Kostolac posle ekoloških ulaganja: Šta se promenilo u vazduhu, a šta i dalje izlazi iz dimnjaka?

Na mernoj stanici u Kostolcu prosečna godišnja koncentracija sumpor-dioksida (SO₂) smanjena je sa 17,7 mikrograma po kubnom metru u 2020. na 9,5 mikrograma u 2025. godini. Tokom istog perioda, emisije ovog zagađivača iz blokova B1 i B2 termoelektrane Kostolac B smanjene su sa približno 95.000 na 17.452 tone godišnje.

To su dva pokazatelja značajnog poboljšanja. Međutim, druga merenja i podaci otkrivaju da problem zagađenja vazduha u Kostolcu nije rešen.

Prema podacima iz aplikacije xECO, tokom 2025. godine na državnoj mernoj stanici zabeležena su 164 dana sa koncentracijama finih suspendovanih čestica PM2.5 iznad dnevne preporuke Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Domaća dnevna granična vrednost za PM10 prekoračena je 36 puta, jedan dan više od zakonski dozvoljene granice.

Istovremeno, zvanični podaci Elektroprivrede Srbije pokazuju da su četiri starija bloka termoelektrana u Kostolcu tokom 2024. godine emitovala ukupno 66.844 tone sumpor-dioksida, 7.603 tone azotnih oksida i 1.386 tona praškastih materija.

Emisije sumpor-dioksida bile su za oko 49% veće od godišnjeg plafona koji je Srbija predvidela za sva postrojenja obuhvaćena Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP).

Merenja kvaliteta vazduha u Kostolcu pokazuju koncentracije zagađujućih materija u vazduhu, dok podaci termoelektrana pokazuju ukupne količine koje se ispuštaju iz postrojenja. Oni nisu neposredno uporedivi, a na kvalitet vazduha utiču i drugi izvori zagađenja i meteorološki uslovi.

Šta je posle ekoloških investicija zaista promenjeno, koliko je zagađenja ostalo i šta nadležne institucije nameravaju da učine?

Manje sumpor-dioksida, ali čestice ostaju problem

Podaci o kvalitetu vazduha od 2020. do 2025. godine, koje su analizirali Boom93 i Nacionalna ekološka asocijacija (NEA), pokazuju da se stanje u Kostolcu ne menja jednako za sve zagađujuće materije. Najizraženije poboljšanje zabeleženo je kod sumpor-dioksida, gasa koji nastaje prvenstveno sagorevanjem goriva koja sadrže sumpor, uključujući lignit koji koriste kostolačke termoelektrane.

Na državnoj mernoj stanici prosečna godišnja koncentracija SO₂ smanjena je za približno 46% između 2020. i 2025. godine.

Tokom 2020. godine koncentracije sumpor-dioksida bile su iznad dnevne preporuke SZO od 40 mikrograma po kubnom metru tokom 19 dana. U 2025. nije zabeležen nijedan takav dan.

Međutim, kod suspendovanih čestica stanje je drugačije.

Prema godišnjim izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine, u Kostolcu je od 2020. do 2024. zabeleženo ukupno 198 dana sa koncentracijama PM10 iznad domaće dnevne granične vrednosti. Najviše prekoračenja bilo je 2020. godine, ukupno 53. Taj broj smanjen je na 35 u 2021, zatim je iznosio 39 u 2022. i 26 u 2023. godini. Tokom 2024. ponovo je porastao na 45. Zbog prekoračenja dozvoljenog broja dana sa povišenim koncentracijama PM10, Kostolac je u zvaničnom izveštaju Agencije za 2024. svrstan među mesta sa prekomerno zagađenim vazduhom.

Za 2025. godinu podaci potiču iz obrade merenja dostupnih kroz aplikaciju xECO, jer zvanični godišnji izveštaj Agencije još uvek nije objavljen.

Prema ovim podacima obrađenim, u 2025. broj takvih dana smanjen je na 36. Iako je to poboljšanje u odnosu na prethodnu godinu, granica koju propisuje Srbija je prekoračena.

Drugi problem vidi se kada se koncentracije finijih čestica PM2.5 uporede sa zdravstvenim preporukama.

Prosečna godišnja koncentracija PM2.5 u Kostolcu tokom 2025. iznosila je 17,7 mikrograma po kubnom metru, više od tri puta iznad godišnje preporuke SZO od 5 mikrograma. Dnevna preporuka od 15 mikrograma premašena je tokom 164 dana. SZO preporučuje da koncentracije PM2.5 iznad tog nivoa budu ograničene na najviše tri do četiri dana godišnje.

