju iz republičkog budžeta.

"Poreski obveznici još uvek mogu da vide samo ukupan iznos koji se plaća za ovu namenu (27,9 milijardi dinara u 2024), ali ne i o kojim kreditima je reč i koja sve preduzeća dobijaju ove subvencije", upozorio je Fiskalni savet.

Inače, Vlada se u 2024. zadužila više nego što je bilo potrebno za finansiranje deficita i dospelog duga, što je dovelo da uvećanja državnih depozita.

"Završni račun za 2024. potvrdio je već poznate informacije o osnovnim pokazateljima zaduženosti, ali i otkrio neke nove i korisne podatke o servisiranju duga. Nominalni javni dug je osetno porastao tokom 2024. godine, za oko 2,7 milijardi evra, ali kako je rast nominalnog BDP-a bio još brži došlo je do pada nivoa relativne zaduženosti - sa 48,4 odsto na 46,9 odsto BDP-a. Takođe, porast duga je premašio ostvareni deficit u 2024. (oko 1,8 milijardi evra), što je povećalo depozite države za oko 600 miliona evra", upozorio je Fiskalni savet.

Prikrivanje stvarnih razmera odstupanja od plana

Način na koji se u završnom računu obrazlažu odstupanja od plana lišava ovaj dokument njegove suštinske kontrolne i analitičke vrednosti, utvrdio je Fiskalni savet.

"Imajući u vidu da su u 2024. godini ostvarena značajna prekoračenja rashoda u odnosu na originalni plan, postojala je potreba (ali i mogućnost) da Vlada u okviru Završnog računa pruži detaljno objašnjenje razloga za takva odstupanja... Ipak, kao i do sada, predloženi Završni račun za 2024. godinu ne ispunjava suštinu ove obaveze", navodi se u izveštaju.

Naime, umesto da se odstupanja mere i tumače u odnosu na limite utvrđene Zakonom o budžetu i rebalansom – dokumentima o kojima Skupština raspravlja i daje legitimitet putem glasanja – obrazloženja se zasnivaju na poređenju sa tekućom aproprijacijom (tekuća aproprijacija je poslednji plan budžetskih korisnika, koji se tokom godine menja više puta, npr. rebalansom ili kroz druge preraspodele koje mogu da se prave do pred kraj godine - tako se potrošnja meri ne sa prvobitnim planom, nego sa njegovom poslednjom izmenom ).

Deset projekata utrošilo 67,1 milijardu dinara više

Fiskalni savet je prikazao realizaciju deset projekata: odstupanje u odnosu na rebalans budžeta je 9,1 milijardu dinara, ali je odstupanje od prvobitnog budžeta za 2024. čak 67,1 milijardu dinara.

"Samo za deset projekata koje smo analizirali, bez odgovora ostaje pitanje zašto je došlo do prekoračenja plana u ukupnom iznosu od čak 67 milijardi dinara? Suštinska dodata vrednost koju bi ovde završni račun morao da pruži jeste razdvajanje uzroka probijanja plana na elemente poput korekcije projektno-tehničke dokumentacije (koje možda vode većem obimu radova), rastućih troškova inputa, lošeg planiranja obima radova, propusta izvođača, propusta planera i/ili nadzora i dr. Slično tome, nije obrazloženo ni značajno povećanje subvencija u poljoprivredi – one su probile originalni plan za skoro 19 milijardi dinara, a čak su i neznatno premašile iznos utvrđen rebalansom (za gotovo jednu milijardu). Nije detaljnije obrazložen ni razlog probijanja plana na rashodima za socijalnu zaštitu, koji su, takođe, premašili ne samo originalni plan nego i uvećani plan iz rebalansa", upozorio je Fiskalni savet.

Kada je reč o tekućoj budžetskoj rezervi, ona je u 2024. izvršena u okviru zakonskog limita, "ali i dalje postoji problem nedovoljno transparentnog izveštavanja o njenoj upotrebi".

"Ukupno je u 2024. tekuća budžetska rezerva korišćena u iznosu od 709 miliona evra, odnosno 3,8 odsto prihoda i primanja rebalansa republičkog budžeta – što je ispod zakonskog maksimuma od četiri procenta. Ipak, iz samog završnog računa nije moguće tačno utvrditi koliko je rezerva zaista iznosila", ukazao je Savet.

Znatno odstupanje od plana

Izvršenje budžeta u 2024. znatno je odstupilo u odnosu na inicijalni plan – ali je, kako navodi Fiskalni savet, sticajem okolnosti ostvareni deficit bio blizak prvobitno planiranom.

"Budžet za 2024, usvojen krajem 2023, predviđao je fiskalni deficit od 197 milijardi dinara, tj. 2,2 odsto BDP-a očekivanog u 2024. godini. Međutim, tokom godine (krajem septembra), usvojen je rebalans kojim je budžetski plan znatno izmenjen – i deficit je povećan na 263 milijarde dinara (2,9% procenjenog BDP-a)", navodi se u izveštaju.

Stvarno izvršenje budžeta, ipak, primetno je odstupilo i od rebalansa, pa je na kraju ostvareni deficit u 2024. bio između prvobitno planiranog i onog predviđenog rebalansom, tj. iznosio je 210,5 milijardi dinara (1,8 milijardi evra).

"Ni tu, međutim, nije kraj. Republički zavod za statistiku (RZS) krajem 2024. sproveo je tzv. veliku reviziju BDP-a kojom je ovaj indikator znatno povećan u odnosu na prethodne procene. To je automatski umanjilo učešće ostvarenog deficita u BDP-u na 2,2 odsto. Tako je, posle svih promena, ostvareni fiskalni deficit, meren kao učešće u BDP-u, bio identičan inicijalno planiranom", navodi Fiskalni savet.

Ova podudarnost, međutim, kako se ističe - ne bi trebalo da zamagli suštinu.

"I prihodi i rashodi budžeta znatno su odstupili od prvobitnog plana. Prihodi su ostvareni u iznosu od 2.200 milijardi dinara (18,8 milijardi evra), što je oko 1,4 milijarde evra više od inicijalnog plana, dok su rashodi dostigli 2.410 milijardi dinara (20,6 milijardi evra), oko 1,5 milijardi evra iznad prvobitnog budžeta. Pritom, pojedine velike stavke – poput EXPO 2027 – više su nego duplirane u odnosu na inicijalni budžet (u konkretnom slučaju umesto 190 miliona evra, potrošeno je oko 420 miliona). Ovako velike promene u nivou i strukturi prihoda i rashoda Republike pokazuju da se izvršenje budžeta 2024. znatno razlikovalo od originalnog plana, uprkos formalnom poklapanju deficita kao procenta BDP-a", naveo je Fiskalni savet.