Društvo

Srbija bez kvalifikovanog kadra kreće u izgradnju nuklearnih elektrana

Pixabay

Pixabay

U senci velikog broja političkih događaja u Srbiji, ispod radara, krajem novembra, usvojene su izmene Zakona o energetici kojima prestaje da važi moratorijum na nuklearne elektrane. Posle 35 godina, u Srbiji je ponovo otvorena mogućnost gradnje nuklearnih elektrana. Međutim, iako su sada zakonski otvorena vrata za najjeftiniju energiju, Srbija se suočava sa drugom vrstom problema – nedostatkom kvalifikovanog kadra.

Slobodan Bubnjević, publicista i stručnjak za naučna i tehnološka pitanja, za Insajder kaže da je razvoj nuklearne energije u Srbiji postao jedna od ključnih tema budućnosti u kontekstu energetske tranzicije.
“Dok svet sve više razmatra mogućnosti korišćenja nuklearne energije kao stabilnog i dugoročnog izvora, Srbija se suočava sa brojnim izazovima – od nedostatka stručnih kadrova do potrebe za infrastrukturom i finansijama. Srbija je nekada bila povoljno pozicionirana, imala je razvijenu nuklearnu fiziku i tehniku, ali danas nemamo dovoljno nuklearnih inženjera. To je posledica moratorijuma na izgradnju nuklearnih objekata koji traje duže od 35 godina, kao i gašenja relevantnih katedri na univerzitetima," objašnjava Bubnjević.
Da bi Srbija mogla da uhvati korak, neophodno je školovati novu generaciju stručnjaka, a prema njegovim rečima, proces obrazovanja i razvoja potrebnih kadrova traje najmanje deceniju.

"Moramo investirati u fakultete i otvoriti specijalizovane smerove na inženjerskim i prirodnim naukama, poput ETF-a i Mašinskog fakulteta. Takođe, potrebno je poslati mlade stručnjake na doktorske studije u inostranstvo. Naravno, ključno je da se izgradi sistem koji će motivisati mlade ljude da se odluče za ovu karijeru", dodaje naš sagovornik. 

Lokacija nije problem, ali poverenje građana jeste


Jedan od tehničkih preduslova za izgradnju nuklearne elektrane je adekvatna lokacija. Bubnjević objašnjava da Srbija, zbog bogatstva rekama poput Save i Dunava, ima dobre uslove za postavljanje nuklearnih reaktora.
"Lokacija sama po sebi ne bi trebalo da predstavlja problem, ali izazov leži u poverenju građana. Izgradnja reaktora mora biti praćena transparentnom komunikacijom i uključivanjem lokalnih zajednica u proces donošenja odluka."


Cena izgradnje nuklearne elektrane značajna je, ali, prema Bubnjeviću, dugoročno isplativa.
"Izgradnja konvencionalnog reaktora kapaciteta jednog gigavata, koji bi mogao da zameni veliku termoelektranu, košta nekoliko milijardi evra. Iako je nuklearna energija inicijalno skupa, troškovi proizvodnje električne energije kasnije su izuzetno niski. Stabilnost i pouzdanost nuklearne energije čine je ključnim resursom u svakom energetskom miksu”, kaže Bubnjević i upozorava da Srbija ne sme da uđe u 'nuklearnu avanturu' bez domaće ekspertize.čll

Više na LINKU.