Paja Patak napunio 90 godina: Neželjeno dete Diznija preživelo samo zahvaljujući publici i svom prkosu

Beli patak u mornarskom odelu, uz Mikija Mausa i Šilju, već skoro vek predstavlja zaštitni znak kompanije Volt Dizni, piše Kompas.

Politika mu dala srpsko ime

Vašington Post mu je rođendan čestitao uz naslov „Jedan mnogo poznatiji Donald“ (u originalu na engleskom: Donald Duck), aludirajući na Donalda Trampa koga su zbog svađalačkog mentaliteta politički protivnici često nazivali Donaldom Dakom.

Srpsko ime Paja Patak dobija u dnevnom listu Politika koji je prvi objavljivao Diznijeve stripove u Jugoslaviji.

Iako se ocem današnjeg Paje Patka smatra Diznijev crtač Dik Landi, on ipak nije prvi koji ga je nacrtao. Prvi crtač Paje bio je Švajcarac Albert Hanter koji ga je stvorio za potrebe sporedne uloge u filmu „Pomoć siročićima“ (1934). Kada tri godine kasnije dobije glavnu ulogu, zbog pada popularnosti Mikija Mausa, glavni kreator postaje Landi.

Njegova najprepoznatljivija osobina jeste prek temperament, što ga dovodi u razne neprilike i svađu sa svojim prijateljima. Pored toga, Paja je jako odan i dobar prijatelj iako je ponekad ljubomoran na Mikija. Svoje živce često „pogubi“ zbog želje da dokaže pravdu, što drugi često ne vide u prvi mah.

Namerno gurnut u drugi plan

Dizni ga je u XXI veku namerno gurnuo u drugi plan, mada njegovo ime i pojava i dalje i te kako žive. Razlog za ovo leži u činjenici što se stalno svađa i sa svojom ženom Patom, te tako nije naočiti primer muškarca ovog doba.

Američki hroničari animiranih filmova tvrde da ga je Volt Dizni lansirao samo da bi spasao kompaniju od gubitaka usled naglog pada popularnosti Mikija Mausa. Miki je bio oličenje poštenog momka koji sve ispravno radi, a Paja je stvoren kao pandan koji je takođe na ispravnom putu, ali koristi druge metode.

Međutim, Paja je uvek smatran vrstom neželjenog deteta. Zvezdu na bulevaru slavnih dobio je tek 2005. godine, daleko posle Duška Dugouška, Kermita žapca, Snežane, Homera Simpsona (a izmešljnih znatno iza njega). Veruje se da bi je dobio i ranije da kompanija Dizni nije želela da ga Šilja i Pluton preteknu.

Postao i fudbalska maskota

Paju je u životu ovoliko dugo održala publika koja nije dozvoljavala da padne u zaborav i konstantno ga tražila još.

Univerzitet u Oregonu je na njegov 50 rođendan napravio dogovor s kompanijom Dizni da im Paja postane maskota.

Koliko kompaniju Dizni nije bilo briga za soptveni brend možda najbolje svedoči činjenica da je Paja 1940. godine završio na grbu čuvenog brazilskog fudbalskog kluba Botafogo. Dizni je tek tri decenije kasnije odlučio da zapreti tužbom ukoliko im Botafogo ne plati naknadu za korišćenje njihovog lika.

Čelnici Botafoga smatrali su neprimerenim da im 1973. neko retroaktivno traži novac za korišćenje Paje od 1940. godine, pa su odlučili da ga skinu s grba, ali i da ne plate ništa Dizniju. Međutim, navijači Botafoga i danas na utakmicama razvijaju zastave s Pajom i oblače se u njega kao maskotu.

Mića Tatić mu dao glas u Jugoslaviji

Paja je završio i u mnogim pesmama (poslednja je numera „Like Donald Duck“ italijanskog benda Trick or Treat“), a i jedan asteroid je dobio naziv po njemu.

Glas Paji Patku u crtanim filmovima na jugoslovenskom tržištu davao je glumac Milutin Mića Tatić. Iako je ostvario mnogobrojne dramske uloge, bio je uz Nikolu Simića i Vlastimira Đuzu Stojiljkovića nezamenjiv u davanju glasova crtanim karakterima.

Mnogi ne znaju da je upravo Mića prvi oživeo glas Duška Dugouška na Televiziji Beograd, pre nego što ga je zbog sprečenosti jednom prilikom zamenio Nikola Simić (i kasnije postao nezamenjiv).

Tatić je ostao upamćen i po čuvenim nastupima sa lutkom Aćimom u kultnoj dečijoj emisiji „Na slovo na slovo“. Zbog toga danas jedan dečiji vrtić na Vračaru nosi ime „Mića i Aćim“.