IPI: Napadi na novinare u Srbiji dostigli neviđene razmere

Pretnje smrću i fizički napadi na novinare i medijske radnike sada se dešavaju gotovo svakodnevno, dok reporteri i fotoreporteri izveštavaju o nasilnim sukobima između interventne policije, huligana koje podržava vlast i demonstranata predvođenih studentima, objavljeno je na sajtu Međunarodnog pres instituta (IPI).

Ipak, dok organi za sprovođenje zakona i vlada predsednika Aleksandra Vučića koju predvodi Srpska napredna stranka (SNS) pojačavaju represiju, a vanredna situacija za novinare se pogoršava, mnogi u Srbiji imaju osećaj da najgore tek dolazi.
 
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) reklo je za IPI da je od početka godine do 22. avgusta zabeležilo više od 232 različita napada.
 
Više od 42 napada na novinare zabeleženo je od prvog dana avgusta, pri čemu se 10 desilo tokom izveštavanja o masovnim protestima 13. avgusta, kada je širom zemlje izbio najnoviji talas protesta sa zahtevima za nove izbore.
 
„Broj uključuje 52 slučaja od marta do sada — napade, pretnje, opstrukciju od strane policije ili situacije kada policija nije reagovala — kada pripadnici organa reda svedoče napadima, oni se jednostavno okrenu i odu“, rekao je za IPI Rade Đurić, pravnik u NUNS-u.
 
„Još nismo ubrojali govor mržnje i druge oblike pritiska. Ko zna koliko ih je ostalo ispod radara“, dodao je.
 
Ovaj visok broj napada na novinare — najveći ikada zabeležen u modernoj Srbiji — i izostanak odgovornosti počinilaca imaju zastrašujući efekat na medije, dok pokušavaju da izveštavaju o aktuelnim protestima.
 
Ipak, iako taktike vlasti i policije postaju sve očiglednije, nezavisni mediji i civilno društvo u Srbiji ponovo kritikuju reakcije Evrope kao mlake i nedovoljne.
 
„Za nas, u autoritaranom društvu, najdramatičnije je to što uprkos desetinama napada na novinare dnevno i mnogo većem broju napada na građane, EU ne odgovara na smislen način“, rekao je za IPI Veran Matić, predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM).
 
On je dodao da „građani Srbije mesecima očekuju adekvatnu reakciju Evropske unije".
 
"Nema odgovarajućeg odgovora institucija EU, što ohrabruje vlast. Svakog dana imamo desetine novih napada na novinare i to je nova normalnost“, ocenio je Matić.
 
Praćenje protestnog pokreta
 
Protesti predvođeni studentima počeli su pre devet meseci, nakon urušavanja nadstrešnice na renoviranoj železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi. Prvobitni zahtevi za potpunim objavljivanjem informacija i odgovornost za tragediju proširili su se na nebrigu i pozive na okončanje državne korupcije.
 
Kako su demonstracije prerasle u širi građanski pokret i najveće antivladine proteste u modernoj Srbiji, profesionalni novinari i medijske organizacije koje o njima izveštavaju sve više su meta pristalica vlasti i političara, koji su ih označavali kao „strane plaćenike“, „teroriste“ i „anti-Srbe“.
 
Pored provladinih medija i komentatora, ove verbalne diskreditacije i klevete sve češće preuzimaju i ponavljaju političari SNS-a, pa čak i iz izvršne vlasti, pri čemu je sam Vučić opasno označio medijske organizacije N1 i Novu kao „teroriste“ i lažove koji pokušavaju da sruše njegovu vladu.
 
Kako su se protesti poslednjih dana ponovo razbuktali u Beogradu i gradovima širom zemlje, srpska policija suočila se sa osudama zbog nesrazmerne upotrebe sile protiv civila i zbog prećutnog dopuštanja napada na demonstrante od strane huliganskih grupa koje podržava vlast, što je dovelo do nasilnih sukoba i brojnih povreda. Fotoreporteri koji dokumentuju policijsku brutalnost često su prvi na udaru ovih napada i čine veći deo povređenih.
 
Pored napada od strane pristalica SNS-a i huligana, bilo je i brojnih navoda i u nekim slučajevima dokumentovanih primera da su medijski radnici brutalno napadani od strane policije dok su izveštavali o sukobima, uprkos jasnim oznakama PRES, što je navelo novinare i medijske organizacije u Srbiji da upozore da je pređena crvena linija.
 
