Neporaženi za titulu: Nemačka i Turska u finalu posle ubedljivih pobeda, za bronzu Grčka i Finska

Finale Evrobasketa 2025. odigraće dva neporažena tima turniru - Nemačka i Turska.

U drugom polufinalnom meču Turci su, dominantnom igrom, ubedljivo pobedili Grčku 94:68.

Turcima se tako ukazala prilika da ono što, kao domaćini, u finalu Evropskog prvenstva 2001. protiv Jugoslavije nisu uspeli, skoro četvrt veka kasnije postanu u Rigi – prvaci Starog kontinenta u košarci.

Sa druge strane, Nemci, osvajači Mundobasketa u Manili pre dve godine, imaće priliku da u nedelju objedine titule evropskog i svetskog šampiona posle pobede nad Finskom 98:86.

Finska i Grčka boriće se za bronzanu medalju, takođe u nedelju.

Turska je vodila tokom celog meča protiv Grčke koja se borila sa brojnim greškama, izgubljenim loptama i skromnim učinkom njihove najveće zvezde - Janisa Adetokumboa, sa svega 12 postignutih poena, ali i isto toliko skokova.

Iako je loše počeo utakmicu turski superstar Alperen Šengun stigao je na kraju do dabl-dabl učinka sa 15 poena i 12 skokova, ali je junak meča u turskom dresu ipak bio Erdžan Osmani sa velikih 28 poeana, uz šest ubačenih trojki od osam pokušaja.

Pored Janisa, među Grcima su dvocifreni bili još Kostas Slukas (15) i Panajotis Kalaicakis (11).

U prvom polufinalu, posle početnog vođstva Finske, Nemačka je ubrzo uspostavila prednost koju je održavala tokom čitave utakmice.

Do nove pobede na prvenstvu, osme u nizu, Nemci su stigli na krilima kapitena Denisa Šredera i Franca Vagnera koji su pružili odličnu partiju.

Više od 20 poena u timu Finske postigao je samo Olivijer Nkamua (21), dok je Lauri Markanen dao 16 koševa.

Ovo je prvo finale nemačke reprezentacije od Evrobasketa 2005. u Beogradu gde su poraženi od Grčke.

Kao domaćini su se prvi i poslednji put zlatom okitili 1993. kao domaćini, pod vođstvom Svetislava Pešića.

Turska je već u startu povela 7:0, nagovestivši kako će se dalji tok utakmice razvijati, ali i pokazavši rešenost i odlučnost za plasmanom u finale.

Neverovatnu partiju već u prvoj četvrtini pružio je krilni centar Efesa - Erdžan Osmani koji je pri rezultatu 15:8 za Tursku, imao 11 poena.

Do poluvremena će ubaciti 18, uz besprekoran skor pri šutu za tri poena – četiri koša iz četiri pokušaja.

Grčki košarkaši su tokom prve dve četvrtine dosta grešili i izgubili čak 12 lopti, na turske dve, a jedini raspoloženi igrač u njihovim redovima bio je bek Olimpijakosa Tejlor Dorsi sa devet poena.

Zvezde oba tima - Janis Adetokumbo i Alperen Šengun bili su u senci njihovih saigrača u prvom delu igre postigavši četiri, odnosno pet poena.

Turska je na odmor otišla sa prednošću od 49:31.

Grčka je nastavila sa nezadovoljavajućom igrom u drugom poluvremenu, kako u napadu, tako i u odbrani.

A Osmani je nizao poene, najpre trojke, kao i njegovi saigrači Džedi Osman, Šejn Larkin i Alperen Šengun, koji je naposletku stigao do 15 poena uz 12 skokova i šesta asistencija.

Turska je gotovo tokom čitavog drugog poluvremena vodila sa više od 20 poena razlike, najviše u poslednjim minutima utakmice – 30.

Grčka je imala 20 izgubljenih lopti do kraja utakmice koja se završila 94:68 u korist Turske.

Finska je dobro otvorila utakmicu pa je u jednom trenutku povela sa osam poena razlike.

Ali aktuelni svetski šampion oporavio se brzo, te zahvaljujući trojkama, između ostalog, krila Orlando Medžika Tristana da Silve i poenima pod košem centra Danijela Tajsa, poveo na kraju prve četvrtine 30:26.

Izabranici privremenog nemačkog selektora Alan Ibrahimagića, u odsustvu Aleksa Mumbrua, do kraja poluvremena nastavili da povećavaju razliku koja je u jednom trenutku iznosila 19 poena, zahvaljujući, prvenstveno, odličnoj partiji Franca Vagnera, kako trojkama, tako i šutevima za dva.

U nastavku susreta Nemci su održavali razliku, dok su Finci sporadično, trojkama Olivijera Nkamue i 18-godišnjeg Mike Murinena pokušavali da im se približe.

Najbolji u redovima Finske, Lauri Markanen malo se razbudio u drugom poluvremenu, što nije bilo dovoljno da se razigrani Nemci stignu.

Najbliže su im se primakli pri kraju treće četvrtine na 79:73.

U poslednjem delu susreta prednost je ponovo postala dvocifrena, te su Nemci, opravdavši ulogu favorita, utakmicu rutinski priveli kraju pobedivši 98:86.

