Mamac za bes: Kako nas društvene mreže ljute

Iznervirala vas je objava na društvenim mrežama.

I pre nego što ste primetili, već ste se upustili u raspravu u komentarima i tako upali u krug rejdžbejtinga (ragebaiting) - sadržaja na društvenim mrežama koji izaziva bes i ljutnju.

U bukvalnom prevodu ragebait je „mamac na bes", to su sve „informacije, slike, video snimci koji se postavljaju na internet da bi namerno naljutili ljude i podstakli ih da odgovore onlajn" piše u Kembridžovom rečniku.

„Ljude se iznerviraju, dele taj sadržaj i ulaze u rasprave, čime nesvesno pomažu da se on širi još dalje.

„Objave koje izazivaju bes nisu samo provokacija, već precizno osmišljena taktika koja koristi emocionalnu energiju publike da bi povećala domet", objašnjava Vojislav Bijelac, stručnjak za marketing za BBC na srpskom.

Sve češće deljenje ovakvih objava poklopa se sa tim što društvene mreže plaćaju kreatorima za njihov sadržaj, pisao je ranije BBC.

„One često promovišu štetna uverenja poput mržnje prema ženama, LGBT+ zajednici i manjinskim grupama", kaže Lazar Filipović, kreator TikTok sadržaja, za BBC na srpskom.

Rejdž bejt se razlikuje od njegovog internet rođaka, klikbejta, gde se naslovi koriste kako bi privukli čitaoce da kliknu na video ili članak.

Može da ima negativan uticaj, kako na one koji ga objavljuju, tako i na publiku koja ga konzumira, kaže psihološkinja Marija Petrović za BBC na srpskom.

„Kod mladih, koji još nemaju u potpunosti razvijenu kontrolu impulsa i jasan sistem vrednosti, ovaj mehanizam može delovati posebno snažno.

„Potreba za pripadanjem grupi i odvajanjem od roditeljskog autoriteta često se prepliće sa digitalnim obrascima ponašanja, pa reakcije na mreži postaju i način samopotvrđivanja", objašnjava ona.

Zbog lajkova, šerova i pregleda stvara se utisak da je izražavanje „besa društveno odobreno, pa čak i poželjno", dodaje Petrović.

• Da li tiktokeri sa Balkana zarađuju na nacionalnim tenzijama
• Gubite razum gledajući loš sadržaj na internetu? Sada postoji izraz za to
• Šta je dumskroling i možemo li mu se odupreti

Iscrpljeni od ljutnje

Sadržaj koji izaziva bes pojavljuje se u mnogim oblicima, od recepata za hranu, političkih stavova do napada na pop zvezde.

Anđelu Tomić iz Kraljeva objave na mrežama nekada iscrpljuju.

„Često mi se to dešavalo u jeku protesta i blokada.

„Najviše me nerviralo to što su mreže bile prepune anonimnih objava i snimaka za koje se videlo da žele da stvaraju podele i netrpeljivost prema studentskim protestima", priča 25-godišnjakinja.

Studentski bunt u Srbiji, jedan od najvećih poslednjih decenija, počeo je blokadom Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, da bi se postepeno proširio na više od 50 širom zemlje.

Blokadama fakulteta više od 11 meseci studenti traže ispunjenje zahteva, među kojima je krivična odgovornost za smrt 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, što je bio i okidač za proteste.

„Posebno su me uznemiravali sadržaji za koje se vidi da su generisani veštačkom inteligencijom, jednostavni i površno sklopljeni", kaže Anđela.

Zato je često odlagala telefon, posebno pred spavanje.

„Može biti iscrpljujuće imati tako jake emocije sve vreme, pa zato ljudi često odustanu od praćenja vesti", rekla je Ariel Hejzel, vanredna profesorka komunikacija i medija na Univerzitetu u Mičigenu ranije za BBC.

Kako bes prodaje?

„Sidni Svini ima odlične farmerke."

Ova rečenica pojavila se u reklami za farmerice američke kompanije American Eagle sa glumicom Sidni Svini, zvezdom serija Euforija i Beli lotus.

Ubrzo posle objavljivana - na društvenim mrežama Iks i Instagram nizale su se reakcije.

Neki su u komentarima kritikovali igru rečima kada plavokosa i plavooka glumica izgovara da „ima odlične farmerke" („Sydney Sweeney has great jeans") i povezali je sa eugenikom, spornim verovanjem da čovečanstvo može da se „poboljša selektivnim razmnožavanjem'.

Igra reči se odnosila na reč jeans (farmerke) i genes (geni), koje se izgovaraju slično.

Drugi su tvrdili da je reč o ironičnoj šali i da su ljudi „previše osetljivi".

Brend koji niko ne mrzi, brend je kojeg niko ne voli, objašnjava marketinški stručnjak Vojislav Bijelac.

„Rage bait je taktika koja svesno igra na kartu besa.

„Ona deli publiku, a svaka podela pokreće angažman.“

American Eagle je od pažnje na društvenim mrežama zaradio 10 ili 20 puta više nego što je kompanija potrošila na pravljenje reklame.

