Koliko je Srbija dužna Kini

Tradicionalno, „čelično" prijateljstvo, ali sada već i tradicionalni, „gvozdeni" dugovi.

Od 2000. do 2022. godine, Srbija je primila 7,7 milijardi dolara iz Kine, od čega ogroman deo kroz zajmove, podaci su međunarodne organizacije AidData.

AidData, istraživačka laboratorija, koja prati kako vlade troše novac izvan vlastitih granica, ovog oktobra objavila je sveobuhvatan izveštaj o kineskim investicijama širom sveta.

Za kineski novac u Srbiji, analiziran u posebnom izveštaju, karakteristično je da najveći deo čine krediti za infrastrukturne projekte, rudarstvo i energetiku, među kojima su mnogi dati pod uslovom da se na projektima koriste usluge ili roba kineskih kompanija.

Zajmovi vrtoglavih milionskih iznosa povukli su i pitanje da li će Srbija moći da otplati dugove.

„Srbija nije prezadužena prema Kini u smislu ukupnog nivoa duga, ali stopa rasta duga i pitanje njegove koncentracije prema poveriocima može da bude signal za oprez", kaže ekonomista Nikola Stakić, profesor na Univerzitetu Singidunum, za BBC na srpskom.

Najveći pojedinačni poverilac je kineska državna banka - Export-Import Bank of China, kojoj Srbija, prema poslednjim podacima za septembar 2025, duguje 2,8 milijardi dolara, što je 45 miliona više nego pre godinu dana.

• Šta stoji iza kineskih ulaganja na Balkanu i kakvu će cenu Evropa zaista morati da plati
• O „specijalnim partnerima" i „čeličnom prijateljstvu": Zašto je Kini važna Srbija
• Šta je Srbiji donela inicijativa Pojas i put, a šta novi sporazumi sa Kinom

Globalno gledano, Kina je pozajmila više od dva biliona dolara širom sveta od 2000. do 2023. godine, što je duplo više od prethodnih procena, pokazuje AidData izveštaj.

Novac je tekao kako ka siromašnim, tako i ka bogatim zemljama, pa je od državnih kineskih zajmodavaca u Ameriku stiglo 200 milijardi dolara.

Veliki deo pozajmica upućenih bogatim zemljama bio je usmeren na kritične minerale i visokotehnološku industriju, što je na Zapadu stvorilo strah od kineske dominacije u ključnim sektorima i navelo pojedine vlade da pooštre propise kako bi sprečile upliv kineskog novca.

„Mnogo godina smo pretpostavljali da bukvalno sav kineski novac odlazi zemljama u razvoju“, kaže Bred Parks, izvršni direktor AidData, za BBC.

„I tako je za nas bilo veliko iznenađenje kad smo shvatili da zapravo stotine milijardi dolara odlaze u zemlje kao što su SAD, Velika Britanija i Nemačka, i da nam se sve to dešava pred nosom.“

U izjavi za BBC na srpskom, Bred Parks objašnjava da su kineski krediti dati zemljama u razvoju, grupi kojoj i Srbija pripada, uglavnom usmereni na infrastrukturne projekte i ulaze u javni dug država.

„Kineske državne banke glavni su finansijeri javne infrastrukture u saobraćaju, energetike i industrijskog razvoja u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

„Nasuprot tome, kinesko kreditiranje zemalja sa visokim prihodima manje je usmereno na javnu infrastrukturu.

„U bogatijim državama članicama Evropske unije kineski državni kreditori obezbeđuju korporativne kredite, komercijalno bankarsko finansiranje, kreditne linije za kineske podružnice u Evropi i kreditiranje koje olakšava kineske investicije u inostranstvu", kaže.

Još jedna od razlika je i to što investicije prolaze kroz slabiju kontrolu u Srbiji nego u članicama EU.

„Time može da se objasni zašto je Srbija postala jedan od najvažnijih kineskih ekonomskih partnera na Zapadnom Balkanu.

„U Srbiji ne postoje ista ograničenja i stoga je ključna za kineske firme koje žele da posluju u blizini, ali ne i unutar, regulatornog prostora EU", kaže Parks.

Specifičnosti kineskih kredita

Peking smatra državnom tajnom detalje o ulaganju u inostranstvu - koliko novca troši i gde.

U Srbiji ugovori o zajmovima prolaze kroz skupštinu i oni su javno dostupni.

