Šest meseci pod lupom: Kako su tabloidi menjali istinu o protestima

Nekoliko bivših i sadašnjih maturanata požarevačkih srednjih škola, od kojih su neki učestvovali u blokadama i na protestima podelilo je sa nama svoje viđenje izveštavanja o studentskim protestima.

Sudeći po stavovima naših sagovornika, lokalni mediji bili su mnogo objektivniji od nacionalnih.

„Moje mišljenje, što se tiče lokalnih medija, jeste da je dosta objektivno izveštavanje. Uglavnom je na svim važnim događajima barem jedan lokalni medij i stvarno se ne vidi veliki uticaj medijskih manipulacija kroz njih, pre svega, mislim, jer samo deluju na lokalu, nisu toliko popularni u većem smislu u odnosu na nacionalne medije, pa zato imaju tu slobodu. Ali ipak treba da ih pohvalimo jer su uspeli da se odupru mantri koja vlada u današnjoj Srbiji kroz medije”, ocenjuje Đorđe Dimitrijević.

Kada su u pitanju nacionalni mediji, Klaudija Petrović navodi kako oni situaciju prikazuju iz drugog ugla, tako što studente zovu negativnim imenima i tako što prosto plasiraju prorežimsku propagandu.

Upravo su prorežimski mediji mesto gde su učenici sa kojima smo razgovarali pronašli najveći broj lažnih i manipulativnih informacija.

„Lažne i netačne vesti smo najčešće primetili u režimskim medijima gde su izgovorene razne uvrede i davani razni nazive za mlade koji zapravo šire svest koja se ne sviđa pojedincima. Pokazivali smo sliku kakva odgovara nekom glavnom”, navodi Ljubica Jovanović.

Bogdan Stanković kaže da je to najpre Informer.

„Informer je superlativ za netačne informacije. Najčešće ih ima tamo. Tu je Pink, čak i B92, Telegraf, Alo. Mogu do sutra da nabrajam, ima ih mali milion”, navodi on.

Sa njim je saglasan i Nikola Novaković.

„Lažne vesti se najviše primete na Informeru zato što se tu plasira pre svega mržnja koja ne bi trebala da postoji. I da izabereš suprotnu stranu, ko god da si, tebe ne može niko da uvredi i da te naziva pogrdnim imenima. Tu se u stvari iznose najlažnije informacija”, smatra Novaković.

Blokadna beležnica zabeležila više od 6000 manipulativnih vesti za 6 meseci

Da su prorežimski mediji glavni izvor medijskih manipulacija pokazala je Blokadna beležnica FakeNews Tragača, o kojoj smo razgovarali sa Ivanom Subotićem, Tragačevim glavnim i odgovornim urednikom.

Blokadna beležnica, kako objašnjava, predstavlja šestomesečno istraživanje portala FakeNews Tragač koje se tiče beleženja i arhiviranja medijskih manipulacija o studentskom pokretu i građanskim protestima u Srbiji.

„Ideja o beleženju manipulativnih vesti javila se još sredinom decembra prošle godine kada smo objavili tekst o 181 propagandnoj vesti koje su targetirale studente na početku blokada. Međutim, sama Blokadna beležnica nastaje 23. januara ove godine, dan pred najavljeni generalni štrajk. Smatrali smo da ’nema vajde’ od toga da mediji štrajkuju, a pogotovo ne mediji poput Tragača koji se bore protiv dezinformacija, te da je bolje da počnemo da beležimo ogromnu količinu manipulativnih vesti koje etiketiraju pobunjene studente i građane”, kaže Subotić.

Kako objašnjava, istraživanje je sprovedeno u dve faze.

„Tokom prvih 40 dana istraživanja, beležili smo takve vesti na 15 najčitanijih domaćih portala. Ta, prva faza istraživanja pokazala je da je više od polovine do tada zabeleženih manipulativnih vesti objavljeno na portalima Alo, Informer i Novosti. Zbog toga, u drugoj fazi istraživanja, fokusirali smo se samo na ta tri portala, prevashodno jer smo utvrdili da se na ostalim portalima pojavljuju iste manipulativne vesti kao na ova tri, ukoliko portali uopšte objavljuju vesti ili manipulacije o protestima”, navodi on.

