„Gotovo nemoguće izaći iz siromaštva“: Socijalne mere države kratkotrajne i samo pred izbore

Stopa rizika od siromaštva u 2024. godini iznosila je 19,7 odsto, dok ako se uz siromaštvo doda i socijalna isključenost dolazimo do 24,3 odsto, pokazali su novi podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

To znači da je prošle godine gotovo četvrtina stanovnika Srbije živelo u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, piše Danas.

Prag rizika od siromaštva u prošloj godini iznosio je 35.606 dinara za jednočlano domaćinstvo.

Za porodicu s dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina taj prag je iznosio 64.091 dinar. Dok je prag rizika od siromaštva za porodicu sa dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina iznosio 74.773 dinara.

Najugroženiji su bili ljudi stariji od 65 godina, jer je u toj grupaciji stopa rizika iznosila 23,6 odsto.

U grupi do 17 godina stopa rizika iznosi 21,1 odsto, dok je stopa 17,9 odsto za osobe između 18 i 64 godine.

Ono što je dodatno problematično, jeste što se u Srbiji već godinama ne mere podaci o apsolutnom siromaštvu, jer je Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva prestao sa radom još 2021. godine.

Iz Inicijative A11 za Danas objašnjavaju da stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti od 24,3 odsto znači da je gotovo svaka četvrta osoba u Srbiji izložena ozbiljnom riziku da ne može da zadovolji osnovne potrebe – od hrane, stanovanja i zdravlja do obrazovanja i pristupa uslugama.

„Ovaj pokazatelj obuhvata ne samo one koji već žive u siromaštvu, već i one koji su na njegovoj ivici, ljude koji rade, ali od tog rada ne mogu dostojanstveno da žive. To jasno pokazuje da se siromaštvo u Srbiji ne tiče samo socijalno ugroženih, već širokih slojeva stanovništva koji su prinuđeni da svakodnevno balansiraju između osnovnih troškova života“, ukazuju oni.

Iz Inicijative upozoravaju i da zvanični statistički podaci jesu važni, ali da ne prikazuju punu sliku.

„Na terenu, situacija je često znatno teža od onoga što brojke sugerišu. Ljudi koji se obraćaju Inicijativi A 11 govore o dugotrajnoj neizvesnosti, nesigurnim prihodima, dugovima, neadekvatnim uslovima stanovanja i sve većim teškoćama u pristupu zdravstvenoj zaštiti i socijalnim uslugama“, pojašnjavaju.

Kako dodaju, to pokazuje da je siromaštvo u Srbiji duboko strukturalno i da zahteva sistemske promene, a ne samo jednokratne mere pomoći.

„Nažalost, svedoci smo postojanja najčešće „ad hoc“ jednokratnih mera, neretko plasiranih za potrebe smirivanja društvenih tenzija“, ukazuju oni.

Iz Inicijative navode da inflacija i rast cena osnovnih životnih namirnica najteže pogađaju upravo one koji već žive na ivici egzistencije.

„Za mnoge porodice svako poskupljenje znači odricanje od hrane, lekova ili grejanja. U našoj praksi vidimo da se sve veći broj ljudi suočava s nemogućnošću da plati račune ili kupi osnovne potrepštine, što dodatno produbljuje njihovu socijalnu isključenost. Inflacija, u tom smislu, ne samo da povećava siromaštvo, već i urušava dostojanstvo i osećaj sigurnosti“, naglašavaju.

Najugroženije su, kako kažu, porodice koje već žive u siromaštvu, posebno one sa decom, Romi, radnici angažovani na nesigurnim poslovima i starije osobe bez podrške.

„Ove grupe su višestruko diskriminisane, suočene su i sa ekonomskim i sa socijalnim barijerama, često i sa institucionalnom nepravdom. Na primer, sistem socijalnih karti, koji je trebalo da unapredi pristup pravima, doveo je do toga da mnogi ljudi ostanu bez novčane socijalne pomoći, što pokazuje koliko lako država može da produbi postojeće nejednakosti“, podsećaju iz Inicijative A11.

Nažalost, prema njihovim rečima, pomaci koje čini država su minimalni.

Više pročitajte na LINKU.