Selidba Beograda u Zaječar i stadionski fijasko

U nekom drugom svetu, kada bi svaki četvrtoligaš imao stadion kao što je u Zaječaru, Srbija bi verovatno bila najnaprednija zemlja na svetu kada je u pitanju fudbalska infrastruktura. Ipak, to nije slučaj, a umesto toga suočavamo se sa činjenicom da je više od 80 miliona evra uloženo u tri stadiona, od kojih samo jedan ima planiranu licencu, dok se na jednom, iako je otvoren, nije odigrala ni jedna utakmica.

U srpskoj verziji fudbalskog razvoja, iako završen, stadion koji je prema podacima portala za javne nabavke plaćen 24 miliona evra se ne koristi, a lokalni klub Timok 1919, kao i decenijama ranije, igra mečeva na stadionu koji se nalazi u neposrednoj blizini novoizgrađene „Kraljevice“.

Tu nije kraj neobičnih ideja i poduhvata. Kako bi od skupe, a trenutno nepotrebne investicije ipak bilo nešto, doneta je odluka da najstariji beogradski klub OFK Beograd svoje mečeve Super lige u sledećoj sezoni (da li samo sledećoj?) igra na stadionu „Kraljevica“.

Vest je objavio Sportklub koji je saznao da je „iz kancelarije prvoligaša sa Stare Karaburme, otpremljen dokument ka Komisiji za licenciranje sa potvrdom da će povratničku sezonu u elitnom rangu igrati na novoizgrađenom stadionu“. Sportklub je naveo i da se razlog selidbe ne krije u eventualnim i potrebnim radovima na Omladinskom stadionu, već u planu o konačnom dolasku superligaškog fudbala na istok Srbije.

Ova informacija je izazvala nevericu, toliku, da se mnogi pomislili da je lažna vest. Oglasio se i OFK Beograd koji je potvrdio selidbu u Zaječar ali samo dok Omladinski stadion ne bude rekonstruisan i osposobljen za igranje u Super ligi.

Ni minut fudbala na „Kraljevici“
Još jedna činjenica se može podvesti pod „verovali ili ne“, a to je, da od svečanog otvaranja stadiona 19. novembra tokom prošlogodišnje predizborne kampanje, na stadionu nije odigran ni minut fudbala.

Zvaničan razlog nije poznat, ali se pretpostavlja da je korišćenje ovolikog i ovakvog stadiona za utakmice četvrte lige nije isplativo. Samo otvaranje stadiona bilo je u skladu sa do sada viđenim u sličnim prilikama. Zastave, baloni, narodna nošnja, povici, aplauzi, skandiranje, organizovani dolazak dece i penzionera autobusima… Stadion je bez fudbalskog meča svečano otvorio predsednik Fudbalskog saveza Srbije Dragan Džajić i obećao da će reprezentacija neke utakmice igrati u tom gradu.

Na ceremoniji je dodelio fudbalske lopte sa potpisima reprezentativaca specijalnim gostima predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, predsedniku UEFA Aleksandru Čeferinu, predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i gradonačelniku Ljubljane Zoranu Jankoviću. Niko od gostiju se nije obratio prisutnima, a predsednik Srbije se posle toga brzo s pratnjom uputio na otvaranje stadiona u Leskovcu, koji za sada jedini služi svojoj prvobitnoj nameni.

Popucale vodovodne cevi i zid ćutanja
Kada su u pitanju nagađanja zašto stadion „zvrji prazan“, a njih je najviše, jer sve u vezi sa „Kraljevicom“ je obavijeno zidom ćutanja, jeste informacija o tome da je na stadionu tokom februara, došlo do pucanja vodovodnih cevi, a da je prema rečima opozicionog poslanika u Skupštini Zaječara Uglješe Živkovića, procenjena šteta oko 300.000 evra.

Kako za N1 kaže novinar „Glasa Zaječara“ i dopisnik dnevnog lista „Danas“ Miljko Stojanović, kako bi proverio navode kontaktirao je Javno komunalno preduzeće „Vodovod“ u kome su negirali da je došlo do havarije. Kada je Stojanović otišao na stadion zatekao je radnike „Vodovoda“, koji su, pošto su ga ugledali, ušli sa svojim direktorom u automobil.