Na Blokadnoj beležnici radilo je samo troje ljudi (uz sporadičnu pomoć još par osoba). Oni su, kako kaže, te vesti zabeležili, arhivirali, sortirali, a potom objavljivali uvide o njima na dnevnom, a zatim nedeljnom nivou.

Objasnio šta se u Blokadnoj beležnici podrazumeva pod manipulativnim vestima.

 „Manipulativne vesti – u kontekstu Blokadne beležnice – predstavljaju tvrdnje koje se mogu okarakterisati kao: neistinite; poluistinite; istrgnute iz konteksta ili predstavljene u neodgovarajućem kontekstu; objavljene bez adekvatnih dokaza; objavljene tako da je druga strana zanemarena u meri koja kod čitalaca može da izazove iskrivljenu predstavu o događaju ili osobi; objavljene uz manipulaciju činjenicama, generalizaciju (mišljenje pojedinca pripisuje se grupi), pripisivanje tuđih reči i mišljenja nekoj grupi ili pojedincu, ili uz manipulacije kroz poređenja. Takođe, beležene su vesti u kojima se neadekvatno koriste različiti termini poput: terorizam, nacizam, talac, talačka kriza”, objašnjava Subotić.

Na pitanje koje su to najčešće zabeležene manipulativne vesti Subotić odgovora da su to one koje su se  odnosile na ad hominem napade na različite ličnosti koje su mediji pokušavali da izdvoje kao tzv. lidere protesta.

„Tu su naravno i brojne vesti koje su sadržale pogrešne procene o brojevima okupljenih. Tabloidi koriste različite strategije kako bi demonizovali demonstrante. Neke od najčešćih su: povezivanje demonstranata s „tradicionalnim neprijateljima Srbije“ (Albancima, Hrvatima, muslimanima, sa Zapadnim državama), predstavljanje demonstranata kao protivnika razvoja zemlje, okrivljavanje demonstranata za svaku nedaću za koji jesu ili nisu mogli biti krivi itd.”, navodi Subotić.

Jedna od informacija kojima je manipulisano jeste broj demonstranata na skupovima.

„Broj demonstranata na skupovima se u tabloidima uvek umanjivao, od tri četiri pa do – u nekim slučajevima – deset puta. Cilj toga je da se prikaže da studenti i građani koji žele promene nemaju podršku većinskog naroda”, kaže naš sagovornik.

Kada je u pitanju senzacionalizam, Subotić kaže da su ga tabloidni mediji koristili obilato, kako to uvek i čine.

„Suštinski, strategije koje su ranije koristili da ocrne političare i aktiviste, sada su primenjene na studentima i građanima. Dugački naslovi, nepotrebni epiteti, diskurs vređanja…”, kaže on.

Studentima i učesnicima protesta lepljene su različite etikete. Glavnog i odgovornog urednika Fake News Tragača upitali smo kako su ove etikete evoluirale od prvih dana protesta do danas.

„Tokom prvih dana blokada prošle godine studenti su najviše povezivani sa ustašama i to je i do danas ostala najčešća etiketa za demonstrante. Takođe, postojao je pokušaj da se oni povežu sa Albancima, tj, kako ih pogrdno tabloidi nazivaju – Šiptarima. Ovo se odvijalo u decembru”, kaže on.

U januaru i februaru je došlo do blagog zatišja u manipulacijama jer je, prema njegovim rečima, politički vrh pokušavao da se, uslovno rečeno, izmiri sa studentim i ubedi ih da su njihovi zahtevi zapravo ispunjeni.

