Marta Kos: EU nije donela formalnu odluku da se zamrznu sredstva za Srbiju iz Plana rasta

"Sada stalno proveravamo da li sve države koje dobijaju novac iz Plana rasta ispunjavaju kriterijume", rekla je Kos odgovarajući na pitanja novinara uoči početka neformalnog sastanka šefova diplomatije EU i Zapadnog Balkana u Briselu i izrazila nadu da će Srbija ispuniti te kriterijume kako bi dobila novac.

Ona je navela i da od usvajanja pravosudnih amandmana od pre nekoliko meseci nije bilo uplata, ali da nije doneta formalna odluka o tome da se ne isplaćuje.

"Ne, nikada nisam čula da su sredstva zamrznuta. Ovo je veoma važno kada je reč o Srbiji. Srbiji je mesto u Evropskoj uniji, demokratskoj Srbiji", rekla je Kos.

Ona je navela i da je važno biti svestan da status kandidata podrazumeva obaveze sa obe strane i dodala da EU očekuje od zemlje kandidata da napreduje, a ne da nazaduje u određenim oblastima.

Plan rasta za Zapadni Balkan bio pred skupštinskim odborom, Starović negirao zamrzavanje sredstava

Ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović izjavio je 8. maja na sednici resornog skupštinskog odbora da su navodi o zamrzavanju sredstava za Srbiju iz Plana rasta za Zapadni Balkan "potpuno lažna vest plasirana na senzacionalistički način".

Starović je rekao i da je portparol Evropske komisije Markus Lambert kazao na konferenciji za novinare da sredstva nisu zamrznuta, niti da je u pitanju bilo šta slično.

Starović je dodao da postoji proces kontinuirane procene za isplatu.

Kako je naveo, Srbija na oko šest meseci podnosi zahtev za isplatu na osnovu ispunjenosti Reformske agende, a Evropska unija (EU) potom proverava ispunjenost, ali i reforme u oblasti vladavine prava, usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom i u slučaju Srbije i pitanje odnosa sa Kosovom.

"Pokušaj kontrole štete": Kako su sredstva iz Plana rasta od prečice ka jedinstvenom tržištu u Srbiji postala „budžetski neutralna“

Da novac s vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i „budžetski neutralno“. Međutim, kako priče o „zamrzavanju“ sredstava Evropske unije dobijaju na zamahu, tako i zvaničnici Srbije u javnosti umanjuju njihovu vrednost, zaklanjajući činjenicu da je uzrok usporavanja isplata manjak volje vlasti da sprovede reforme na koje se sama obavezala.

Kada je Srbiji u junu prošle godine na račun leglo 51,6 miliona evra u sklopu Plana rasta za Zapadni Balkan, ministar finansija Siniša Mali nije krio zadovoljstvo.

„Republici Srbiji je isplaćen deo avansa od 51,66 miliona evra, što predstavlja direktnu budžetsku podršku. Ovo je potvrda našeg opredeljenja za dalji nastavak reformi i još jedan korak ka približavanju standardima EU, ali i još jedna potvrda da smo na evropskom putu“, rekao je Mali u saopštenju Ministarstva finansija.

Mali se u saopštenju zahvalio Evropskoj uniji na podršci i saradnji, rekavši da Plan rasta približava Zapadni Balkan jedinstvenom tržištu EU, što bi doprinelo „otvaranju novih radnih mesta, nižih cena, boljeg kvaliteta, veće bezednosti i šireg izbora proizvoda i usluga i sveukupno, unapređenje privredne aktivnosti“.

Jedanaest meseci kasnije, ministar Mali je promenio mišljenje o novcu koji je za Srbiju opredeljen Planom rasta rekavši da bi ta sredstva imala „neutralan efekat“ na budžet Srbije.