Projekat e-bicikala: Plaćen 6000 evra, delom na hrvatskom, uz pravopisne greške i pozivanje na nepostojeće dokumente

Kako je dodeljen posao?

Prema pozivu broj 310/1 od 18. juna 2025. godine, na koji se Zakon o javnim nabavkama ne primenjuje, Turistička organizacija Grada Požarevca poverila je posao firmi Optimus Business & Consulting doo Beograd. Za izradu projektno-tehničke dokumentacije i plana implementacije sistema električnih bicikala plaćeno je 738.600 dinara bez PDV-a.

Projekat je deo dokumentacije javne nabavke opreme za postavljanje Sistema BikeSharing na teritoriji Grada Požarevca, vredne više od 20 miliona dinara, koja je još uvek u toku.

Firma „Optimus” je osnovana 1. jula 2019. godine, pod imenom „Agape Cake & Art DOO Beograd-Novi Beograd”, u vlasništvu Jelene Andrejić. Sadašnje ime nosi od 2020. godine, kada je i delatnost firme promenjena iz delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata u računarsko programiranje. Od 2023. godine ima registrovan i ogranak „Agape Cakes” u Ulici Jurija Gagarina 14I na Novom Beogradu, a na društvenim mrežama se ovaj ogranak povezuje sa firmom „Agape Cakes” iz Požarevca, u vlasništvu Mirjane Pajić.

Redakcija Boom93 uputila je pitanja Turističkoj organizaciji o detaljima ovog poziva - na koji način su ponuđači pozvani da učestvuju, koji je bio kriterijum za izbor ponuđača i koliko se ponuđača javilo i koliko su iznosile njihove ponude. Do objavljivanja ovog teksta odgovori nisu stigli. Odgovor institucije biće objavljen naknadno čim bude dostavljen.

Šta projekat sadrži?

Autor dokumenta je Vladimir Mihajlović, diplomirani ekonomista i biznis konsultant, zaposlen u firmi Optimus Business & Consulting.

Projekat sadrži elemente studije izvodljivosti, poslovnog plana i tehničkih specifikacija, ali i pravopisne greške – počevši od naslovne strane, na kojoj se navodi da je naručilac „Turistička organozacija grada Požarevac”.

Takođe, sam tekst sadrži elemente nekarakteristične za ovu vrstu dokumentacije: ikonice čiode, „check-mark“ simbole i ilustracije koje deluju kao da su generisane uz pomoć veštačke inteligencije. Ovakvi grafički elementi uobičajeno se pojavljuju u automatski generisanim AI odgovorima (npr. ChatGPT), a ne u formalnim projektno-tehničkim dokumentima koji se dostavljaju naručiocima.

Pored toga, ceo odeljak tehničke dokumentacije pisan je ijekavicom, uz korišćenje reči tipičnih za hrvatski jezik (stražnji kotači, robusne izvedbe, ovisno, košara, ovlaštenog, integriranu, automatiziran, itd.).

U odgovoru za Boom93, iz firme Optimus Business & Consulting navode da je za izradu tehničke dokumentacije angažovana treća strana, tj. hrvatska firma, jer u Srbiji „nije bilo firmi sa prethodnim iskustvom u ovakvim sistemima“.

Iz „Optimusa” su naveli za Boom93 da je „dodatni deo posla urađen iz profesionalne odgovornosti i zbog same reference projekta, s obzirom da ukupna ugovorena suma ni izbliza ne odgovara obimu i kompleksnosti posla koji je na kraju realizovan, naročito nakon uključivanja treće strane u izradu tehničkih prikaza”.

Firma ne objašnjava zbog čega konačna verzija projekta, koja se predaje kao obavezujući dokument naručiocu, nije prevedena na srpski jezik, niti zašto treća strana nije navedena u projektu kao ko-autor ili konsultant.

Na samom kraju tehničke dokumentacije, u odeljku koji opisuje raspored sistema po stajalištima, rečenice su formulisane poput neformalnih beleški: „Planirano za stajalište u centru grada je da bude najmanje 9 a poželjno je da bude i 10 pilona jer se predpostavlja da će ovo stajalište da ima najviše posećenosti odnosto korišćenja. Pošto je pozicija na trotoaru ispred Turističke ograničena a ujedno tereba da se uklopi da Stajalište ne bude veće od 20m2 da ne moraju da se traže dozvole jer do 20m2 nije potrebna dozvola dovoljna je saglasnost.”