„Pred veliki protest 15. Marta uhapšena je nekolicina aktivista PSG-a i studentske grupe STAV, a na teret je pokušano da im se stavi da su hteli da ruše ustavni poredak Srbije. Tako su pobunjeni građani u tabloidima postali „teroristi“, što je još jedna etiketa koja je preživela do danas. Tokom blokade RTS-a tabloidi su nastojali da studentsku blokadu uporede sa NATO bombardovanjem, pa smo u njima mogli iznova i iznova da čitamo kako su „studenti blokaderi kao NATO bombarderi“. Negde u to vreme uspostavljen je narativ i o tome da studenti samo žele da se dokopaju vlasti, pa su postali „foteljaši“. Još neke viđenije etikete koje su se javile tokom proleća i leta su „nacisti“, „zgubidani“, „kontejner revolucija“. Takođe, jako često se studentima i pobunjenim građanima na teret stavljalo da žele da ceo srpski narod proglase genocidnim. Ovo se uklopilo u već postojeći propagandni narativ tabloida koji se svake godine forsira tokom jula, kada se obeležava dan sećanja na srebreničke žrtve”, objašnjava Subotić.

Ističe da su prethodnih godina na meti ovog narativa bili opozicioni političari, mediji i aktivisti, a ove godine su, pored njih, na isti način targetirani i studenti.

Javne ličnosti i političari takođe su učestvovali u kreiranju štetnih narativa o studentima i protestima.

„Uglavnom su uticali na njega kao pokretači štetnih narativa, mada su u nekim slučajevima i mediji bili kreatori manipulacija, a posle su ih usvajali političari i javne ličnosti. Kada govorimo o javnim ličnostima, uticali su tako što su svoju publiku izlagali štetnim narativima. Političari su uticali na njih koristeći svoje vreme u medijima za plasiranje novih ili ponavljanje starih narativa. Neke javne ličnosti, poput izvesnog Branka Babića, ranije poznatog samo u estradnim krugovima, postale su lideri prorežimskog javnog mnjenja. Neke muzičke ličnosti poput Karleuše i Đorđa Davida – prema mom mišljenju – žrtvovale su svoje karijere zarad političke borbe protiv velikog dela sopstvenih sugrađana, pa sada pevaju pred praznim ili polupraznim trgovima”, kaže Subotić.

Prema njegovim rečima, u Blokadnoj beležnici je zabeleženo 6.420 manipulativnih vesti na svim portalima tokom šest meseci (do 23. jula), od čega je 5.773 vesti objavljeno na portalima Informer Alo i Novosti. Redakcija Fake News Tragača više ne beleži vesti na svakodnevnom nivou jer smatraju da je taj vremenski okvir i broj zabeleženih vesti sasvim dovoljan da se donose zaključci o prirodi propagande u Srbiji tokom protesta 2024/2025. godine.

„Ovakvi rezultati istraživanja govore da su prorežimski tabloidni mediji u Srbiji prešli sve granice etike i morala. Lično mislim da će se ova propaganda koju trenutno trpimo izučavati na univerzitetima kao primer kako propaganda ne treba da funkcioniše, jer mislim da ona nije donela mnogo dobrog vladajućem režimu. Čini mi se da tabloidi danas imaju manje čitalaca koji im veruju nego pre godinu dana zbog plasiranja beskrupuloznih laži koje su u nekim slučajevima bile toliko očigledne neistine da čak ni najmanje medijski pismen čovek na svetu u njih ne bi lako mogao da poveruje. Moja intimna želja je da nakon što u Srbiji dođe do promena, zajedno sa drugim kolegama učestvujem u stvaranju Muzeja propagande (ima i nekih zanimljivih građevina koje bi mogle biti eksproprisane u tu svrhu) u kom će posetioci imati priliku da vide razna jeziva nepočinstva medija kojima svedočimo danas. U toj nekoj novoj, boljoj Srbiji propaganda koju trpimo danas moći će da se vidi samo u tom muzeju”, navodi Subotić.

Blokadna beležnica zabeležila je i nekoliko manipulativnih vesti u medijima koji se smatraju objektivnim.

