Izmenjeni američki mirovni plan mogao bi da bude prihvatljiv za Ukrajinu

Američki predsednik Donald Tramp očajnički želi mirovni sporazum za Ukrajinu.

Kijev još više želi mir, ali ne po svaku cenu.

Zato je Ukrajina, kada su SAD počele da vrše pritisak da se do 27. novembra postigne sporazum o uslovima koji su izgledali blizu predaje, uzvratila.

Visoki zvaničnici su pozvani na razgovore u Ženevu i cele nedelje smo gledali delegate iz SAD i Ukrajine kako se kreću između dva glavna mesta u crnim limuzinama sa zatamnjenim prozorima.

Pridružili su im se savetnici za nacionalnu bezbednost iz Nemačke, Francuske i Velike Britanije.

Jedini put kada sam videla Andreja Jermaka, koji je predvodio ukrajinski pregovarački tim, bio je kamenog lica.

Nije ni čudo: početni predlog na stolu naginjao je ka zahtevima Rusije da su razgovori počeli tako što je američki državni sekretar Marko Rubio morao da porekne da ga je napisao Kremlj.

Ali Tramp je bio jasan da Ukrajina mora brzo da ga potpiše ili se suoči sa neodređenim posledicama.

Kijev je stoga morao da uloži napor.

Marko Rubio je 23. novembra izjavio da je postignut „ogroman napredak“ u razgovorima, a da je ostalo da se utanači samo „nekoliko stvari“.

Iako je bio pritisnut, odbio je da bude precizniji, nazivajući situaciju „delikatnom“.

Ali u zajedničkom saopštenju Ukrajine i SAD piše da je sada na snazi potpuno novi sporazum, koji se naziva „ažuriranim i revidiranim okvirnim dokumentom“.

Dokument još nismo videli.

Međutim, list Fajnenšl tajms (Financial Times) citira jednog od delegata - zamenika ministra spoljnih poslova Ukrajine Sergeja Kislicju - koji govori o novom planu od 19 tačaka i da je „ostalo vrlo malo“ od prvobitnog predloga.

• Kojim mineralima je bogata Ukrajina
• Rezigniranost i izdaja: Šta bi predaja Donbasa Rusiji značila za Ukrajinu
• Zašto Zelenski ne može i ne želi da se odrekne Krima

Šta piše u novom dokumentu?

U tom novom dokumentu verovatno su bar neki amandmani koje su predložili Evropljani, a objavila novinska agencija Rojters, a koji ukazuju na nešto mnogo prihvatljivije za Kijev.

U toj verziji, automatski veto na buduće članstvo Ukrajine u NATO-u je ukinut, kao i ograničenje broja vojnika za ukrajinske oružane snage.

Prema prvobitnom nacrtu, Ukrajina je morala da se odrekne ideje da postane članica NATO-a, kao i da smanji broj vojnika sa 880.000 na 600.000.

U novom dokumentu se navodi da nijedna vojska zapadnih zemalja neće biti trajno raspoređena u Ukrajini, ali to nije potpuna zabrana.

Što se tiče osetljivog pitanja teritorije - zemlje za koju se ukrajinski vojnici bore i ginu braneći je 11 godina - ne bi bilo predaje ostatka regiona Donbasa Rusiji besplatno, a Ukrajina bi težila da povrati okupirana područja isključivo diplomatskim putem.

To je ranije ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski prihvatio.

Potpuna amnestija za ratne zločine je takođe izbrisana.

Ali najvažnije je što se pominju bezbednosne garancije.

Nekoliko zvaničnika, među kojima i britanski premijeri Kir Starmer, govorilo je da Ukrajina dobije zaštitu po uzoru na Član 5 Statuta NATO-a, što znači da bi SAD bile obavezne da je brane ako Rusija ponovo krene u invaziju.

To je ključno pitanje o kojem Ukrajina kaže da ne može da pregovara.

Ne znamo koliko je ovih evropskih ideja ušlo u novi predlog, ali nemački kancelar Fridrih Merc naziva sporazum „značajno izmenjenim“ - u pozitivnom smislu.

Pa kako smo došli od 'proruskog' sporazuma do ovoga za samo jedan dan?

Teško je reći sa sigurnošću, s obzirom da su umešani američki jastrebovi, poput izaslanika predsednika Trampa, Stiva Vitkofa.

Prvobitni plan, prijateljski nastrojen prema Kremlju, bio je zasnovan na Vitkofovoj poseti ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ovog proleća, kada se vratio citirajući, gotovo doslovno, kontroverzne ruske narative.

Umesto toga, ovaj plan deluje kao nešto što bi Ukrajina mogla da podrži.

To je verovatno razlog zašto je Tramp prešao sa kritikovanja zvaničnika u Kijevu, ponovo, zbog navodnog iskazivanja „nulte zahvalnosti“, na komentar da bi „nešto dobro“ moglo da se desi.

Ali koliko dobro?

Još nema znakova da je Rusija spremna da odustane od borbe osim ako ne bude primorana na to.

„Putin je mnogo samopouzdaniji u vojnom smislu, upravo sada“, smatra Tatjana Stanovaja iz Karnegi centra za Rusiju i Evroaziju.

Ona ukazuje na veliki korupcionaški skandal i političku krizu u Kijevu, probleme sa mobilizacijom vojnika i vojnih pobeda ruskih snaga na frontu - sve to utiče na Putinova razmišljanja.

U najboljem slučaju, neki sugerišu da je Trampov zahtev za sporazumom uneo novi zamah u napore da se pronađe mir, koji Ukrajinci, pod pritiskom, očajnički žele.

Ali teško je pobeći od osećaja da su nas ovi dani frenetične diplomatije samo vratili tamo gde smo počeli.

„Stav Rusije je: 'Izneli smo naše zahteve, pa da li ih prihvatate ili ne?'“, kaže Stanovaja.

„Ako je vaš odgovor 'da', zaustavićemo rat - ako ne, onda ćemo čekati dok ne budete spremni.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Zašto Tramp još nije ubedio Putina da okonča rat u Ukrajini
• Tajni američki plan za kraj rata u Ukrajini: Šta je poznato
• Mirovni plan za Ukrajinu: 'Problem je rusko otimanje teritorija', kaže Zelenski
• 'Niko od nas ne podržava': Ukrajinski vojnici o američkom mirovnom planu
• Mirovni plan stigao do Kremlja, Putin ne pristaje na kompromis
• Putinov propagandista ili ključ za mir u Ukrajini: Ko je diplomata Kiril Dmitrijev