Pet decenija studentske pobune: Od 1968. do blokada fakulteta

Ovakvi protesti nisu novost za našu zemlju - kroz istoriju u nekoliko navrata možemo videti nezadovoljstvo studenata koje su izražavali kroz blokade fakulteta i proteste na ulicama, a koji su ujedno uživali podršku građana.

Istorija studentskih protesta u Srbiji

"Studenti su u pravu"

Prvi upamćeni studentski protesti, koji se neretko upoređuju sa današnjim, zadesili su se 1968. godine, kako i u svetu, tako i na našem prostoru. Premda se protestovalo na prostoru cele Jugoslavije, najmasovniji studentski protesti su bili u Beogradu.

Zahtevi koji su beogradski studenti postavili su se ticali demokratizacije društva i rešavanja socijalnih i ekonomskih pitanja - pre svega nezaposlenosti. Potom su dodali još dva zahteva - da zbog prebijanja studenata budu smenjeni gradski, savezni i republički policijski šefovi, kao i da niko ne odgovara zbog učešća u protestima.

Nakon nedelju dana studentskih protesta u Beogradu, kojim su se priključili i radnici, tadašnji predsednik Jugoslavije obratio se javnosti. Josip Broz Tito je prilikom obraćanja istakao da se nije vodilo dovoljno računa o omladini, što mnogi prepričavaju kao da je rekao da su "studenti u pravu". Time je zaustavio demonstracije studenata.

Iako je većina studenata uvažila Titov govor kao ispunjenje zahteva, usledile su represivne mere: oduzimani su im pasoši, izbacivani su sa fakulteta, a neki su i uhapšeni. Zahtevi koji su bili postavljeni su zaboravljeni.

Srpska plišana revolucija

Prvi moderniji studentski protesti održali su se 1991. godine, a ujedno su to bili i prvi protesti protiv režima Slobodana Miloševića, tadašnjeg predsednika Republike Srbije.

Ovi protesti ostali su upamćeni kao "srpska plišana revolucija", a tenzije su se smanjile nakon nekoliko dana, kada su zahtevi bili ispunjeni - došlo je do smene rukovodstva Televizije Beograd, ministra policije, oslobađanja opozicionog lidera Vuka Draškovića i smene direktora Radio-televizije Beograd.

U leto 1992. studenti Beogradskog univerziteta pokrenuli su proteste zahtevajući ostavku Slobodana Miloševića, raspuštanje Skupštine, raspisivanje izbora i formiranje koalicione vlade. Demonstracije su počele 15. juna ispred Rektorata uz prisustvo oko 10.000 studenata i trajale do 10. jula na Studentskom trgu, ali su, uprkos velikoj podršci javnosti i uglednih ličnosti, okončane bez ispunjenja ijednog zahteva.

Nove demonstracije i doček Nove godine

Povod za nove demonstracije usledile su u zimu 1996/97. godine, kada je vlast Slobodana Miloševića odbila da prizna pobedu opozicione koalicije "Zajedno" na lokalnim izborima. Protesti su započeti u Nišu, ali su se ubrzo proširili na Beograd i ostale gradove širom Srbije. Uz studente je stajala opozicija, kao i Srpska pravoslavna crkva na čelu sa patrijarhom Pavlom. I ovi protesti bili su praćeni policijskom brutalnošću.

Tih meseci, većina beogradskih fakulteta nije radila. Studenti su izlazili u šetnje sa pištaljkama, izvodili razne performanse, udarali u šerpe. Organizovali su i doček Nove godine u centru Beograda kada se okupilo više od 100.000 ljudi.

Protesti su završeni nakon dolaska specijalnog izaslanika OEBS-a Felipea Gonzalesa, februara 1997. godine, kada je Miloševićeva vlada pristala da donošenjem leks specijalisa prizna pobedu opozicije u Beogradu i drugim gradovima.

Peti oktobar

Nakon višegodišnjih protesta protiv režima Slobodana Miloševića, trenutak kada je nezadovoljstvo kulminiralo je 24. septembar 2000. godine, kada je vlast odbila da prizna rezultate izbora, tvrdeći da su opozicija i "strane sile" manipulisale rezultatima, te da je potrebno da se održi drugi krug izbora.

Pokušaj osporavanja pobede Vojislava Koštunice, kao i izborne volje građana, doveo je do masovnih demonstracija 5. oktobra 2000. godine, odnosno do pada Slobodana Miloševića.