Skorašnje policijsko nasilje nad novinarima
 
Dana 13. avgusta, novinarka Kompasa Danica Ilić napadnuta je dok je snimala predsednika Vučića kako se obraća svojim pristalicama ispred prostorija stranke u Beogradu, kada su je pristalice SNS-a počele vređati i ponižavati, iako je nosila prsluk sa oznakom PRES.
 
 
„Sve se to dogodilo pet metara od predsednika“, saopštila su udruženja.
 
„Kada je novinarka pokušala da uzme izjavu od njega, muškarci koji su ga okruživali oduzeli su joj telefon. Još je zabrinjavajuća reakcija policije — umesto da pomogne, savetovala ju je da se na takve situacije navikne“, ističu novinarska udruženja.
 
Iste večeri, novinar portala 192 Nikola Bilić je pretučen, a Žarko Bogosavljević sa portala Razglas udaren je pendrekom u glavu. Te večeri metom nasilja bile su i novinarke iz redakcija Zoomer i Mašina.
 
„Na snimcima se jasno vidi da policajci jure i napadaju fotoreportera“, rekao je Đurić. Takođe, uveče 13. avgusta, fotoreporter Gavrilo Andrić napadnut je u Beogradu dok je stajao stotinak metara od protesta u grupi sa drugim novinarima, sa jasno istaknutim prslucima PRES. Policajac je potrčao ka Andriću i udario ga pendrekom po glavi toliko jako da je pao na zemlju.
 
„Video sam da će me udariti, pa sam počeo da se sklanjam. Udario me je toliko jako da je deo mog šlema pukao“, rekao je Andrić za IPI. Dodao je: „Kada policajci napadaju kamere, poruka je jasna.“
 
U severnom gradu Novom Sadu, Marina Nenadović, novinarka portala Zoomer, pogođena je u nogu kamenom i komadima pirotehnike 13. avgusta dok je izveštavala sa protesta.
 
„Gađali su me kamenjem iz pravca prostorija Srpske napredne stranke“, rekla je Nenadović za IPI.
 
„Pristalice SNS-a targetirale su sve građane, pa su i novinari bili pogođeni. Opekle su me i vatrometne rakete i pirotehnika koju su bacali na nas“, rekla je.
 
Nenadović je nastavila: „Sutradan sam snimala jedno hapšenje u Novom Sadu. Kada je shvatio da snimam, prišao mi je bez predstavljanja. Pretpostavljam da je bio policajac u civilu. Držao me je za ruku i tražio od kolege da me legitimiše. Kada sam pokazala da sam novinarka, rekao je da ne smem da snimam službena lica dok obavljaju dužnost. Rekao je da će me sada pustiti, ali da to ubuduće ne smem da radim.“
 
NUNS je dokumentovao da je prošlog petka fotoreporterku Mariju Čolaković policija pretukla pendrecima, zbog čega je zadobila vidljive povrede na rukama i nogama, dok je studenta-fotoreportera Luku Pešića, koji izveštava za studentske medije, policija dva puta jurila dok je pokušavao da dokumentuje jedno hapšenje u Beogradu.
 
U drugom istaknutom slučaju, 2. jula fotoreporter Aleksa Stanković, saradnik nedeljnika Radar, uhapšen je i navodno zlostavljan od strane policije dok je izveštavao o protestu. Stanković tvrdi da ga je policija zadržala, zaključala u kombi, a zatim zahtevala da obriše snimke koje je napravio, da obriše svoje Instagram i Fejsbuk profile i da telefon vrati na fabrička podešavanja. Policajci su ga potom, navodno zbog snimaka koje je napravio, pretukli i polomili mu memorijsku karticu.
 
„Najpre policija nije zaštitila novinare, a danas aktivno učestvuje u njihovom zastrašivanju i prebijanju“, rekla je generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović, obraćajući se na nedavnom skupu povodom navodnog zlostavljanja Stankovića.
 
Stanković je pokrenuo pravni postupak protiv policije.
 
Tokom izveštavanja o protestu u Beogradu 15. avgusta, Vuka Cvijića, novinara nedeljnika Radar, koji je stajao sa kolegama na ulici, uniformisani policajac opremljen opremom za razbijanje demonstracija prišao mu je s leđa i isprskao ga hemijskim sredstvom po vratu.
 