Analiza AidData pokazuje međutim i novac koji je kineska država usmeravala ka kompanijama koje posluju u Srbiji, poput Ziđina, većinskog vlasnika Rudarsko-topioničarskog basena Bor.

Bilo nam je teže da dođemo do podataka i dokumentacije o kineskim grantovima i kreditima datim državnim institucijama Srbije, kaže Bred Parks za BBC na srpskom.

„Vremenom su aktivnosti Pekinga u vezi sa davanjem kredita i grantova u inostranstvu postale sve netransparentnije", objašnjava Parks.

To se vidi, nastavlja, i u poslednjem izveštaju o kineskom novcu u svetu.

U pogledu kredita, u analizi piše da su uslovi zaduživanja za Srbiji bili povoljniji od kineskih zajmova drugim zemljama sa sličnim dohotkom.

„Finansijske uslove kreditnih aranžmana u slučaju kineskih poverilaca treba gledati kao deo šireg mozaika, uzimajući u obzir sveukupne strateške odnose dve zemlje, strukturu projekata I kineskih investicija, ali i politički okvir uzajamnog poštovanja i prijateljstva", kaže Nikola Stakić.

„S druge strane, povoljniji uslovi zaduživanja ne znači da je celokupan ekonomski aranžman povoljniji, jer tu treba uzeti i druge elemente".

Kao primer navodi iznos plaćanja rudne rente, za koju kaže da je „prilično niska".

Rudna renta je novac koji kompanije plaćaju državi zato što eksploatišu njena rudna bogatstva.

• Šutiranje u borskom rudniku: Može li izvinjenje da reši sukob na poslu
• „Najviše se plašim države" - meštani sela u okolini Bora ostaju bez vode, dok im kuće pucaju
• Kina u retkim mineralima pronašla Trampovu slabu tačku

Prethodnih godina, stručnjaci za rudarstvo isticali su upravo nisku rudnu rentu u Srbiji, dok je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović rekla da je među višim u svetu, preneo je Danas.

Pored nižih kamata, postoje i druge specifičnosti kineskih kredita u odnosu na zajmove koji stižu iz Evrope.

Krediti iz Kine su fleksibilniji i dostupniji Srbiji i ne mora da prolazi kroz komplikovane procedure, projektnu dokumentaciju i sve što traže evropske banke, kaže Stakić.

Ali, mana je što ne postoji odgovarajuća transparentnost, ukazuje.

Kako je dolazio kineski novac?

Od 2010. godine raste upliv kineskih sredstava u Srbiju.

Vrhunac je bio 2019, kada je Srbija primila 1,6 milijardi dolara, od čega 1,1 milijardu kredita za modernizaciju pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom.

U sklopu ovog projekata rađena je rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu, na kojoj se 2024. obrušila nadstrešnica, kada je stradalo 16 ljudi, što je pokrenulo talas antivladinih protesta.

Glavni izvođač ovih radova bio je konzorcijum kineskih kompanija China Railway International (CRIC) i China Communications Construction Company (CCCC), dok su podizvođači bili i kineski i domaći.

Firme su na ovom projektu dobijale i obavljale poslove zaobilazeći domaće propise, po principu prijateljskih dogovora, što je osnov za korupciju, jedan je od zaključaka neformalne Anketne komisije koja je analizirala rekonstrukciju novosadske Železničke stanice.

„Prijateljske veze" Kine i Srbije mnogo ranije su, međutim, potvrđene i kroz zvanična dokumenta.

Srbija je tako 2009. potpisala Međudržavni sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture sa Kinom, koji će postati osnova za kasnije ugovore o radu na velikim projektima.

Ovaj sporazum potpisan je u vreme vladavine koalicije oko Demokratske stranke (danas opozicione), ali je kasnije dopunjavan aneksima u vreme vlasti naprednjaka.

Tako na primer, drugi aneks, donet 2013, predviđa da programi i projekti „ne podležu obavezi raspisivanja javnog nadmetanja za obavljanje investicionih radova i isporuku roba i usluga, osim ako nije drugačije određeno u komercijalnom ugovoru".

To znači da firme koje obavljaju radove mogu direktno da se biraju, što uglavnom nije slučaj za domaće projekte.