„Na pitanje do kakve havarije je došlo, glavni čovek preduzeća je uz osmeh rekao ‘nikakve’ i dodao u odlasku ‘da oni nisu nadležni za objekat’ već da se obratimo Fudbalskom savezu Srbije. Nastavili smo da pričamo sa radnikom obezbeđenja, koji je prvo negirao da se nešto dogodilo, a onda je rekao da ima neki mali problem sa vodom, ali da ništa nije strašno“, kaže Stojanović za N1.

On ističe da mu je u preduzeću „FSS stadioni“ koje zaduženo za upravljanje novim stadionima, direktor Ljubisav Sekulić kratko i „decidno izjavio da nikakve havarije nije bilo“, ali i da „još nema realna ovlašćenja ni da govori, ni da dela“.

„Iz FSS su nam predočili da su stadioni konzervirani, da će se upravljačka struktura uspostaviti na proleće i da se u ovom prelaznom periodu vrši edukacija ljudi koji će sve to da sprovode“, navodi Stojanović

Februara ove godine Fudbalski savez Srbije odobrio je odluku o upati pola miliona evra novoformiranom preduzeću „FSS stadioni“. Stadion u Zaječaru poput onog u Loznici nema planiranu UEFA 4 licencu koja bi omogućavala da se igraju međunarodne utakmice. Glavni razlog tome je za sada nepostojanje trafo-stranice.

Milioni evra za „Park imperatora“

Nesporedno pored stadiona „Kraljevica“ planirana je izgradnja „Parka imperatora“. U pitanju je park rimskih imperatora rođenih na tlu današnje Srbije. Prema planu, trebalo bi da se nalaze statue imperatora, amfiteatar, letnja pozornica, pešačke staze, fontane… Što bi prema rečima čelnika grada „trebalo da značajno obogati turističku ponudu grada“.

Kako je izjavio predsednik opštine Zaječar Boško Ničić cena iznosi oko trećine od cene stadiona, odnosno oko osam miliona evra ali da je znatan deo sredstava obezbeđen iz fondova (EUPRO+) Evropske unije. Na sajtu opštine Zaječar navedeno da pomoć EU iznosi pet miliona evra.
Sprema li se „Beograd na Bogosloviji“?
Omladinski fudbalski klub Beograd je potvrdio pisanje Sportkluba da će igrati u Zaječaru, ali samo dok se ne završe radovi neophodni za igranje u najvišem rangu.

„Želimo da stvorimo sve neophodne uslove da bismo na našem stadionu bili domaćini utakmicama u najvišem stepenu srpskog fudbala, prvi put posle 2016. godine. Da bi se stadion doveo u potrebno stanje, potrebno je da se izvrše temeljni radovi na unapređenju infrastrukture, instalacija, svlačionica, dela tribina, prostora za medije, medicinskog bloka i drugih prostorija“, navodi se u saopštenju kluba sa Karaburme.

U saopštenju nije navedeno zašto je izbor pao na Zaječar, a ne na neki od stadiona u gradu ili negde bliže od 250 kilometara koliko je rastojanje između dva grada.

Renoviranje stadiona na Staroj Karaburmi „stoji“ već devet godina.

Omladinski stadion je od 2015. godine u vlasništvu grada Beograda, a kako je govorio tadašnji gradski menadžer Goran Vesić planirano je da stadion bude prodat. On je izrazio nadu da će ljudi koji vode OFK Beograd „obezbediti partnere koji će kupiti stadion na predstojećem tenderu i tako postati vlasnici ovog objekta“.

On je tada rekao da stadion ne može da menja namenu i da mora da ostane mesto za sportska takmičenja.

Međutim, to ne mora da bude slučaj. Nedavnim izmenama „Zakona o planiranju i izgradnji“ ukinut je Zakon kojim se određivala naknada i otvorena je mogućnost OFK Beograd kao korisnik podsnese zahtev vlasniku stadiona – gradu Beogradu da bez naknade postane vlasnik tog zemljišta. Posle toga neophodna bi bila izmena planskih dokumenata poput Plana generalne regulacije ili Plan detaljne regulacije.

To nije brzo i jednostavno izvodljivo, ali nije nemoguće, pogotovo kada se pogleda praksa proteklih godina, pre svega u Beogradu.

Ovaj stadion je i atletski centar u ovom delu grada a i šire, a iza fudbalskog stadiona nalaze se teniski tereni i veliki broj stabala. Tu je još i pomoćni fudbalski teren.

Više informacija pročitajte OVDE.