BBC News
Masovne otmice u Nigeriji: Učenik priča kako se osmelio da pobegne razbojnicima
Musa Gariba je među više od 280 dece koja su oteta prošle nedelje, ali je uspeo da pobegne otmičarima.
Sedamnaestogodišnji Musa Garba morao je da puzi po zemlji kao zmija da ga otmičari ne bi primetili dok je bežao kroz čestar na severu Nigerije.
Prethodno je, kamufliran njegovom školskom uniformom, uspeo da se sakrije u gomilu pokošene trave dok je grupa školaraca sa kojima je otet odmarala od njihovog prinudnog putovanja.
Više od 280 đaka je prošle nedelje oteto iz škole u gradu Kurigi, u državi Kaduni, što je duboko potreslo lokalnu zajednicu.
„Videli smo motocikle na ulici.
„Mislili smo da su vojnici, pre nego što smo shvatili da su zauzeli školske prostorije i počeli da pucaju", kaže Musa za BBC prisećajući se zastrašujućih događaja u četvrtak ujutru.
- „Terali su me da se udam, nisam htela": Devojka koja je prkosila zloglasnom Boko Haramu
- Oslobođeno oko 500 muškaraca i dečaka iz „kuće užasa" u Nigeriji
- Upoznajte žene odlučne da stanu na put trgovini ljudima
- Džudžu magija: Ritualna ubistva za „stvaranje novca“ - i jedan Nigerijac koji se tome suprotstavlja
U cilju zaštite identiteta, BBC je promenio njegovo ime, kao i ime drugog kidnapovanog dečaka koji se pominje u članku.
„Pokušali smo da pobegnemo, ali su nas jurili i uhvatili.
Ovi naoružani ljudi na motorima, koje lokalno stanovništvo zove razbojnicima, prete zajednici već neko vreme, ali bezbednosne snage očigledno nisu sposobne da se sa njima izbore.
Gradić Kurigu neprestano napadaju bande koje pokušavaju da otmu ljude i zarade od otkupnina.
Razmere ove najnovije otmice i činjenica da su kidnapovana i sedmogodišnja deca je dotukla mnoge članove zajednice.
„Gledali smo ih kako nam odnose decu, a ništa nismo mogli da učinimo.
„Nemamo vojsku, nemamo policiju u zajednici", kaže kroz suze Hadžija Huava.
Musa je bio jedno od otete dece.
„Dok smo se kretali kroz šiprag, svi smo bili žedni, ali nije bilo vode.
„Neke devojčice i dečaci su padali od umora", kaže on.
„Razbojnici su neke morali da voze na motociklima".
U jednom trenutku, došli su do reke gde su uspeli da utole žeđ, što je bilo veliko olakšanje za decu koja nisu doručkovala i koja su bila primorana da hodaju nekoliko sati po vrelini.
Musa je stalno tražio načine da pobegne i pokušavao je da ubedi druge da mu se pridruže, ali su oni bili prestrašeni.
Priliku je video tokom zalaska sunca.
Osvrnuo se oko sebe da se uveri da ga niko ne posmatra i sakrio se u gomili trave.
„Kada više nisam čuo glasove, počeo sam da puzim po zemlji kao zmija".
A kada se potpuno smrklo, ustao je i hodao sve dok nije stigao do sela gde je dobio pomoć.
Mnogo je rizikovao i najmanja greška je mogla da ga košta života, ali neki kažu da ga je Bog sačuvao.
Kada se sledećeg dana pojavio u Kurigi, njegovi roditelji su bili presrećni.
Ali, doneo je mučne priče o deci koja su još bila u zatočeništvu.
Pogledajte video: Nigerijske pravnice koje oslobađaju zatvorenike
Roditelji desetogodišnjeg Sadika Usmana Abdulahija i dalje čekaju vesti o njihovom sinu.
Poslednji put porodica je videla veselog i veoma voljenog dečaka kada je u četvrtak ujutru dojurio kući jer je zaboravio olovku za školu.
