Posle 65 godina pronađeni ostaci Britanca nestalog na Antarktiku

Kosti britanskog istraživača, poginulog u nesreći na Antarktiku 1959. godine, pronađene su u otapajućem glečeru.

Posmrtne ostatke, zajedno sa ručnim satom, radio-uređajem i lulom, pronašla je poljska antarktička ekspedicija u januaru.

Sada je zvanično potvrđeno da se radi o Denisu Belu, zvanom Tinki, koji je kada je imao 25 godina upao u duboku pukotinu u glečeru dok je radio za organizaciju koja je kasnije postala Britanski institut za istraživanja Antarktika.

„Odavno sam izgubio nadu da ću pronaći brata", rekao je Denisov brat, 86-godišnji Dejvid Bel, za BBC.

„Ovo je neverovatno, zapanjujuće. Ne mogu da verujem".

„Denis je bio jedan od mnogih hrabrih ljudi koji su doprineli ranim naučnim istraživanjima Antarktika u izuzetno surovim uslovima", kaže profesorka Dejm Džejn Frensis, direktorka Britanskog instituta za istraživanja Antarktika.

„Iako je nestao 1959. godine, sećanje na njega je nastavilo da živi među njegovim kolegama i u kasnijim polarnim istraživanjima", dodaje ona.

Dejvid se seća dana kada je otvorio vrata porodičnog doma u Londonu u julu 1959. godine.

„Čovek iz pošte mi je rekao: 'Žao mi je što moram da vam saopštim, ali ovo su loše vesti'", priseća se.

Potom je otišao na sprat da obavesti roditelje.

„Bio je to užasan trenutak", dodaje Dejvid.

Dok razgovara sa mnom iz njegovog doma u Australiji, u društvu supruge Ivon, Dejvid se osmehuje, a uz suze mu naviru priče iz detinjstva u Engleskoj 1940-ih.

To su sećanja mlađeg brata koji se divio šarmantnom starijem bratu avanturističkog duha.

„Denis je bio fantastično društvo. Bio je veoma zabavan.

„Unosio je dušu i život gdegod bi se pojavio", kaže Dejvid.

„Još ne mogu da verujem, ali se sećam kada smo se jednom majka, otac i ja vratili iz bioskopa", priseća se Dejvid.

„Stavio je novine na kuhinjski sto, a preko njih je rastavio motor motocikla na delove, i sve je bilo razbacano po stolu.

„Sećam se i njegovog stila oblačenja, uvek je nosio 'đubretarce'.

„Bio je običan momak koji je voleo život", dodaje Dejvid.

Denis Bel, zvani Tink, rođen je 1934. godine.

Radio je u Kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu (RAF) i školovao se za meteorologa, pre nego što se pridružio misiji istraživanja teritorija kojima su upravljala Falklandska ostvra i Antarktičkog poluostva.

„Bio je opsednut Skotovim dnevnicima", kaže Dejvid, misleći na engleskog istraživača Roberta Skota, jednog od prvih ljudi koji su stigli do Južnog pola i koji je poginuo u ekspediciji 1912. godine.

Denis je 1958. otišao na dvogodišnju misiju na Antarktik, gde je bio stacioniran u zalivu Admiraltiju, u maloj britanskoj bazi sa oko 12 ljudi na ostrvu Kralju Džordžu, udaljenom oko 120 kilometara severno od Antarktičkog poluostrva.

Britanski institut za istraživanja Antarktika vodi izuzetno detaljnu evidenciju, a arhivista Ijan Hopkins pronašao je opširne izveštaje iz baznog kampa o Denisovom radu i ludorijama na „neverovatno izolovanom" ostrvu.

„On je veseo i vredan, ima nestašan smisao za humor i voli da pravi bezazlene smicalice drugima", kaže Hopkins, čitajući naglas.

Denisov posao je bio puštanje meteoroloških balona i da radio-vezom šalje izveštaje Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) svaka tri sata, što je podrazumevalo pokretanje generatora na temperaturama ispod nule.

Smatran je najboljim kuvarom u kolibi i bio je zadužen za prodavnicu hrane tokom zime kada zalihe nisu mogle da stižu do njih.

Antarktik je tada bio još odsečeniji od sveta nego danas, a veza sa domom je bila izuzetno ograničena.

Dejvid se seća kako su on, roditelji i sestra Valeri snimili božićnu poruku za Denisa u BBC studiju.

Najpoznatiji je bio po ljubavi prema haskijima koji su vukli sanke po ostrvu, a odgojio je i dva legla pasa.

Učestvovao je i u istraživanju ostrva Kralja Džordža za izradi prvih mapa tog uglavnom neistraženog područja.

Nesreća se dogodila tokom ekspedicije, nekoliko nedelja posle njegovog 25. rođendana.

Usred jake antarktičke zime, 26. jula 1959. godine, Denis i čovek po imenu Džef Stouks napustili su bazu i krenuli da se penju na glečer radi istraživanja.

Izveštaji u arhivi Britanskog instituta za istraživanja Antarktika opisuju šta se dalje događalo, kao i očajničke pokušaje spasavanja.

Sneg je bio dubok, a psi su počeli da pokazuju znakove umora.

Denis je otišao sam ispred njih da ih ohrabri, ali nije imao skije.

Iznenada je nestao u pukotini u glečeru i tokom pada je napravio rupu.

Pogledajte video: Zvuci Antarktika i Arktika koje dosad verovatno niste čuli

Prema izveštajima, Džef Stouks ga je dozivao iznad rupe, a Denis je uspeo da odgovori.

Uspeo je da se uhvati za uže koje je spušteno.

Psi su vukli uže i Denis je podignut do ivice rupe.

Međutim, uže je privezao za kaiš, verovatno zbog položaja u kojem je ležao u rupi.

