Pobednica Viminacijum festa: Trud i rad se uvek isplate (VIDEO)

Kako je Stanislava Nikolić rekla za Boom 93, nagrada joj je posebno značajna zato što je pre dve godina na Viminacijum festu učestvovala sa predstavom “Zaljubljeni Šekspir”, prilikom čega je dobila priznanje za glumicu večeri, tako da je sada nadogradila svoju nagradu.

“Zaista mi je velika čast da dobijem glumačko priznanje festivala i još veća mi je bila čast što je to ta jedna nagrada koja se dodeljuje, što je zaista za mene kao mladu glumicu znak da festival ceni i poštuje mlade umetnike i želi da im da vetar u leđa da nastave da se usavršavaju, da rade.  I pre svega, naravno, zahvalna sam Beogradskom dramskom pozorištu koje mi konstantno omogućuje da odigram neke velike uloge i da se razvijam kao glumica u velikim klasičnim delima”, rekla je Nikolić.

Kada je u pitanju igranje predstava na otvorenom, Stanislava Nikolić navodi da Beogradsko dramsko pozorište ima scenu na otvorenom, koja glumcima predstavlja poligon i trening za predstave na otvorenom.

“Ja sam puno puta radila predstave na otvorenom i teže je zato što je akustika gora, mora se govoriti mnogo glasnije, mora se biti ekspresivniji. Često zna taj ceo prostor koji je otvoren da pojede i zvuk i glumačku igru, tako da mora se malo biti jači, ekspresivniji, energičniji, ali je dobar trening. Ja volim nekako kada osetim i vetar i nekako kada je svež vazduh svuda oko mene, prosto kad je vedro, nebo, otvoreno, priroda…”, rekla je glumica.

Kako kaže, scena u Limesu, na kojoj su igrali predstavu “(Pra)faust” je predivna i čarobna.

“Par puta sam se bukvalno izgubila u tom pogledu koji mi kao glumci imamo sa scene koliko je prelepo. Usred arheološkog nalazišta su napravili scenu – fenomenalno”, navodi Stanislava Nikolić.

Predstavu “(Pra)faust”, koja je proglašena za najbolju predstavu ovogodišnjeg festivala, režirao je Boris Liješević.

“Boris je jedan poseban reditelj i svaka njegova predstava je posebna. On se uvek bavi velikim klasičnim delima i čini mi se da je na našem prostorima on jedan od reditelja koji najbolje tumače i postavljaju klasiku na sceni. Drago mi je što to neguje. Ja lično isto jako volim klasična dela. Volim stih. To je nešto što sam na fakultetu obožavala da radim, što mi je išlo, u čemu sam bila dobra. Ova predstava je cela u stihu, u Getovim stihovima koji su jako teški za savladati ih. To je bio dodatan izazov, ali ja to zaista volim i nije mi bilo teško”, kaže Nikolić.

Prema njenim rečima, na ovom festivalu prvi put je tumačila ulogu Margarete, za koju je i nagrađena, jer se glumica iz originalne postave povredila.

“Imala sam jako malo vremena da savladam ceo lik, da ga pripremim. U suštini, nisam imala nijednu pravu probu, nego je sve bilo neko moje vežbanje posebno sa svakim partnerom i glumcem. Glumci su mi mnogo pomogli, dakle i Svetozar Cvetković, Mirjana Karanović. Moram zaista i njih da pomenem kao sjajne partnere sa kojima ništa nije teško. Lik Grete je bio dosta kompleksan. Mene je podsetila dosta na Hamletovu u Ofeliju. I ta scena njenog ludila na kraju je teška, moram priznati, i zahteva da duboko u sebi pronađete neke stvari i neke emocije, da kopate po sebi, otključate neke i mračnije strane i neke strahove i to sve prikažete na sceni”, navodi Nikolić.

Pitanje šta bi poručila mladima koji žele da se bave glumom, kako kaže, često dobija i uvek oseća veliku odgovornost da na njega odgovori.

“Kao što su mi mnoge kolege, kad su mi čestitale ovu nagradu, napisale, trud i rad se uvek, uvek, uvek isplate. Tako da je to nešto što bih im poručila. Ako ne uspeju da upišu Akademiju iz prve, ne da nikad ne odustaju i da, ako je to nešto što oni žele, gde osećaju strast i duboko u sebi osećaju da je to njihov poziv, gluma ili bilo koja druga vrsta umetnosti, da zaista samo veruju i budu strpljivi, da se trude i da rade i uvek će se to nagraditi i isplatiti”, zaključuje glumica.

Nagrade Zlatna fibula i Viminacium Maximus dodeljuje stručni žiri. Stručni žiri 6. Viminacijum festa činili su Biljana Keskenović, prvakinja drame Narodnog pozorišta Sombor, Petar Srpčić, reditelj i direktor Mestnog gledališča Ptuj iz Slovenije, i Branislav Nedić, dramaturg i upravnik Kruševačkog pozorišta.