„Napad je bio usmeren samo na njega, iako je bio u društvu prijatelja i kolega“, navodi se u saopštenju Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM).
 
„On je jedan od najpoznatijih i najboljih istraživačkih novinara, čiji rad pokriva korupciju i zloupotrebe u institucijama, uključujući policiju.“
 
Cvijiću je potom ukazana hitna medicinska pomoć zbog jakih bolova i iritacije očiju.
 
 
Novinari United Media posebno na udaru
 
Radar je deo medijske grupe United Media, čiji su novinari sa TV N1 i TV Nova izloženi kontinuiranim fizičkim napadima na terenu, ometanju rada, pretnjama i pritiscima.
 
Igor Božić, direktor N1, rekao je za IPI da se napadi na novinare ove medijske kuće dešavaju otvoreno u prisustvu pripadnika organa reda, koji, kako tvrdi, ne intervenišu, ne sprečavaju napade niti privode počinioce. Takva pasivnost efektivno predstavlja prećutno odobravanje, rekao je, što je u suprotnosti sa domaćim zakonima i međunarodnim standardima zaštite novinara.
 
Od novembra 2024, usred studentskih protesta i odgovora vlasti, zabeleženo je više od 30 napada usmerenih na novinare N1 dok su obavljali profesionalne dužnosti, naveo je Božić u nedavnom pismu poslatom evropskim institucijama i međunarodnim medijskim organizacijama. Naglasio je da su novinari N1 sada izloženi svakodnevnim pretnjama smrću i napadima.
 
Skoriji primer dogodio se u Vrbasu, gde je član ekipe N1 koja je izveštavala o protestu povređen kada su ga aktivisti SNS-a gađali kamenjem. Protest se održavao ispred lokalnih prostorija SNS-a, gde su, kako se tvrdi, aktivisti vladajuće stranke ispaljivali vatromet i bacali kamenje i boce sa vodom na demonstrante. Prema navodima N1, policija za razbijanje demonstracija je bila prisutna i svedočila celom incidentu, ali nije intervenisala.
 
Nekoliko dana ranije, na istom mestu, novinaru N1 prišli su nepoznati ljudi koji su pravili gest „klanja“ povlačenjem prsta preko grla i upućivali pretnje, rekao je Božić za IPI.
 
Istovremeno, kampanje blaćenja novinara United Media kontinuirano se vode na provladinom kanalu TV Informer. Uživo u programu, voditelji i komentatori nazivali su N1 i njegove novinare „fabrikama medijskog otrova“, pa čak i „terorističkim organizacijama“.
 
Novinarki Sanji Ignjatović Eker, dopisnici TV Nova, upućene su ozbiljne pretnje na internetu nakon što je TV Informer izvestio o njenom izveštavanju o protestima u Novom Sadu. Prema navodima TV Nova, kampanju blaćenja pojačali su i predsednik u telefonskom pozivu u program TV Informera, a zatim i ministar unutrašnjih poslova na konferenciji za novinare iste večeri.
 
To je odmah bilo praćeno pretnjama i uvredama upućenim Ignjatović Eker i njenoj porodici, uključujući pretnje da će „likvidirati“ njeno dete.
 
Možda najšokantnija pretnja dogodila se 11. jula, kada je u N1 stiglo anonimno pismo koje se pozivalo na teroristički napad 2015. na francuski satirični magazin Šarli ebdo, u kojem je 12 novinara i medijskih radnika ubijeno. U pismu se N1 optužuje za „širenje propagande“ i vođenje „antisrpske kampanje“, uz nagoveštaj da bi novinari mogli doživeti istu sudbinu kao oni u Šarli ebdo.
 
U poslednjih 10 meseci, nijedan napad ili pretnja protiv novinara United Media nije adekvatno istražen niti su počinioci procesuirani, prema navodima N1 i praćenju nezavisnih medijskih grupa.
 
Istovremeno, United Group potresle su turbulencije u upravljanju nakon što su većinski vlasnici, investicioni fond BC Partners, smenili Dragana Šolaka sa mesta predsednika Savetodavnog odbora i Viktoriju Boklag sa mesta generalne direktorke.
 