Prekoračenje preporuka SZO nije kršenje zakona, ali pokazuje koliko se izmerene koncentracije razlikuju od nivoa zasnovanih na epidemiološkim istraživanjima zdravstvenih rizika. Broj dana sa povišenim koncentracijama odnosi se na konkretnu mernu stanicu, a ne na neposredno utvrđenu izloženost svakog stanovnika.

Ipak, rezultati pokazuju da je Kostolac, uprkos poboljšanju pojedinih pokazatelja, i dalje suočen sa značajnim problemom zagađenja vazduha.

Šta zapravo izlazi iz dimnjaka?

U Izveštaju o stanju životne sredine za 2024. godinu, Elektroprivreda Srbije objavila je podatke o emisijama zagađujućih materija iz četiri starija bloka termoelektrana u Kostolcu. Prema ovim podacima, najveće emisije sumpor-dioksida poticale su iz blokova A1 i A2.

Dva bloka termoelektrane Kostolac A emitovala su tokom 2024. godine zajedno 51.625 tona sumpor-dioksida, odnosno više od 77% ukupnih emisija iz četiri posmatrana bloka.

Posebno je značajan podatak za A1 - blok snage 100 megavata emitovao je približno 46% više sumpor-dioksida nego B1 i B2 zajedno, čija je ukupna proizvodna snaga višestruko veća. Razlika je povezana sa činjenicom da je Kostolac B dobio postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, dok Kostolac A nema odgovarajući sistem.

To se vidi i u koncentracijama zagađujućih materija u dimnim gasovima. Za razliku od ukupnih godišnjih emisija, koje zavise i od obima proizvodnje, ove koncentracije govore o količini zagađujuće materije u određenoj zapremini dimnih gasova.

Prema podacima EPS-a, tokom 2024. prosečna koncentracija sumpor-dioksida iznosila je približno 5.474 mg/Nm³ na bloku A1 i 5.319 mg/Nm³ na bloku A2. Na blokovima B1 i B2, gde radi sistem za odsumporavanje, prosečna koncentracija bila je približno 199,5 mg/Nm³.

Iako nisu dovoljne za samostalnu ocenu usklađenosti sa svim uslovima rada, pokazuju veliku razliku između postrojenja koja imaju odgovarajući sistem prečišćavanja i onih koja ga nemaju.

Koliko je odsumporavanje promenilo Kostolac B?

Izgradnja sistema za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektrani Kostolac B jedno je od najvećih ekoloških ulaganja Elektroprivrede Srbije. Postrojenje je izgradila kineska kompanija China Machinery Engineering Corporation (CMEC), u okviru projekta finansiranog kreditom kineske Exim banke. Iako je sistem svečano predstavljen 2017. godine, njegovo puštanje u redovan rad pratila su kašnjenja. Upotrebna dozvola izdata je tek u januaru 2023. godine.

Podaci o emisijama pokazuju da je nakon početka rada sistema došlo do velikog smanjenja zagađenja sumpor-dioksidom.

U 2020. godini blokovi B1 i B2 emitovali su približno 95.097 tona ovog gasa. Tokom 2025. emitovano je 17.452 tone, što predstavlja smanjenje od približno 82%. Međutim, rezultati nisu bili ravnomerni.

Nakon naglog pada emisija 2021. godine, na 26.015 tona, usledio je rast na 36.560 tona u 2022. i 45.803 tone u 2023. godini. Tokom 2024. zabeležen je veliki pad, na 15.218 tona. Već naredne godine ukupne emisije ponovo su porasle, na 17.452 tone.

U izveštaju Comply or Close 2026, organizacija CEE Bankwatch Network ocenjuje da rezultati odsumporavanja TE Kostolac B, uprkos značajnom smanjenju emisija u odnosu na raniji period, još nisu dovoljni.

Prema zvaničnim podacima dostavljenim Evropskoj agenciji za životnu sredinu, tokom 2025. blokovi B1 i B2 emitovali su približno 3,3 puta više sumpor-dioksida od njihovog pojedinačnog doprinosa predviđenog NERP-om.

Taj doprinos predstavlja indikativnu vrednost na nivou postrojenja, a ne samostalan zakonski plafon tokom prelaznog perioda. Nacionalni plan dopušta da se emisije postrojenja obuhvaćenih njime posmatraju zbirno.

Ipak, poređenje pokazuje da su postrojenja još daleko od nivoa emisija koji je za njih predviđen nacionalnim planom.

Zašto su ukupne emisije porasle ako su koncentracije smanjene?

