Celulit: Mala udubljenja, veliki problemi i još veća zarada

Sve mi je teže da posmatram sopstveno telo u ogledalu.

Nekada o tome nisam razmišljala, ali sada je drugačije.

Butine i zadnjica sada više podsećaju na mesečeve kratere, nego na svilenkastu i zategnutu kožu.

Zato je moju dnevnu rutinu od običnog mazanja tela zamenilo neprestano korišćenje krema, blata, ulja i masaža, kako bih se bar malo rešila dosadnog i neprijatnog celulita.

Mislila sam da se to meni nikada neće dogoditi jer sam se ceo život bavila sportom, ali prevarila sam se.

„Celulit je estetski problem koji se javlja kod 90 odsto žena.

„To je masno tkivo koje se oslikava na površini kože, kao neravnine, rupice ili poprečne linije na butinama, a nekad i na stomaku“, kaže dermatološkinja Svetlana Đurišić za BBC na srpskom.

Nije mi neka uteha što celulit ima skoro svaka žena, a ne mogu da kažem i da ne zavidim muškarcima.

„Ovaj problem se javlja kod malog broja muškaraca, jer su njihove pregrade između masnih jastučića potkožnog tkiva postavljene tako da ne dozvoljavaju prolazak masti prema koži", dodaje Đurišić.

Anticelulit tretmani mogu da (me) koštaju i više od 200 evra mesečno.

Uprkos procvatu industrije koja obećava brza rešenja, ne postoji pravi tretman, bar za sada, koji bi trajno eliminisao celulit.

„Žene su pod pritiskom narativa sa društvenih mreža i medija da moraju da teže ka savršenom telu.

„Taj pritisak se vidi kroz profile na Instagramu i socijalna poređenja koji promovišu skladne i idealizovane fotografije tela", kaže Jelena Krstić, psihološkinja.

Otkud sad celulit?

Mnogi faktori pogoršavaju celulit, objašnjava doktorka.

Najteže su mi pale godine, ali tu su i gojaznost, način ishrane, statičnost i sedenje.

„Kako starimo koža postaje tanja, pa je vidljivost celulita kod žena u menopauzi značajno veća.

„Najveći procenat žena ima potrebu za estetskim tretmanima, kojima bi se celulit ublažio“, kaže Đurišić.

Kod žena su i hormoni krivci za celulit, naročito estrogen.

On utiče na snabdevanje kože krvlju, raspodelu masti i strukturu vezivnog tkiva.

Pogledajte video: Kad estetska hirurgija pođe po zlu

https://www.youtube.com/watch?v=GodOOKxhlkU

Surova moda, još suroviji odnos prema telu

Kristina Kljajić, BBC novinarka

Odrasla sam kao pomalo buckasto dete.

Sećam se da je u vreme kada sam išla u osnovnu školu moda bila surova, a odnos prema telu još suroviji.

Ako nisi izgledala na određeni način, ako nisi bila dovoljno mršava, nešto kao da sa tobom nije u redu.

Prvi put sam za reč „celulit“ čula, čini mi se, u nekoj reklami.

Posle toga sam gledala noge, butine, i odjednom videla nešto što do tada nisam ni primećivala.

Kao da mi je neko rekao: Evo, ovo je problem.

Pogledala sam mamine noge.

I one su izgledale isto.

Razmišljala sam kako neću ništa da jedem, kako ću da pijem samo vodu, kupujem kreme protiv celulita, radim sve što treba da to „popravim“.

Ta faza je trajala neko vreme.

A onda sam, negde oko sedamnaeste godine, shvatila nešto važno.

Ne to da me nije briga kako izgledam, nego da imam ovo telo u ovom životu i da ne želim da živim sa sramotom.

Prvo, celulit mi vizuelno uopšte nije ružan.

Bukvalno mi je svejedno.

Drugo, moje telo mi je lepo, čak i u svojoj nesavršenosti.

Prihvatam ga.

Bolje se osećam kada vežbam i kada se zdravo hranim, ali ne razmišljam o celulitu.

Ne želim da živim sa tim opterećenjem.

Sve više verujem da je celulit čudan socijalni konstrukt, da nas kapitalizam i industrija lepote ubeđuju da smo nedovoljne, kako bi nam prodali proizvode koji 'obećavaju spas'.

Naravno, i dalje imam nesigurnosti.

Ne nosim baš uvek najkraće stvari, jer mislim da mi zbog oblika nogu ne stoje onako kako bih želela.

