Rok Rusima od 50 dana da prodaju NIS: Vučić

Pedeset dana.

Toliko je Srbija dala rok ruskim vlasnicima da prodaju Naftnu industriju Srbije (NIS), arteriju celokupnog privrednog života zemlje, čije je funkcionisanje ugroženo zbog američkih sankcija.

Ukoliko posle 50 dana ne dođe do prodaje, srpske vlasti će u NIS prvo uvesti prinudnu upravu, a potom „ruskim prijateljima" ponuditi najvišu cenu, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ni taj rok nije dovoljan, dodao je, ali „ne možemo da preživimo više".

„Želimo da budemo fer prema ruskoj strani, damo im više vremena, da pokažemo koliko nam je stalo i do prijateljstva i da budemo dobar domaćin bilo kojoj investiciji", izjavio je Vučić novinarima.

Nacionalizacija neće biti zato što „nismo ni komunisti, ni fašisti", rekao je, kao više puta do sada.

Rafinerija nafte u Pančevu prethodno je obustavila rad zbog nedostatka sirove nafte, usled američkih sankcija.

Opširnije o tome, kao i šta to zapravo u praksi znači za život u Srbiji - OVDE.

Srbija je spremna da 50 dana „trpi sve posledice, da Rafinerija ne radi, da ništa ne radi, jer ćemo se snaći i obezbediti dovoljno snabdevanje tržišta", istakao je Vučić.

Narodna banka: Obustavićemo platni promet sa NIS-om ako ne dobije licencu

Nedugo pošto je Vučić objavio rok Rusima, Narodna banka Srbije (NBS) objavila je da će prekinuti poslovanje, odnosno platni promet sa NIS-om, ako do predviđenog roka ne dobije licencu za poslovanje.

Centralna banka Srbije je obrazložila da će ta mera biti preduzeta kako ne bi na bilo koji način bila dovedena u pitanje stabilnost domaćeg finansijskog sistema, odnosno kako bi platni promet u zemlji nesmetano funkcionisao.

Od uvođenja američkih sankcija, na pumpama NIS-a nije bilo moguće plaćati gorivo Masterkard i Viza karticama, ali jeste Dina (i naravno, gotovinom).

Pošto je Dina kartica u platnom sistemu NBS, to bi značilo da ni njome ne bi bilo moguće plaćanje goriva na pumpama.

Pitanje je i da li će biti omogućeno plaćanje gotovinom.

Pogledajte video: Kako sankcije NIS-u utiču na mene

Sudbina NIS-a, arterije privrednog organizma Srbije, mesecima 'visi u vazduhu'.

Američke vlasti najavile su početkom godine uvođenje sankcija ruskim energetskim kompanijama - Surgunjeftu i Gaspromnjeftu - u nameri da ograniče prihode kojim Moskva finansira rat u Ukrajini.

Među njima je i NIS, u kojem je Gasprom, odnosno ćerka firma Gaspromnjeft, većinski vlasnik.

Sankcije su odlagane više puta, da bi u oktobru stupile na snagu.

Američkom Sekretarijatu za finansije (OFAC) pre šest dana podnet je zahtev za produženje licence za NIS, kako bi kompaniji bio omogućeno nesmetano poslovanje tokom trajanja pregovora o promeni vlasničke strukture.

Odgovora i dalje nema.

Bez dotoka nafte do 13. februara smo u potpunom kolapsu, izjavio je Vučić na vanrednoj sednici vlade 16. novembra.

• Sankcije NIS-u: Kako će uticati na mene
• Rafinerija u Pančevu u procesu obustavljanja proizvodnje - šta to znači
• Zašto je za Srbiju i Balkan važna rafinerija u Pančevu

Čekajući kupca

Kao rešenje su pominjane brojne opcije, manje ili više realne - od kupovine dela vlasništva od ruskog Gaspromnjefta, preko stečaja.

Ruski vlasnici pristali su da prodaju njihov deo vlasništva u NIS-u, koji iznosi 56,15 odsto, izjavila je 19. novembra Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike.

Kome - još nije poznato.

Vučić je ranije rekao da Rusi pregovaraju sa tri potencijalna kupca.

Nije rekao o kome je reč.

Ime treće strane se ne saopštava zato što je reč o poslovnim razgovorima ozbiljnih kompanija, kaže ministarka Đedović Handanović.