EPS je u aprilskom izdanju lista Energija Kostolac iz 2026. godine predstavio rezultate rada postrojenja za odsumporavanje, ističući višestruko smanjenje koncentracija sumpor-dioksida u dimnim gasovima.

Prema podacima kompanije, prosečna koncentracija SO₂ smanjena je sa približno 4.614 mg/Nm³ u 2020. na oko 165 mg/Nm³ tokom 2025. godine.

Međutim, koncentracija sumpor-dioksida i njegova ukupna godišnja emisija nisu ista stvar. Ukupna količina koju postrojenje ispusti u atmosferu zavisi i od protoka dimnih gasova, trajanja rada, količine sagorelog uglja i njegovog hemijskog sastava. Zato je moguće da koncentracija zagađujuće materije opadne, a da njena ukupna godišnja emisija istovremeno poraste.

Upravo to pokazuju podaci za Kostolac B iz 2024. i 2025. godine - dok su prosečne koncentracije sumpor-dioksida u dimnim gasovima opale, ukupne godišnje emisije povećane su za oko 14,7%.

Slična promena zabeležena je i kod praškastih materija. Njihova prosečna koncentracija u dimnim gasovima smanjena je, ali su ukupne emisije porasle sa 287 na 377 tona.

Šta se dešava kada postrojenje za odsumporavanje ne radi?

Pitanje kontinuiteta rada sistema za odsumporavanje predstavlja jednu od spornih tačaka na koje godinama ukazuju organizacije koje prate industrijsko zagađenje.

U izveštaju Comply or Close 2025, koji obrađuje podatke za 2024, Bankwatch prenosi procenu Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) da sistem za odsumporavanje Kostolca B možda nije radio tokom najmanje 40% vremena. Ta procena izvedena je na osnovu količine proizvedenog gipsa, nusproizvoda procesa odsumporavanja. Prema podacima citiranim u izveštaju, tokom 2024. proizvedeno je 183.957 tona gipsa, dok je EPS ranije predviđao godišnju proizvodnju od oko 450.000 tona.

Međutim, količina proizvedenog gipsa ne može se neposredno pretvoriti u broj sati tokom kojih sistem nije radio. Ona zavisi i od obima proizvodnje, količine sumpora u uglju i drugih tehničkih uslova.

Dodatno pitanje otvara metodologija praćenja emisija.

U zvaničnom izveštaju EPS-a za 2024. navodi se da su ukupne emisije iz Kostolca B obračunate kombinovanjem kontinuiranih merenja tokom rada odsumporavanja i povremenih merenja preko starog sistema za odvođenje dimnih gasova. To znači da način evidencije emisija nije bio isti tokom svih režima rada postrojenja.

U avgustu 2024. Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo je integrisanu dozvolu za blokove B1 i B2, kojom su obuhvaćeni uslovi njihovog rada i zaštite životne sredine. RERI je naknadno osporio postupak izdavanja dozvole pred Upravnim sudom, navodeći da je deo dokumentacije od značaja za procenu uticaja postrojenja dostavljen nakon javnog uvida.

Kostolac A: Najveći deo emisija i neizvesna budućnost

Dok su ulaganja u Kostolac B donela značajno smanjenje emisija sumpor-dioksida, najstariji blokovi termoelektrane Kostolac A i dalje predstavljaju veliki izvor ovog zagađenja.

Prema podacima predstavljenim u izveštaju Bankwatch-a za 2026, samo blok A2 emitovao je tokom 2025. godine 15.905 tona SO₂.

To je gotovo upola manje nego 2024, ali autori izveštaja smanjenje pre svega povezuju sa manjim brojem radnih sati. A2 je tokom 2025. radio nešto više od 4.700 sati.

Pitanje budućnosti TE Kostolac A postaje posebno značajno u svetlu novih državnih planova. Prema ranijim najavama, EPS je tokom 2023. godine planirao zatvaranje termoelektrane Kostolac A do kraja 2028. godine.

Međutim, Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Srbije za period 2026–2028, koji je Vlada Srbije usvojila u martu 2026, predviđa ulaganja u oba bloka. Adaptacija A1 procenjena je na 45,5 miliona evra, a adaptacija A2 na 54,3 miliona evra.

Pored toga, predviđen je poseban ekološki projekat vredan 201,25 miliona evra, koji obuhvata smanjenje azotnih oksida, izgradnju sistema za odsumporavanje i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ukupna procenjena vrednost ova tri projekta iznosi 301,05 miliona evra.

U istom dokumentu, ulaganja u Kostolac A povezuju se sa planiranim otvaranjem površinskog kopa Dubravica, radi obezbeđivanja uglja za rad blokova A1 i A2 posle 2035. godine.