„Tokom prvih 40 dana istraživanja Blokadna beležnica zabeležili smo i po nekoliko manipulativnih vesti na portalima N1 ili Direktno. Recimo, na N1 smo zabeležili da je preuveličan broj okupljenih na jednom protestu u Ivanjici, ili da je bez intervencije novinara preneta nedokazana tvrdnja jednog analitičara da pertle Aleksandra Vučića koštaju 9.000 dinara. Portal Direktno tvrdio je da je tokom prvog generalnog štrajka „sve stalo“, iako to nije bilo baš tako, ali i da su sve škole u Zrenjaninu u obustavi, što nije bilo istina u trenutku kada je vest objavljena”, kaže Subotić.

Međutim, ističe da su ove manipulacije su zanemarljive ako gledamo ukupno izveštavanje medija, pogotovo u slučaju N1.

„Ono što su mediji poput N1 učinili za informisanost građana Srbije tokom ove „protestne“ godine je neprocenjivo i nekoliko manipulacija koje su slučajno ili namerno objavili ne može se porediti sa monstruoznom propagandom prorežimskih tabloida koja tokom poslednjih godinu dana intenzivno laže, izaziva paniku, širi versku i nacionalnu mržnju i krši sve moguće etičke kodekse profesije, a u nekim slučajevima i zakone Srbije”, smatra Subotić.

Ističe da ovakva situacija u medijima utiče izuzetno loše na građane.

„Nalazimo se u situaciji u kojoj ljudi ne znaju kome da veruju i u kojoj su gotovo svi mediji u Srbiji izgubili poverenje čitalaca. Zbog toga, društvene mreže preuzimaju primat u informisanju građana, ali se na njima dezinformacije šire još brže, pa one ne mogu biti rešenje za postojeću situaciju. U Srbiji nemamo samo dve, već na desetine paralelnih stvarnosti, a većinu njih na ovaj ili onaj način kontroliše vlast. U takvom svetu najgore prolaze istinoljubivi i pravdoljubivi građani. Brojni građani su bili žrtve dezinformacija tokom poslednjih godinu dana. Neki su zbog njih završavali na informativnim razgovorima ili u pritvoru, drugi su (samo) svoje mišljenje formirali na osnovu manipulacija koje im se serviraju, ali su gotovo svi pogođeni ovim problemom koji traje”, kaže naš sagovornik.

Učenici sa kojima smo razgovarali izneli su ideje kako probuditi one ljude koji se informišu putem prorežimskih medija.

„Treba da pročitaju nešto kvalitetno, nešto što je sadržajno, što nije nešto što isključivo podržava studente ili celu situaciju, nego jednostavno da daje širu sliku. Ti si za to i stojiš čvrsto iza toga, ali jednostavno pokušaj da razumeš i drugog i da sagledaš širu sliku”, kaže Ljubica Jovanović.

Bogdan Stanković ističe bi dao sve od sebe da učini da im i drugi mediji budu dostupni.

„Maksimalno možemo da pravimo neke flajere i da im pričamo nešto, ali mislim da ni to nema smisla. Oni su zacrtali svoje i mislim da će promeniti mišljenje tek kad se te medijske kuće oslobode”, smatra Đorđe Dimitrijević.

Glavni i odgovorni urednik Fake News Tragača ističe da na raspolaganju građanima, kao i do sada, stoje fektčekeri i novinari kojima su činjenice svetinja i koji im pomažu da odvoje istine od laži. 

„Ali nema nas mnogo, bar ne onoliko koliko ima kvazinovinara koji manipulišu javnim mnjenjem. Takođe, u ovim našim, srpskim, paralelnim svetovima poverenje građana gubimo i mi, zbog konstantne propagande režima usmerene protiv nezavisnih medija. Što se tiče  konkretno nas sa FN Tragača, mi nudimo građanima opciju da nam prijavljuju lažne vesti, i dajemo sve od sebe da odgovorimo na sve prijave koje dobijamo. Tako će biti i u budućnosti”, zaključuje Subotić.

Ovaj medijski sadržaj je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Boom93 realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneta u ovom medijskom sadržaju ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.