Bilo je to neposredno pre nego što su otmičari ušli u grad.
„Došao je i upitao me: 'Hasane, imaš li olovku?", kaže njegov 21-godišnji brat.
„Rekao sam mu da pogleda u mojoj torbi. Sadik je žurio, pa je moje stvari razbacao.
„Pronašao je olovku. Rekao sam mu da vrati sve stvari u moju torbu.
„Uzeo je njegove čarape i izjurio iz kuće".
Njegova majka Rahmatu Usman Abdulahi kaže od tog dana ne može da spava.
„Stalno razmišljam o njemu, ne mogu da spavam.
„Kako da spavam? Pogledajte mi oči!
„Kako da spavam? Neka nam je Bog u pomoći", kaže ona dok gleda u nebo tražeći božansku intervenciju.
Ali Musa i Sadik su samo dvoje od, kako se procenjuje, više od 4.000 ljudi koji su oteti u Nigeriji u proteklih osam meseci.
U poslednjih 15 godina, naoružane militantne grupe stalno napadaju ljude u severnoj Nigeriji.
U početku se to uglavnom dešavalo u severoistočnim državama Bornu, Adamavi i Jobi, gde je aktivna islamistička grupa, poznata kao Boko haram (što doslovno znači „zapadno obrazovanje je grešno").
Takođe se pojavila i druga banda povezana sa grupom Islamske države.
Obe džihadističke grupe bile su umešane u otmice, napade na poljoprivrednike i putnike, pa čak i razaranja sela.
Škole, koje se smatraju domom zapadnog obrazovanja, postale su meta.
Zloglasni napad na školu za devojčice u Čiboku pre 10 godina postavio je obrazac.
- Masakr u Mi Laju - zataškavanje zločina američke vojske
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Smolenski Tvin Piks” - misteriozni nestanak srednjoškolca u Rusiji
- „Kao bebu su me pronašli umotanog u majčin kaput, ali ko sam ja“
„Napadi na škole u severnoj Nigeriji su učestali.
„Na udaru su osnovne i srednje škole i univerziteti", kaže Šehu Sani, bivši senator države Kadune.
On tvrdi da je cilj da se roditelji obeshrabre da šalju decu u školu.
„Napadaju i otimaju ljude radi prikupljanja sredstava, da bi mogli da kupe još oružja i nastave njihove kriminalne aktivnosti".
Međutim, njihove metode su se proširile po celom severu zemlje, jer ih primenjuju kriminalne bande poznate kao razbojnici uvidevši da otmice đaka često privlače pažnju, a samim tim i otkupnine.
„Motivisani su novcem.
„Oni jednostavno otimaju ljude, a kada im se plati otkupnina, puštaju taoce.
„Oni nemaju političke ciljeve niti jasno određeno vođstvo", objašnjava Sani.
Vlada je uložila mnogo vremena i novca u rešavanje ovog pitanja, ali još uvek postoje zajednice koje se osećaju nezaštićenim.
Jedna od takvih je Kuriga.
Džibril Gvadabe, lokalni tradicionalni poglavica, kaže da je mesto prepuno razbojnika zato što nema snaga bezbednosti.
„I sam sam bio žrtva", kaže 64-godišnjak.
„Jednog dana pre dve godine, dok sam išao na moju farmu, zaustavili su me.
„Počeo sam da se borim sa njima i pucali su mi u stomak.
„Metak je izašao kroz leđa.
„Mesec dana sam bio u bolnici ovde u Kaduni, ali sam preživeo".
Vlasti su obećale da će deca uskoro biti vraćena njihovim domovima.
Ali ljudi u Kurigi su i dalje zabrinuti.
„I dalje ne znamo u kakvom su stanju naša deca.
„Ne znamo kako su, gde su", kaže poglavica Gvadabe.
Pogledajte video: Tortura u Nigeriji
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]