Urednici u United Media pokrenuli su „Apel za zaštitu nezavisnog novinarstva“, izražavajući zabrinutost da ovaj potez „može značiti da je BC Partners izložen političkim pritiscima i da otvara prostor za uređivački uticaj vlada ili interesnih grupa, neprijateljski nastrojenih prema slobodi medija“.
 
„Još nismo dobili garancije da možemo da nastavimo da radimo kao ranije, nezavisno i bez pritisaka“, rekao je Božić, direktor N1.
 
Od tada je u United Group u Srbiji imenovan novi direktor Vladica Tintor, koji je stigao u pratnji advokata povezanog sa državnim Telekomom Srbija, što je izazvalo rastuću nelagodu među zaposlenima.
 
Iren Kan, specijalna izvestiteljka UN za slobodu izražavanja i mišljenja, nedavno je iznela zabrinutost zbog Vučićeve izjave da će N1 i Nova biti ugašeni do kraja godine.
 
„Zabrinuta sam što predsednik zna šta će se dogoditi u novembru i to je znak mešanja u nezavisnost medija i potpuno kršenje zakona u Srbiji, kao i međunarodnih standarda“, rekla je izvestiteljka UN.
 
Predstavnik OEBS-a za slobodu medija, ambasador Jan Bratu, izrazio je posebnu zabrinutost zbog targetiranja medija United Media, rekavši: „Sistematsko targetiranje medija koji nisu povezani sa vladom je sveprisutno. To uključuje novinare N1 i Nove, koji su posebno bili izloženi neprijateljskoj retorici, zastrašivanju, ometanju izveštavanja, pa čak i fizičkim napadima.“
 
Sloboda medija u dubokoj krizi
 
Kako se nasilni protesti nastavljaju i kako se zahteva održavanje novih izbora, novinari u Srbiji morali su da pojačaju mere bezbednosti dok izveštavaju sa ulica.
 
Marina Nenadović, novinarka portala Zoomer, priseća se da su tokom jednog protesta u Novom Sadu ljudi povraćali po ulici zbog količine suzavca koju je koristila policija. Rekla je za IPI da su se do sada tokom protesta koristile obične hirurške maske i fiziološki rastvor, ali da je redakcija od sada odlučila da koristi šlemove i zaštitne naočare.
 
Fotograf Gavrilo Andrić, pored zaštitne opreme, sada na teren nosi i više foto-opreme, kako bi „bio spreman ako mi kamere budu oštećene i da mogu da nastavim da radim“.
 
U Vojvodini su i manji lokalni mediji, poput Magločistača iz Subotice i IN media iz Inđije, nedavno primili pretnje smrću upućene njima i njihovim porodicama.
 
Ana Lalić Hegediš, predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), rekla je za IPI da situacija za rad novinara „nikada nije bila gora“ nego sada.
 
„Novinarima se preti sa svih strana“, rekla je. „I od policije, i od Srpske napredne stranke (SNS) i od batinaša. Videli smo da se novinari napadaju direktno u živim programima pred kamerama, a policija stoji nekoliko metara dalje i ne reaguje.“
 
„U sukobima između pristalica SNS-a i građana koji pokušavaju da protestuju mirno, novinari su na sredini i meta su pirotehničkih sredstava, kamenica i palica. Kao predsednica NDNV-a, i na zahtev kolega, prinuđena sam da tražim način da kao Udruženje obezbedimo neku vrstu pancira za novinare koji izveštavaju sa terena u Vojvodini“, navela je ona.
 
Lalić Hegediš, koja je i sama godinama lično izložena targetiranju i pretnjama smrću, kaže da ne postoji bezbedno mesto za novinare u Srbiji, ali ne očekuje reakciju nadležnih.
 
„Kao udruženje, potpuno smo nemoćni da zaštitimo novinare, jer u Srbiji nema institucije kojoj možemo da se požalimo i dobijemo rezultate. Što se našeg udruženja tiče, jedino što nas štiti od fizičkog targetiranja na ulicama jeste upravo podrška koju dobijamo od organizacija, kako iz Evrope tako i međunarodno“, rekla je ona.
 
 
Zarobljeni medijski ekosistem
 
Trenutno nasilje je samo deo problema za slobodu medija u Srbiji.
 
Istovremeno, vlast čini sve da zadrži čvrstu kontrolu nad medijskim ekosistemom, posebno nad Regulatornim telom za elektronske medije (REM), ključnim regulatorom i institucijom koja izdaje dozvole televizijskim stanicama za rad.
 