Ali nisam neko ko će zbog celulita odustati od kupaćeg kostima, ili fotografija na Instagramu.

Pogledajte video: 'Debela si, mršava si' - kako da izbegnemo uvrede kad pričamo o tuđem izgledu

Kako se celulit tretira

Postoji nekoliko načina da tretirate celulit.

„To su kreme, laseri, radiotalasi, akustični talasi ili hirurške procedure.

„Prva linija su kreme, a njihov sastav omogućava mikrocirkulaciju, zadebljanje kože, smanjenje upalnih procesa i topljenje celulita“, kaže Đurišić.

Suplementi koji sadrže antioksidante poput aronije, ribljeg ulja, ginko bilobe smanjuju upalne procese i samim tim ublažavaju izgled celulita, dodaje dermatološkinja.

„Regulacija insulinske rezistencije takođe deluje na smanjenje upale i poboljšanje izgleda površnog masnog tkiva.

„Upotreba kolagena tokom najmanje šest meseci značajno može da popravi stepen izraženosti celulita“, kaže.

Najstarija metoda za uklanjanje ovih masnih naslaga jeste masaža.

Ona može biti ručna ili masažerima poput LPG aparata, što je intenzivnije, dodaje doktorka.

Radiofrekvenca je duboko zagrevanje tkiva, potrebno je dosta tretmana, a rezultati su kratkotrajni.

Kaže i da laserski tretmani imaju sličan princip - zagrevaju tkivo i povećavaju mikrocirkulaciju.

„Subcizija, hirurška metoda, koristi se za udubljenja vidljiva u miru, ne i pri pokretu", kaže Đurišić.

Tretmani celulita imaju efekta i mogu dovesti do poboljšanja izgleda.

Fizička aktivnost i ishrana sa dosta antioksidanasa, kaže dermatološkinja, presudni su kada je izgled masnog tkiva u pitanju.

• Operacije smanjenja kilograma u Turskoj koje su dovele do smrtnih slučajeva
• Žene koje se bore protiv „debelofobije“
• Šta ultraprerađena hrana radi našem telu

Smeta, ali ne opterećuje

Jovana Anđelić, 47-godišnjakinja, kaže da poslednjih nekoliko godina ima celulit samo na zadnjici.

Pre ga uopšte nije imala.

„Prvi put sam otišla na anticelulit masažu oklagijama kada sam imala 45 godina i to na ceo ciklus od 10 dana zaredom.

„Tada me je to koštalo oko 150 evra, ali sada odem s vremena na vreme“, kaže ona.

Laser i kreme nije probala.

„Kada mi se ponovo povećao celulit bila sam sigurna da je od loše ishrane, testa i slatkiša, kao i slabijeg kretanja.

„Ali, nije me sramota da se skinem na plaži zbog toga, mada bih volela da ga smanjim, jer zaista ružno izgleda“, dodaje.

Ipak, da sam je pitala o celulitu pre 15 ili 20 godina, kaže da bi je bilo sramota što ga ima.

Nešto starija Ivana Kovač, 54-godišnjakinja, priča da je uvek bila buckasta, pa je stalno mislila o višku kilograma, a ne o celulitu i strijama koje je dobila po butinama još u osnovnoj školi.

„Celulit me je u nekom periodu mladosti nervirao, ali onome ko je bio mlad devedesetih godina, kada smo živeli u hiperinflaciji, čekali u redovima za hleb, a rodbina nam stizala sa ratom zahvaćenih područja, to je bilo poslednje o čemu sam razmišljala“, naglašava.

S godinama su, dodaje, druge stvari postajale važnije, pa je celulit ostao u zapećku.

„Bilo bi lepo da ga nema, ali ako bih morala da biram, opet je na poslednjem mestu“, kaže rasterećeno.

• Serena Vilijams i lekovi za mršavljenje: 'Morala sam da probam nešto drugačije'
• Kad je idealno doba dana za trening za žene i muškarce
• Da li je gojaznost pogrešno medicinski definisana

Veliki profit od mazalica

Tržište za borbu protiv celulita procenjuje se na više od 600 miliona evra u 2024. godini, podaci su Market Reaserch Future (MRFR), globalne kompanije za istraživanje tržišta.

Prema njihovim predviđanjima, očekuje se da će industrija tretmana celulita porasti na 1,9 milijardi evra do 2035. godine.

Ovo tržište doživljava pomak ka neinvazivnim, nehirurškim, rešenjima, navode.