Kada je stigao do ivice, kaiš je pukao i on je ponovo pao.

Prijatelj ga je ponovo dozivao, ali ovog puta Denis nije odgovorio.

„To je priča koju nikada neću preboleti", kaže Dejvid.

Izveštaji o nesreći iz baznog kampa bili su suvoparni i službeni.

„Čuli smo od Džefa […] da je juče Tink pao u pukotinu u glečeru i poginuo.

„Nadamo se da ćemo se vratiti sutra, ako morski led dozvoli", stoji u belešci.

Hopkins kaže da je nekoliko nedelja ranije preminuo još jedan član posade, Alan Šarman, i da je moral bio veoma nizak.

„Sanke su se vratile. Čuli smo tužne pojedinosti.

„Džef ima ozbiljne promrzline na rukama.

„Ne preuzimamo više nikakav rizik da ga izvučemo", zapisano je dan nakon nesreće.

Kada je ponovo proćitao beleške, Hopkins je otkrio da je ranije te sezone upravo Denis napravio kovčeg za Alana Šarmana.

„Majka nikada nije prebolela.

„Nije mogla da podnese da gleda njegove fotografije i nije mogla da priča o njemu", kaže Dejvid.

Seća se da su dva čoveka iz Denisove baze posetila porodicu i donela ovčiju kožu kao znak pažnje.

„Ali nije bilo nikakvog završetka. Nije bilo službe u crkvi. Ničega.

„Denis je samo nestao", kaže Dejvid.

Pre oko 15 godina, Dejvidu se javio Rod Ris Džons, predsednik Britanskog fonda za anarktičko nasleđe.

Prema podacima ovog fonda, od 1944. godine 29 ljudi je izgubilo život na naučnim misijama na Britanskoj antarktičkoj teritoriji.

Rod je organizovao putovanje za rodbinu nekih od tih 29 ljudi da im se oomgući da posete spektakularna i udaljena mesta na kojima su njihovi voljeni živeli i umrli.

Dejvid se pridružio ekspediciji 2015. godine koja je nazvana Jug (South).

„Kapetan bi zaustavljao brod na tim lokacijama i zatrubio sirenom četiri ili pet puta", priseća se Dejvid.

Morski led je bio predebeo i nisu mogli da stignu do bratovljeve kolibe na ostrvu Kralju Džordžu.

„Ali bilo je veoma, veoma dirljivo. Kao da mi je pao kamen sa srca", kaže Dejvid.

Dalo mu je osećaj da je to bolno poglavlje zatvoreno.

„I pomislio sam da je to kraj", kaže on.

Ali 29. januara ove godine, tim poljskih istraživača iz poljske istraživačke stanice Henrik Arctovski pronašao je na nešto gotovo pred pragom njihove baze.

Pronađen je Denis.

Neke kosti ležale su u rastresitom ledu i stenama u podnožju glečera Ekologije na ostrvu Kralju Džordžu, a druge su pronađene na površini samog glečera.

Naučnici objašnjavaju da su se očekivale nove snežne padavine i da su postavili GPS lokator da njihov „polarni kolega" ne bi ponovo bio izgubljen.

Tim naučnika u kojem su bili Pjotr Kitel, Paulina Boruvka i Artur Ginter sa Univerziteta u Lođu, Darijuš Pučko iz Poljske akademije nauka, i istraživač Artur Adamek, su četiri puta odlazili na ova mesta da pažljivo uzmu posmrtne ostatke.

Ćlanovi poljskog tima kažu da je to opasno i nestabilno područje, „prepuno pukotina" i nagiba i do 45 stepeni.

Klimatske promene izazivaju dramatične promene na mnogim antarktičkim glečerima, među kojima je i glečer Ekologija koji se ubrzano topi.

• Bela smrt mladih Zemunaca na Bjelašnici: Šest decenija od najveće planinarske tragedije Balkana
• Ledeno groblje, puno hrabrih istraživača: Tužne priče o smrtima na Antarktiku
• Šta ljude privlači da idu na kraj sveta

„Mesto na kojem su pronađeni posmrtni ostaci nije ono gde je Denis nestao", kažu članovi tima.

„Usled gravitacije, glećeri pomeraju njihovu masu leda, a sa njom je i Denis prešao ovaj put", dodaju oni.

Prikupljeni su i delovi skijaških štapova od bambusa, uljane lampe, staklene posude za kozmetiku, i komadi vojnih šatora.

„Uložili smo sve napore da omogućimo da se Denis vrati kući", kažu ćlanovi tima.

„Ovo je prilika da ponovo sagledamo doprinos koji su ti ljudi dali, kao i da promovišemo nauku i sve što smo uradili na Antarktiku tokom proteklih decenija", kaže Rod Ris Džons.

Dejvid je i dalje vrlo emotivan zbog vesti o bratu i stalno ponavlja koliko je zahvalan poljskim naučnicima.

„Samo mi je žao što moji roditelji nisu dočekali ovaj dan", kaže on.

Uskoro će otputovati u Englesku, gde će sa sestrom Valeri konačno da sahrani Denisa.

„Ovo je sjajno, ponovo ću 'sresti' mog brata", kaže Dejvid.

„Možda ne bi trebalo da budemo oduševljeni, ali jesmo.

„Pronađen je, i sada se vratio kući".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Izgubljeni svetovi koji niču iz glečera
• Mehurići stari milion godina mogli bi da reše misteriju ledenog doba
• Otopljeni glečeri mogli bi da oslobode tone bakterija
• Ledeni džin nestaje: Poslednji meseci ogromne sante dvostruko veće od Londona
• UN proglasile 2025. godinom očuvanja glečera: Evo kako da ih bezbedno posetite
• Otapanje glečera rešilo misteriju nestanka stotina ljudi