• Koji su aktivni, a koji napušteni rudnici metala u Srbiji
• Zašto se minira planina iznad Majdanpeka i ko su 'gerilci' sa Starice
• O rudniku i cijanidu: Hoće li „zlatna groznica" razboleti Homoljske planine

Početak milionskih kineskih zajmova za infrastrukturne projekte bio je izgradnja mosta koji povezuje dva beogradska naselja, Zemun i Borču, poznat i kao Pupinov most (po velikom srpskom naučniku Mihajlu Pupinu).

Svečano su ga decembra 2014. otvorili tadašnji kineski i srpski premijer Li Kećijang i Aleksandar Vučić.

Pupinov most tada je opisan kao prvi veliki kineski infrastrukturni projekat u Evropi.

Pored Pupinovog mosta i modernizacije železnice, kineski krediti korišćeni su i za gradnju autoputeva kao što su Miloš Veliki, ali i Termoelektrane Kostolac B.

Kineski državni novac stizao je i do kompanija Ziđin Koper (Zijin Copper) i Ziđin Majning (Zijin Mining), u vlasništvu Ziđina.

Kupljen je kontrolni udeo u RTB Bor, a kasnije se ulagalo i u tehnološko unapređenje rudnika.

Ukupno je dato oko 525 miliona dolara kredita, koji AidData označava kao „potencijalni javni dug".

To znači da iako država Srbija nije primalac zajma, niti postoje dokazi da je dala državne garancije za ove kredite, postoji mogućnost da bi mogla da učestvuje u njegovoj otplati, objašnjava Bred Parks.

Rudarski kompleks u Boru, u kojem se prevashodno vade zlato i bakar, doprinosi tri odsto kompletnom bruto-društvenom proizvodu Srbije.

U slučaju da zajedničko preduzeće, koje rukovodi rudnikom, ne bi moglo da vrati kineski dug, Vlada Srbije bi mogla da pomogne u otplati jer je ta kompanija važna za nacionalnu privredu, objašnjava Parks.

Pogledajte video: 'Ekstremna eksploatacija' radnika u fabrici odeće Šejn

Koliko novca je Kina poklonila Srbiji?

Kada se sve sabere, zaključno sa 2022, Kina je bila drugi najveći razvojni partner Srbije.

Ispred nje je Evropska unija sa 10,3 milijarde evra.

Međutim, dok u ovih deset milijardi dolara EU para najveći deo čine bespovratna sredstva, od kineskih 7,7 milijardi, ukupna bespovratna pomoć je 304 miliona evra.

AidData ukazuje međutim i da davanja u dobrima nije lako prevesti u pare, zbog čega je njihova novčana vrednost „verovatno potcenjena".

Među donatorima ističe se Ziđin, koji je ulagao u oblasti obrazovanja, zdravstva, sporta, kao i 730.000 dolara od kineske države za Univerzitet u Novom Sadu gde se nalazi Konfucije institut.

Veći deo kredita, ukupno 4,5 milijardi je u otplati, dok bi vrednost devet kredita od 250 miliona do sada trebalo da bude otplaćena, podaci su AidData.

Vrednost kredita koji se otplaćuju je možda i veća jer za neke od zajmova AidData nije našla podatke, navodi se.

„Ono što prati međunarodnu politiku kineskih poverilaca u zemljama u razvoju (naročito afričkih i azijskih zemalja) je visok nivo takozvanog „skrivenog duga", odnosno različite aranžmane koji se ne pojavljuju u zvaničnim statistikama.

„Ako je i deo toga prisutan u Srbiji, to bi značilo da zvaničan javni dug ne odražava u potpunosti realno stanje", kaže Nikola Stakić.

Bred Parks, međutim, govori da je, prema njihovim podacima, „izloženost Srbije skrivenim izvorima javnog duga relativno mala, u poređenju sa drugim državama učesnicama Inicijative Pojas i put."

Pogledajte i ovaj video: Zašto je kineski DeepSeek konkurencija ChatGPT-ju

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Bitka za litijum: Kina i Amerika se spore oko južnoameričkog bogatstva
• Pet pitanja o kineskoj privredi
• Skupo plaćena greška - Zapad je Kini otvorio vrata svetske trgovine
• Zapad tvrdi da Kina proizvodi previše, njeni radnici se ne slažu
• Koliko poslova Kina ima u Africi
• Zašto sve više mladih obrazovanih Kineza plaća da ide na lažni posao
• Kina dobija novi Petogodišnji plan: Kako su do sada menjali svet
• Kako Kina zaista špijunira Britaniju
• Kina nudi roditeljima 1.300 evra kako bi se rađalo više dece