Semafori dobijaju četvrtu boju? Istraživači ponudili svoju ideju

Tako semafori funkcionišu od 1920-ih, što je čak kodifikovano međunarodnim ugovorom kako bi se osiguralo da se ne događaju nesreće i da, na primer, vozač iz Evrope potpuno razume signale u Tokiju.

Od mehanike do senzora
Tokom prošlog veka tehnologija se konstantno usavršavala. Električna svetla zamenila su prve semafore. Kompjuteri su omogućila povezivanje više semafora, a senzori su im omogućili analizu protoka saobraćaja i podešavanje vremena za maksimalni protok, piše Index.

Razvijeni su sistemi koji kontrolišu semafore za cele gradove, a digitalni modeli toka saobraćaja izbrušeni su do savršenstva.

Pojava autonomnih vozila (AV) unela je novi zaokret. Ona ne samo da imaju sposobnost da sama voze već mogu da komuniciraju međusobno, kao i sa centralnim saobraćajnim kompjuterskim sistemom.

Potrebno je četvrto svetlo na semaforu
To znači da AV-ovi postaju deo samog sistema kontrole saobraćaju i mogu zajedno raditi na značajnom poboljšanju njegovog protoka. Tim istraživača s Državnog Univerziteta Severne Karoline predložio je da se jednom kada kritični broj AV-ova bude na ulicama, tradicionalnom semaforu četvrto svetlo bele boje.

Oni su napravili kompjutersku simulaciju saobraćaja ne bi li otkrili kako da ga poboljšaju i tada im se javila ideja o unapređenju semafora.

„Naš rad uveo je ideju o četvrtom saobraćajnom signalu koji se zove ‘bela faza’, a koristi se kompjuterskom snagom autonomnih vozila kako bi se ubrzao saobraćaj na raskrsnicama – ali još nismo razradili šta bi ovaj koncept značio za pešake“, kaže Ali Hajbabai, profesor civilnog, građevinskog i ekološkog inženjerstva na Državnom Univerzitetu Severne Karoline.

Rezultati su obećavajući
„Sada smo proširili svoje kompjuterske modele kako bismo uzeli u obzir pešake u saobraćaju i rezultati su veoma obećavajući i za pešake i za vozila“, navodi Ali Hajbabai.

Kao i u prethodnoj studiji, AV-ovi deluju kao pastiri za vozila kojima upravljaju ljudi u njihovim trakama. Kada je prisutno dovoljno AV-ova, signal postaje beo, govoreći ljudskim vozačima da slede AV ili drugi automobil ispred sebe. Što je više AV-ova, to je brži saobraćaj.

Razlika je ovaj put u tome što su pešaci sada uključeni u model. Ono što je tim otkrio je da se, čak i uz uključenje pešaka u simulaciju, opšti protok poboljšao i za vozila i za pešake za više od 25 posto.

Naravno, još je dug put pre nego što takav sistem postane praktičan. Osim postavljanja dovoljno AV-ova na ulice, postoji i problem postavljanja dovoljnog broja semafora s četiri svetla.

Čak i tada bi ljudski vozači trebalo da počnu da veruju novom belom signalu, a potrebno je i modifikovati druge signale tako da budu logični za pešake, poput uvođenja trepćućih zelenih svetala ili nečega što je odmah uočljivo.

Ostaje da se vidi kako će se dalje razvijati ovaj inovativni projekat i da li će na kraju zaživeti u saobraćaju.