Generalni štrajk, koji se raširio širom zemlje, kulminirao je tog dana, kada su građani demonstrativno pokazali Miloševiću da više nije poželjan na vlasti.

Taj dan označio je kraj višedecenijskog autoritarnog režima Miloševića, kada su opozicija i građani jasno pokazali da neće više tolerisati kršenje volje naroda. 

Demonstranti su marširali ulicama Beograda, okupili se ispred Skupštine i zgrade RTS-a, a mnogi su upali u ove institucije.

Protesti danas

Nakon skoro tri decenije, na ulicama ponovo možemo videti nezadovoljstvo građana na protestima koji su započeli studenti.

Uzrok novih masovnih protesta bila je tragedija u Novom Sadu koja se zadesila 1. novembra 2024. godine. Tada se obrušila nadstrešnica železničke stanice u Novom Sadu; pad je na licu mesta usmrtio 14 osoba, od toga dvoje dece, a troje teško povredio. Broj žrtava je povećan, te danas ta nesreća broji 16 poginulih i jednu preživelu, ali sa teškim posledicama ozbiljnih povreda.

Nakon pada nadstrešnice, usledile su akcije pod nazivom "Zastani, Srbijo", na kojima su građani širom zemlje svakodnevno blokirali saobraćaj kao znak odavanja pošte stradalima. Okupljeni bi u blokadu stupili u 11.52 časova - simbolično, u vreme u koje je nadstrešnica pala - odavajući tada petnaestominutnu poštu stradalima.

Do ključnog faktora došlo je 22. novembra 2024. godine, kada je na skupu "Zastani, Srbijo" kod Fakulteta dramskih umetnosti došlo do fizičkog obračuna, kada je nekoliko lica izašlo iz automobila i napalo prisutne, među kojima je bilo najviše studenata i profesora FDU-a.

Kao odgovor na napad, studenti FDU-a su 25. novembra 2024. godine stupili u fizičku blokadu fakulteta; izneli su četiri zahteva i saopštili da će se blokada fakulteta završiti onog trenutka kada se zahtevi ispune.

Ubrzo su počele da im se pridružuju i ostale kolege širom Srbije i, kroz manje od dve nedelje, više od 30 fakulteta bilo je blokirano.

Protesti su počeli da se održavaju svakodnevno, a građani su svakog petka u 11.52 časova blokirali raskrsnice širom gradova, gde su stajali 15 minuta u tišini u pomen žrtvama.

Ova okupljanja građana su neretko pratili incidenti, ali i fizički napadi na građane i studente od strane lica za koja su studentske grupe iznosile dokaze o povezanosti sa Srpskom naprednom strankom.

Od masovnih protesta u Beogradu, studenti su ubrzo počeli da šire svoj stav i u ostalim gradovima širom Srbije, organizujući proteste u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu...

Glavna parola studenata je bila i ostala: pravda za nastradale i odgovornost za pad nadstrešnice.

Zatim je usledio najveći skup u istoriji Srbije - protest u Beogradu održan 15. marta ove godine, pod nazivom "15. za 15". Arhiv javnih skupova (specijalizovana organizacija za brojanje učesnika okupljanja) objavio je da je bilo pristuno između 275.000 i 325.000 ljudi, a možda čak i više.

Protest je trajao gotovo čitavog dana, a reke ljudi preplavile su ulice Beograda.

Ceo dan je protekao bez ikakvih incidenata, sve do petnaestominutne tišine. U tačno 19.11 časova, tišinu je prekinuo neobjašnjiv zvuk u Ulici kralja Milana, stvorivši paniku među učesnicima protesta.

Već uveče se pojavila vest da je neko upotrebio zvučno oružje nad demonstrantima, što je predsednik države demantovao. 

Nekoliko nedelja kasnije, studenti su na svojim instagram profilima izašli i sa 5. zahtevom:

"Raspiši izbore"

Studentska borba se nije zaustavila - vozili su bicikle do Strazbura, trčali štafetno do Brisela - dok mediji bliski vlasti svakodnevno izveštavaju o studentima i profesorima, predstavljajući ih u negativnom svetlu i osporavajući njihove motive.

I dok studenti istrajavaju u borbi, vlast pokušava da prikrije nezadovoljstvo i uverava javnost da razloga za protestima nema - jer, kako tvrde, zahtevi su odavno ispunjeni.