Iako je zadatak REM-a da prati medijsko izveštavanje i sankcioniše kršenja zakona o informisanju, on to sistematski ne čini, omogućavajući širenje dezinformacija i neetičkog i nezakonitog ponašanja, posebno kod provladinih emitera.
 
U međuvremenu, javni servis RTS i dalje pati od niskog nivoa nezavisnosti, visokog nivoa pritisaka vlasti i manjka raznovrsnih mišljenja, pri čemu je izveštavanje nagnuto ka praćenju linije vlasti.
 
Često se o antivladinim protestima uopšte ne izveštava, ili se u drugim slučajevima ne navode razlozi protesta. Politički lideri i predsednik su se u nekoliko navrata izrugivali RTS zbog izveštavanja o protestima, tvrdeći da je njihovo novinarstvo pristrasno i neprofesionalno.
 
Grupa zaposlenih u RTS-u koja je tražila profesionalnije izveštavanje i zahtevala ostavke svih urednika i novinara u javnom servisu koji ne poštuju Kodeks novinara suočila se sa pritiscima i u nekim slučajevima neprodužavanjem ugovora.

Dodatni udar na medijski pluralizam u regionu došao je u julu gašenjem Al Jazeere Balkans, jednog od retkih velikih regionalnih medija koji je profesionalno izveštavao o protestima i pitanjima ljudskih prava i demokratije u zemlji.
 
Na drugim mestima, najmanje 12 novinara i zaposlenih u Euronews Srbija nedavno je dobilo potvrde o otkazu ugovora zbog navodnog tehnološkog viška. Tvrdilo se da su otkazi zapravo izrečeni kao odmazda zbog protivljenja zaposlenih pritiscima i promenama u uređivačkoj politici.
 
Drugi nezavisni mediji suočavaju se sa pravnim pritiscima. Nagrađivani istraživački portal KRIK, na primer, konstantno je meta i pod pritiskom SLAPP tužbi. Najskorije, mediji su bili na meti u tužbama koje je najavio ministar zdravlja Zlatibor Lončar, optužujući profesionalne medije za širenje lažnih vesti i izazivanje uznemirenja i panike zbog njihovog izveštavanja o posledicama navodne upotrebe soničnog oružja protiv demonstranata.
 
Pogled ka EU
 
Sloboda medija i bezbednost novinara u Srbiji i dalje su u vanrednom stanju i dugotrajnoj krizi, a situacija nastavlja da se pogoršava kako vlast nastavlja sa čvrstim odgovorom na proteste.
 
Ipak, iako se pritisak na slobodu medija produbljuje, a upozorenja regionalnih i međunarodnih grupa za slobodu medija rastu, široko je rasprostranjen osećaj da EU ne reaguje onoliko odlučno koliko bi trebalo na ove napade na osnovne demokratske vrednosti u zemlji kandidatu.
 
„Prva i najosnovnija stvar koju Evropska unija i druge međunarodne organizacije, poput Ujedinjenih nacija, treba da saopšte ovoj vladi jeste da je normalizovala pogrešno uverenje da su nezavisni mediji koji kritikuju vlast neprijatelji države“, rekao je Božić.
 
„Neko mora da ih upozori da ovakva zemlja, sa ovakvim pritiskom na nezavisne medije, nije civilizovana zemlja i da to moraju da promene. I odmah. Deklarativna podrška slobodi i medijima nema efekta na Vučića. On nastavlja da radi ono što radi — Evropljanima govori jedno, a u Srbiji radi drugo, i to brutalnije nego ikad“, ocenio je Božić.
 
Veran Matić, dugogodišnji simbol borbe za slobodu medija u Srbiji, zaključio je pozivom na međunarodnu solidarnost: „Činjenica da je Evropa na odmoru ne može nikoga abolirati. Ne mogu da razumem zašto evropski političari i mejnstrim mediji nisu reagovali na nasilje nad novinarima u Srbiji. Kao i kod masovnih zločina nad novinarima u Gazi, ako ne progovorimo i ne pomognemo kolegama, niko nas neće podržati ako se jednog dana suočimo sa istim. Moramo da se probudimo i pokažemo solidarnost. Za mene, nekoga ko je pod napadima 40 godina, vidim poraznu činjenicu da nam se prošlost u Srbiji vraća na najgori način".