Dok oni ne budu gotovi, ili bar najvažniji detalji ne budu definisani, nije ozbiljno da se o tome priča, dodala je.

„Od javnosti se ništa ne krije", izjavila je ministarka za RTS.

„Naš zahtev je jasan - da rafinerija u Pančevu mora da nastavi rad i da se što pre obezbedi novi dotok sirove nafte".

Međutim, rafinerija je od 25. novembra u procesu obustavljanja proizvodnje, dok se čeka odluka Amerikanaca o operativnoj licenci.

Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, kao potencijalne kupce NIS-a, u razgovoru za RTS, naveo je arapske zemlje, ali nije isključio ni evropske ili američke kompanije.

Korišćenje deviznih rezervi za kupovinu NIS-a ne bi bila popularna mera, kaže Bajatović.

„Ja znam da država ima dovoljno para na računu, najnepopularnija mera su devizne rezerve i zlato.

„Da li je nama zlata vredno da NIS nastavi rad? Ja mislim da jeste", rekao je.

Vlasti u Moskvi su rekle da zajedno sa Beogradom „traže najbolje rešenje" i da će se u toj potrazi „oslanjati na međuvladin sporazum iz 2008. godine".

„U sadašnjim uslovima, mi i naši srpski partneri moramo da tražimo optimalno rešenje kako bismo prevazišli veštački izazvane probleme koje je stvorila američka administracija.

„Uvereni smo da su naši srpski prijatelji, kao i mi, iskreno zainteresovani da zaštite našu bilateralnu saradnju od spoljnog mešanja", izjavila je Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

SAD prete sekundarnim sankcijama Srbiji

Istog dana kada je objavljena namera Rusa da prodaju većinski udeo u NIS-u, guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da je centralna banka dobila upozorenje o mogućnosti uvođenja takozvanih sekundarnih sankcija, zbog NIS-a.

Mogućnost uvođenja sekundarnih sankcija je ozbiljna pretnja" i vrlo ozbiljno smo je shvatili, rekla je ona novinarima.

„Dobili smo upozorenje kao entitet koji sarađuje sa poslovnim entitetom koji je pod sankcijama. To za nas jeste ozbiljno upozorenje", rekla je Tabaković na predstavljanju izveštaja o inflaciji.

Centralna banka Srbije nije dobila preciznije objašnjenje šta bi te sekundarne sankcije tačno značile, dodala je.

Od povratka u Belu kuću u januaru ove godine, američki predsednik Donald Tramp doneo je niz političkih i ekonomskih odluka kako bi, obrazlagao je, zaštitio privredu i interese SAD.

To se pre svega odnosi na uvođenje novih, viših carina mnogim zemljama u svetu, među kojima je i Srbija.

• Šta Trampove carine znače za Srbiju
• Koje srpske firme su pod EU sankcijama zbog Rusije
• Vučić: Ne uvodimo sankcije Rusiji, niti ćemo da nacionalizujemo imovinu ruskih firmi

Ali u poslednje vreme preti ili je nekim zemljama, poput Indije, uveo dodatne namete zbog poslovanja sa Rusijom.

Indija je zbog trgovine sa ruskim partnerima žrtva tih sekundarnih sankcija.

Trampova administracija preti - ali to još nije potvrđeno - uvođenjem carina od čak 500 odsto svima koji trguju sa Rusijom.

Frustriran zbog neuspelih pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o okončanju rata u Ukrajini, koji se bližili četvrtoj godini, Tramp je počeo da kažnjava kako ruske firme, tako i iz neke iz drugih zemalja koje rade sa ruskim partnerima.

Nedavno su uvedene sankcije dvema velikim ruskim naftnim kompanijama - Lukoilu i Rosnjeftu.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Ko su mogući kupci NIS-a
• Američke sankcije NIS-u: Oslobađa li se Srbija energetskog 'stiska' Rusije
• Šta za Srbiju znači predlog Brisela o ruskom gasu
• Šta znače američke sankcije ruskoj nafti i koga bi mogle da pogode
• 'Marioneta Kremlja ne može da kupi imovinu Lukoila u inostranstvu': Vašington
• Tramp izuzeo Mađarsku od američkih sankcija za kupovinu ruske nafte i gasa