„U svetu reklama, danas je mnogo teže nego ranije.

„Sada je uspeh u marketingu kada navedete potrošače da dele reklame na društvenim mrežama", rekao je Alen Adamson, suosnivač marketinške konsultantske kuće Metafors (Metaforce) ranije za BBC.

Ipak, reklame moraju da budu „izvanredne" da bi ih ljudi delili, što znači „izuzetno dobre ili izuzetno loše", dodao je.

Sadržaji koji „izazivaju bes dobijaju više komentara i deljenja, ne zato što su važniji, već zato što su emotivno uzbudljiviji", ukazuje Bijelac.

Svaka poruka koja izazove osećaj nepravde, povređenosti ili moralnog neslaganja ima veću šansu da se raširi, jer je mozak psihološki programiran da reaguje na pretnju, a ne na spokoj, zaključuje on.

„Sidni Svini je vratila feminizam 1.000 godina u nazad" i „kako je neko mogao da napravi ovakvu reklamu", pitali su se korisnici TikToka u brojnim video snimcima.

Bes je emocija koja nastaje kao rezultat potisnutih osećanja, kaže psihološkinja Petrović.

Svaka emocija je zdrava jer jeste poruka našeg bića, samo je umeće prepoznati je i onda odgovarajuće reagovati, kako ona ne bi bila impulsivna, prejaka i neadekvatna, objašnjava.

Kada je neko neprijatno osećanje potisnuto, ono se „ispoljava mimo naše kontrole, često tamo gde se bi to bilo bez većih posledica, što su često društvene mreže".

Na mrežama ljudi lakše ispoljavaju bes bez razmišljanja o kazni ili posledici.

„Kada neko ima potrebu da objavljuje agresivne sadržaje, to može imati nekoliko uzroka.

„Nekad je to pokazatelj njegovog potisnutog besa koji proverava i provocira reakciju gledalaca, a nekad samo potreba za lajkovima", objašnjava Petrović.

Može li nas bes ipak nečemu naučiti?

Lazar Filipović priznaje da se i sam okušao u onome što bi se moglo nazvati „rejdž bejtingom", ali sa drugačijom namerom.

„Imao sam serijal video snimaka Dobrodošli na Balkan, u kojem sam u 15 sekundi objašnjavao neku nelogičnost odrastanja u patrijarhatu.

„Znao sam da će video stići i do publike koja ne razmišlja na taj način, ali sam to radio ciljano, da im ponudim drugačiju, tolerantniju perspektivu", objašnjava on.

„Ne treba ti psihoterapeut ako imaš roditelje sa Balkana", „Roditelj najbolje poznaje sopstveno dete", „Devojčice se uče da sređuju njihovu sobu od malena, dok za dečake to radi majka" - ovo su rečenice kojima je Filipović započeo snimke iz serijala.

Ti klipovi su, kaže, često izazivali burne reakcije, ali su imali i milionske preglede.

„Čini mi se da su makar malo olabavili način razmišljanja nekih ljudi i pojasnili im zašto su neke predrasude nepotrebne, a to mi je bio cilj", kaže on.

Postoji dobar i loš sadržaj koji može izazivati bes na internetu, veruje Filipović.

Prvi koristi provokaciju kao sredstvo da se pokrenu dijalog i preispitivanje vrednosti, dok drugi produbljuje postojeće društvene podele i tako širi netrpeljivost i mržnju, o ovog je nažalost više, dodaje.

„Želeo sam da isprovociram ljude i nateram ih da razmisle", kaže on.

Krug iz kog nije lako izaći

Kada je reagovanje na objave na društvenim mrežama u pitanju, važne su „strategije za samoregulaciju", odnosno kontrolu osećanja, kaže psihološkinja Petrović.

To za početak znači odlaganje reakcije, kako bismo uspeli da o njoj promislimo i da je prilagodimo situaciji, dodaje.

Ipak, ljudi postaju svesni besa tek u trenutku kada je preteško da se ovo osećanje zaustavi.

Zato je bitno reagovati pre, ukazuje Petrović.

„Kontrola besa bi bila zaista moguća uz pomoć stručnjaka ili tehnika kao što su pisanje dnevnika osećanja i rad na emocionalnoj inteligenciji.

„Što je neko emocionalno inteligentniji, a to je veština koja se uči i uvežbava, u stanju je da u samom nastanku prepozna neprijatnost, utvrdi njeno poreklo i odakle dolazi, a potom reaguje na odgovarajući način", dodaje.

Anđela se sada trudi da izbegava objave na društvenim mrežama koje je nerviraju.

„Nije lako uvek izaći iz tog kruga, ali ne moram da izgubim živce pored telefona", zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Kako je moj telefon znao da sam bio na stonom tenisu
• Kako nostalgija utiče na kupovinu i zašto joj je teško odoleti
• Toksični maskulinitet: Kako poruke 'budi pravo muško' utiču na muškarce
• Tradicionalne supruge: Kako su postale Tiktok trend
• Kako je internet stvorio nove strahove
• Kako su tuga i melanholija postale viralne