Šta od Kostolca traži Nacionalni plan za smanjenje emisija?

Nacionalni plan za smanjenje emisija (NERP), koji je Vlada Srbije usvojila 2020. godine, obuhvata postepeno smanjenje ukupnih emisija sumpor-dioksida, azotnih oksida i praškastih materija iz starih velikih postrojenja za sagorevanje.

U planu su navedeni i godišnji doprinosi pojedinačnih postrojenja nacionalnim plafonima. Za Kostolac A1 i A2 vrednosti su iskazane zasebno, dok su blokovi B1 i B2 obuhvaćeni zajedno.

Tabela pokazuje da je planirani zbir doprinosa kostolačkih postrojenja trebalo da se smanji sa približno 13.783 tone godišnje u periodu 2018–2023. na 5.967 tona u 2026. i 2027. godini, odnosno približno 57%.

Međutim, podaci EPS-a za 2024. pokazuju da su stvarne emisije iz A1, A2 i B1–B2 ukupno iznosile 66.844 tone sumpor-dioksida, gotovo šest puta više od njihovog zbirnog planiranog doprinosa za tu godinu.

Najveće odstupanje zabeleženo je kod TE Kostolac A2, čije su emisije bile oko 13,2 puta više od predviđenih 2.228 tona. Kod A1 emisije su bile približno 9,6 puta veće, dok su B1 i B2 emitovali oko 2,3 puta više od svog planiranog doprinosa.

NERP do kraja 2027. omogućava zajedničko ispunjavanje nacionalnih obaveza, što znači da emisije jednog postrojenja mogu biti veće od njegove planirane vrednosti ukoliko ukupne emisije svih postrojenja obuhvaćenih planom ostanu ispod nacionalnog plafona. Taj uslov nije ispunjen.

Prema podacima organizacije Bankwatch, termoelektrane na ugalj obuhvaćene NERP-om tokom 2025. emitovale su 177.756 tona sumpor-dioksida, odnosno više od pet puta iznad nacionalnog plafona od 34.899 tona.

Zbog neispunjavanja obaveza, Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je postupak protiv Srbije 2021. godine, a u junu 2026. uputio obrazloženi zahtev Ministarskom savetu.

Od 1. januara 2028. godine postrojenja obuhvaćena NERP-om moraju da ispune strože pojedinačne granične vrednosti emisija, u skladu sa pravilima Energetske zajednice.

Šta poboljšanje znači za zdravlje stanovnika?

Smanjenje sumpor-dioksida u ambijentalnom vazduhu predstavlja pozitivan pokazatelj. Međutim, zdravstveni rizici od zagađenja vazduha ne zavise samo od jedne materije.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, dugotrajna izloženost finim suspendovanim česticama PM2.5 povezana je sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, uključujući moždani udar, ishemijsku bolest srca i hronične plućne bolesti.

Upravo zato je podatak o 164 dana sa koncentracijama PM2.5 iznad dnevne preporuke SZO u Kostolcu značajan, čak i kada se beleži poboljšanje drugih pokazatelja.

Dodatno, sadašnji podaci ne omogućavaju da se pouzdano utvrdi koliki deo izmerenih koncentracija PM10 i PM2.5 potiče od termoelektrana, a koliki od individualnih ložišta, površinskih kopova, deponija pepela, saobraćaja i drugih izvora.

Smanjenje emisija iz dimnjaka može da doprinese poboljšanju kvaliteta vazduha, ali se njegov konkretan doprinos ne može utvrditi samo poređenjem godišnjih vrednosti - za to su potrebne posebne analize izvora zagađenja i širenja zagađujućih materija u atmosferi. To je i razlog zbog kojeg podatke o emisijama i podatke o kvalitetu vazduha treba pratiti paralelno, umesto da se promena jednog pokazatelja automatski pripisuje konkretnom postrojenju.

Podaci pokazuju da su ulaganja u Kostolac B donela značajno smanjenje emisija sumpor-dioksida. Istovremeno, najstariji blokovi ostali su veliki izvori zagađenja, a koncentracije suspendovanih čestica u gradu i dalje premašuju zdravstvene preporuke. Zato se uspeh ekoloških ulaganja ne može meriti samo iznosom potrošenog novca ili smanjenjem jednog zagađivača.

Ostvarena poboljšanja su merljiva, ali dok podaci o radu svih postrojenja, njihovim budućim emisijama i posledicama po zdravlje nisu potpuni, ostaje otvoreno pitanje koliko su ona dovoljna i koliko će dugo Kostolac čekati na dalje smanjenje zagađenja.