Društvene mreže utiču na izbore potrošača, sa povećanom vidljivošću kampanja pozitivnog odnosa prema telu, što podstiče potražnju za tretmanima celulita.

Rastuća potražnja za estetskim procedurama i sve veća svest o zdravlju i blagostanju ključni su pokretači rasta tržišta, posebno u Severnoj Americi i Azijsko-pacifičkom regionu, navodi se u istraživanju.

Može li se biologija prevariti?

Borba protiv celulita često se naglašava, jer se teži ka mladoj i blistavoj koži, kaže Jelena Krstić, psihološkinja.

„Naglašavaju se i načini kako da se predupredi biologija i na koji način može starenje da se kontroliše, naročito u kontekstu perimenopauze i menopauze.

„Tada se prirodne hormonske i telesne promene doživljavaju kao nešto negativno, što treba ispraviti", priča Krstić.

Dodaje i da sve ovo može biti legitiman vlastiti izbor, ali da problem nastaje kada se napravi atmosfera da je vrednost žene uslovljena time koliko uspešno prikriva ili menja prirodne promene na telu.

„To može da dovede do anksioznosti, stida, odricanja, hroničnog osećaja da nisu dovoljno dobre ili poželjne.

„Zbog toga je važno raditi na prihvatanju sebe iznuta i spolja, uz racionalan i balansiran odnos prema savremenim trendovima i pritiscima koji dolaze spolja", kaže.

Pogledajte video: Ozempik - ljudi rizikuju živote kupujući 'injekcije za mršavljenje' onlajn

Od nesigurnosti do ravnodušnosti

Biljana Ivić ima celulit, čini se, čitav život.

Kada je bila mlađa smetao joj je i ne seća se da je bilo kada, osim kao dete, nosila kratak šorts.

Ova 48-godišnjakinja priseća se kako je vežbala u joga slip gaćicama, dok iz nje ne isteče ko zna koliko znoja.

„Masirala sam se masažerom i probala poznati gel od bršljena.

„A onda sam samo prestala o tome da razmišljam, iako ga imam i dalje“, kaže Ivić.

Bez problema kaže da i sada ima koji kilogram viška, opušten podbradak, sve više bora i sve manje sjaja u koži i na licu.

„Ne volim celulit, bilo bi mi draže da ga nemam, ali naučila sam vremenom da ga ignorišem."

Stigli su je, kaže, veći problemi i promene, da bi i dalje patila što ima celulit.

• Zatezanje lica u 28. godini: Mladi se okreću plastičnoj hirurgiji
• Plastična hirurgija cveta u Kini uprkos rizicima po zdravlje
• Estetski zahvat u Turskoj platila više hiljada evra, a sad se kaje

Ni Jadranki Savić ne smeta celulit.

Ovoj 26-godišnjakinji je trebalo vremena da dođe do tog stava, jer je prolazila kroz period nesigurnosti.

„Mislim da su društvene mreže i narativ koji se tamo objavljuje, uticale na tu nesigurnost jer je poruka bila da sve moramo da budemo savršene.

„U stvarnosti nije tako.

„Problem sa celulitom ima većina žena, bez obzira na građu i stil života“, priča Savić.

Smeta joj što se celulit predstavlja kao nešto što treba sakriti ili ukloniti, što kod mnogih žena onda stvara osećaj srama.

„Koliko je zdravo živeti sa osećajem da na našem telu nešto 'ne valja' i da mora da se 'popravi'.

„Taj raskorak između realnosti i ideala može imati ozbiljne posledice na mentalno zdravlje", dodaje.

Najzdraviji odnos prema sebi je onaj u kojem telo ne doživljavamo kao projekat koji je potrebno stalno menjati i popravljati, već kao nešto što zaslužuje brigu, prihvatanje i poštovanje, veruje Savić.

Pogledajte i ovaj video: Apetamin - neodobren lek za idealno telo od kojeg se devojke razboljevaju

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• „Očajnički želim da izvadim implantate iz zadnjice“
• Volite svoje telo zbog svega onog što može da uradi, a ne zbog toga kako izgleda
• „Kilaža se menja, ali zli ljudi ostaju zli": Bivša teniserka Jelena Dokić na meti uvreda zbog kilograma
• Može li Srbija dobiti bitku sa gojaznošću dece
• Šta se dešava vašem mozgu kad iz ishrane izbacite šećer
• Koliko se ljudi u Srbiji bori sa viškom kilograma