Upravo je to bio okidač za zahtev nad zahtevima - studenti u blokadi su 5. maja na svojim zvaničnim instagram stranicama poručili da imaju "snažno uverenje da su njihovi zahtevi ispravni" i konstatovali su da su "koreni korupcije vlasti isuviše duboko prodrli u državne institucije, kojima je tako onemogućeno nezavisno vršenje dužnosti". 

I nakon višemesečnih poruka da studenti isključivo traže da institucije rade svoj posao, kao i uzvika "nisi nadležan" upućenih predsedniku države, došli smo do onog za šta je predmetna institucija nadležna - raspuštanje skupštine.

"Tražimo momentalno raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u skladu sa članom 109 Ustava Republike Srbije.", poručili su studenti u blokadi.

Međutim, skoro pet meseci kasnije, taj zahtev nije ispunjen, niti ima nagoveštaja da će biti.

"Ovo više nije studentski protest, ostajemo ovde kao građani"

Sledeći veliki skup u Beogradu usledio je 28. juna ove godine pod nazivom "Vidimo se na Vidovdan". Tada su Studenti u blokadi na svojim zvaničnim stranicama objavili ultimatum:

Ultimatum je istekao u 9 časova uz reči studentkinje „Vreme je isteklo, ali ne nama. Od ovog trenutka ovo više nije studentski protest. Ostajemo ovde kao građani. Ovo nije kraj našeg puta u borbi za bolje društvo".

Nakon toga, usledili su sukobi građana i Žandarmerije u ulicama glavnog grada. 

Po završetku burne noći u Beogradu, studenti u blokadi izjavili su da građani imaju zeleno svetlo i podsetili su ih da ostanu pravdoljubivi. U mnogim gradovima širom Srbije usledila je građanska neposlušnost - blokirane su raskrsnice i postavljane barikade u vidu kontejnera i ograda. Ovakvi skupovi često su bili praćeni represijom pripadnika policije.

Poslednjih nekoliko meseci smo svedoci oštre represije nad studentima u blokadi i građanima koji protestuju.

Batinjanje ili udaranje pendrekom u pritvoru, pretnje, vređanje, prekomerna upotreba sile prilikom hapšenja, upotreba vatrenog oružja ili vezivanje osobe koja ne pruža otpor, neosnovano zadržavanje i uskraćivanje kontakta s advokatom - ovo su neki od primera policijske zloupotrebe, ali ujedno i neki od primera za koji su mnogi studenti i građani tvrdili da su ili doživeli, ili svedočili tome.

Više studentskih i nevladinih organizacija izveštavalo je o upotrebi prekomerne sile od strane pripadnika policije, MUP zvanično negira prekoračenje ovlašćenja.

"Evropa vas čuje"

Ova eskalacija nasilja nije prošla nezapaženo - Evropska unija i međunarodne organizacije pozvale su vlast u Srbiji da poštuje ljudska prava i omogući mirno izražavanje protesta. 

"Vreme je za rezultate u borbi protiv korupcije, u jačanju vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa, u radu na izbornoj reformi."

"Umesto napretka, građani Srbije se suočavaju sa represijom. Studenti i demokratska opozicija traže istinu i odgovornost. Evropa vas čuje."

"Nasilje na ulicama Srbije mora da se osudi ako je ta zemlja i dalje na putu ka EU."

Ovo su neke od izjava članova Evropskog parlamenta, koje jasno ukazuju na zabrinutost EP zbog trenutne situacije u Srbiji. 

Borba studenata i građana i dalje traje, 11 meseci kasnije.

Zaključno, od 1968. godine do danas, studentski protesti u Srbiji javljali su se u različitim političkim okolnostima, ali su uvek izražavali nezadovoljstvo društvenim prilikama i pozivali na promene. Dok su neki protesti ostavili dubok trag i doveli do političkih preokreta, drugi su završeni bez ispunjenja zahteva. Današnja okupljanja pokazuju da studenti i dalje imaju značajnu ulogu u javnom životu, a njihovi postupci ostaju pokazatelj odnosa između građana, vlasti i institucija.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Samoorganizovana grupa studenata - Blokada (@studenti_u_blokadi)

Ovaj medijski sadržaj je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Boom93 realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneta u ovom medijskom sadržaju ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.