Plavo-bela žurka bez srećnog kraja

Dejana Vukadinović i Grujica Andrić, BBC novinari, Riga

Košarkaška reprezentacije Finske prvi put u istoriji igra polufinale, ali njeni navijači čini se kao da ne umeju da se vesele. Demantovaće me kasnije tokom utakmice.

Možda sam samo navikla na živahne navijače iz Srbije koji su poput čigre i neprestano se vesele.

Dok to izgovaram naglas, u susret mi dolazi grupica u dobro poznatim dresovima Orlova i u hodu pljeska rukama i smeje se.

Podjednako mirni su i Nemci, mada ih je znatno manje.

Nisam iznenađena.

Na bini je novi bend ali ni energične numere koje su izvodili nisu trgle okupljene.

Možda tome doprinosi i osetno hladnije vreme u Rigi, kiša koja je prethodnu noć lila kao iz kabla i vetar koji se pojačava iz sata u sat.

Meč pratim u kafiću, gde su se tokom utakmica u grupnoj fazi, okupljali navijači iz Srbije.

U prvim minutima meča jedina sam gošća, a onda je ušla vesela petočlana ekipa.

„Jel ovo taj naš pab?“, čujem dobro poznati jezik.

„Jeste“, odgovaram im.

Nadali su se, poput mnogih, da će Srbija ući u finale te su kupili dva meseca ranije.

Pošto su veliki ljubitelji košarke odlučili su da ipak dođu u Rigu.

Kako turnir odmiče, tribine su sve prošaranije, posebno bojama onih reprezentacija koje su imale ambicije da danas zaigraju u Šaomi areni.

U publici vidim dresove Srbije, Španije, Litvanije, Francuske i Poljske, uz obeležja Turske i Grčke, koje se sastaju u drugom polufinalu.

Ali, kada god bi na teren izašli Finci, plava i bela boja bi dominirala, a tako je bilo i u duelu sa Nemcima.

Reč dana bila je „Suomi“, čuli smo je verovatno trocifren broj puta u hali i oko nje, a najglasnije krajem treće četvrtine, kada se Finska vraćala u meč i to bez Markanena na terenu.

I kada su gubili 15 razlike, hiljade Finaca bi u glas pevali pesmu koja ide sa razglasa, a plavo-belu žurku nikakvi koševi Franca Vagnera ili Denisa Šrudera nisu mogli da zaustave.

Nemci su prilično rutinski pobedili na terenu, pa žurka nije imala srećan kraj.

Ali, ovacije cele hale finskim košarkašima na kraju odale su utisak da niko ne očajava posle najvećeg uspeha u istoriji te selekcije.

Igra se i za tu bronzu.

Prethodni nedostatak elana u Fan zoni nadomestili su Grci i Turci i uneli energiju kako samo oni umeju - sve je živnulo.

Zapažam dvojicu muškaraca obavijenih grčkom i turskom zastavom kako se grle.

I to je moguće, pomišljam.

Kako se približavalo vreme za ulazak u Arenu, tako je vetar postajao sve jači.

Stiskali su ljudi šuškave jakne i obavijali navijačke šalove, da ih bar nešto ugreje.

Vraćam se u kafić, ali me „baltička bura“ neprestano u tome ometa.

Pokušavam da vratim ravnotežu punim rancem, ali i on se urotio protiv mene.

Ništa bolje ne prolaze ni drugi. Ubrzavaju korak kako bi se što pre od nje sklonili.

U dvorištu kafića me dočekuju poznate numere narodne muzike i glasni navijači – naravno iz Srbije.

Odjednom je postalo toplije.

Derbi, ali samo na tribinama

Ako je Nemačka bila veliki favorit protiv Finske u prvom polufinalu, na meču Grčke i Turske očekivalo se mnogo više vatre.

I videli smo je, ali ne od grčkih košarkaša.

„Nismo došli na utakmicu, ništa ovo ne valja“, kaže mi grčki kolega, vrteći glavom nervozno, dok je Turska uvećavala razliku iz minuta u minut.

Ali, navijači oba tima su došli, na hiljade njih.

„Nemamo veliku dijasporu u baltičkim zemljama kao u nekim drugim u Evropi, pa nema mnogo turskih navijača.

„Ali, ako pobedimo danas, stigurno će doći hiljade njih iz cele Evrope“, rekao nam je Emjugulu, turski navijač, dok je sa prijateljima u centru Rige 'ubijao' vreme do početka polufinalne utakmice između Turske i Poljske.

Tako je i bilo, pa su se na tribinama Šaomi arene zavijorile crvene zastave sa belim polumesecom i zvezdom, više nego na bilo kojem meču Evrobasketa do sad.

Grci su glasno navijali na početku, prateći ritam bubnjeva.

Ali, kako je njihov tim na semaforu odlazio u sve veći minus, sve više Grka je sedalo, dok je crveni deo hale ustajao.

Zvuci sirtakija sa razglasa tokom pauza izmamili bi pljesak na nekoliko sekundi, ali bi utihnuo čim bi se ubrzo nastavilo sivilo Spanulisovog tima na parketu.

Turska je u finalu Evropskog prvenstva, prvi put posle 2001. i prvi put u istoriji kada nije domaćin, a tamo je čeka Nemačka.

U nedelju uveče slaviće se u Nemačkoj, kako god okreneš.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]