Tehnička dokumentacija uključuje i ilustracije POS terminala i „Smart Kioska”, predviđenih za naplatu usluga i informisanje korisnika. Na njima se nalazi logo kompanije Cornerstone CXS, jednog od pokretača Smart City platforme, sa kojom je u projektu predložena integracija.

Sat vremena vožnje bicikla – 5 evra?

U projektu je predviđena i cenovna politika, koja predlaže da bi cena iznajmljivanja bicikla bila „5€ po satu, bez besplatnog perioda” i da bi korisnici plaćali „svaku započetu jednosatnu vožnju unapred putem mobilne aplikacije ili automatskog kioska”.

Projekat takođe pretpostavlja da će se svaki bicikl u proseku koristiti 4 puta dnevno, što je, kako je navedeno, „konzervativna i realna pretpostavka za manje urbano područje poput Požarevca” i da će zbog „sezonalnih oscilacija, vremenskih uslova i održavanja” funkcionisati 200 dana godišnje.

Uzimajući u obzir i pretpostavku da će sistem imati i dodatni izvor prihoda od oglašavanja u iznosu od 18.000€ godišnje, Projekat predviđa ukupne godišnje prihode u iznosu od 82.000€ godišnje i povrat investicije za period od 3.8 godina.

Budući da se cela finansijska održivost i opravdanost projekta zasniva na ovim pretpostavkama, ali i da je u Zagrebu ove godine uspostavljen sličan sistem gde mesečna karta košta 5€ uputili smo pitanja i Turističkoj organizaciji i projektantskoj firmi u vezi opravdanosti predložene cene i metodologije kojom se došlo do iste.

Iz firme „Optimus” za Boom93 kažu da „cena od 5 evra po satu (oko 600 RSD) predstavlja referentnu vrednost kojom se procenjuje iznos koji je korisnik spreman da plati za korišćenje električnog bicikla” ali i da „sistem nije zamišljen kao komercijalni „rent-a-bike“, već kao deo javnog gradskog prevoza, gde korisnik plaća samo minute stvarnog korišćenja”, što je kontradiktorno računici iz projektne dokumentacije. Takođe navode i da „u Srbiji nije neuobičajeno da se cene kapitalnih komponenti i projekata ovog tipa izražavaju u evrima” i da su „gotovo sve ponude koje su dobijali tokom istraživanja tržišta bile iskazane upravo u toj valuti”.

Ni na ovo pitanje, odgovori iz TOP-a nisu stigli do objavljivanja ovog teksta. Odgovor ove institucije objavićemo naknadno čim bude dostavljen.

Usklađenost sa strateškim dokumentima koji ne postoje

U projektu se navodi da je sistem, između ostalog, u skladu sa „Lokalnim planom održive urbane mobilnosti Požarevca” i „Strategijom razvoja turizma grada Požarevca 2021–2027”.

Navedeni dokumenti niti su usvojeni niti su njihovi nacrti dostupni javnosti.

Iz firme „Optimus” navode da su se u izradi projekta oslanjali na više razvojnih i planskih dokumenata, među kojima su bili i nacrti pomenutih dokumenata i napominju da su oba dokumenta bila u formi radnih verzija (neobjavljenih nacrta), ali su njihovi sadržaji, ciljevi i smernice integrisani u zvanični „Plan razvoja grada Požarevca 2023–2030“, koji je usvojen i javno objavljen na sajtu Grada Požarevca. Takođe navode da ovaj dokument sadrži objedinjene i ažurirane ciljeve ranijih sektorskih planova, a posebno u sledećim poglavljima: „Tematski cilj 4 – Održiva infrastruktura i komunalne delatnosti”, „Tematski cilj 5 – Zelena tranzicija i zaštita životne sredine” i „Tematski cilj 6 – Održivi razvoj turizma i kulturne baštine”.

Uvidom u „Plan razvoja grada Požarevca 2023–2030“ koji je usvojen 29. juna 2023. godine vidi se da ova poglavlja ne postoje, niti se u dokumentu spominju pojmovi „održiva infrastruktura”, „zelena tranzicija” i „održivi razvoj”.

Projekti koji se predstavljaju kao važni za razvoj Požarevca moraju biti precizni, zasnovani na stvarnim podacima i potpuno transparentni. Kada dokumentacija sadrži greške, nelogičnosti i pozivanje na nepostojeće strategije, a institucije izostanu sa odgovorima, opravdano se postavlja pitanje kako se planiraju projekti finansirani novcem građana – i ko snosi odgovornost kada standardi nisu ispunjeni.