Mladi čuvari tradicije: Očuvanje našeg kulturnog nasleđa kroz folklor (VIDEO)

S obzirom na to da po selima nema puno opcija za druge aktivnosti, kao u gradovima, mnogi meštani, uključujući i Luku, svoje detinjstvo provodili su u Domu kulture, igrajući folklor. U početku je to više bilo kao izbor zbog nedostatka drugih opcija, ali vremenom im je folklor postao i jedna od obaveza pored škole. Ta strast prema igri je rasla kako su oni odrastali.

„Pošto živim na selu i nisam imao toliko izbora šta bih trenirao, mene licno nije toliko zanimao fudbal odlučio sam se za foklor. Krenuo sam od svoje 6. godine, tu sam i dan danas. Evo punih 10 godina ja treniram foklor i mnogo sam ga zavoleo i ne bih mogao da zamislim zivot bez njega”, rekao je Stepanović za Boom 93.

Upitali smo ga na kojim sve tradicionalnim manifestacijama koje su u vezi sa folklorom voli da učestvuje, Luka je naglasio da su to folklorna takmičenja.

„Svaku manifestaciju vezanu za foklor volim, ali najviše volim takmičenja, jer se na njima da sve od sebe i publika kao i žiri, vidi koliko se zapravo svi trudimo i i kakva je nasa prava slika kao umetnicko drustvo. Nije bitno da li ćemo pobediti, bitno je učestvovati i osetiti tremu pre izlaska na scenu”, istakao je on.

Baveći se folklorom, članovi ansambla dosta putuju i usvajaju znanja iz drugih sredina i zemalja što se tiče tradicije i običaja. Na pitanje šta je naučio o srpskoj tradiciji baveći se folklorom, Luka ističe da svaka sredina ima nešto svoje jedinstveno zajedno sa igrama i nošnjom.

„Naučio sam dosta toga. Na primer, nošnje dolaze iz različitih krajeva Srbije i sve su različite po svojim nekim običajima. Takođe i igre su potpuno različite i bas opisuju kraj u kome se igra. Crna trava, pošto ima planine, moramo više da dižemo noge. Vojvodina je ravnica i igra se nisko. I tako za svaku igru posebno. Upravo tako upoznajemo nešto o srpskoj tradiciji”, kaže Luka.

Mladi članovi KUD-a treba aktivno da učestvuju u izvođenju tradicionalnih igara i pesama, prenoseći ih mlađim generacijama kroz svoj entuzijazam. Takođe, treba da uče od iskusnijih članova, organizuju edukativne programe i koriste društvene medije kako bi očuvali i promovisali stare običaje. Luka objašnjava da je potrebno aktivno učešće na koncertima kako bi se doprinelo očuvanju.

„Kao mladi član KUD-a, svoj doprinos o očuvanju starih običaja pružam kroz aktivno učešće u tradicionalnim manifestacijama, kao i kroz učenje i praktikovanje narodnih pesama, igara i običaja. Kroz svoj entuzijazam i angažman nastojim da prenesem te vrednosti na mlađe generacije kroz probe, putovanja i nastupe, kako bi se bogata kulturna baština sačuvala i prenela dalje”, navodi on.

Kulturno-umetnička društva se suočavaju sa izazovima u očuvanju tradicionalizma na selu prilagođavajući se modernom dobu, ali istovremeno čvrsto držeći se svojih korena. Luka objašnjava da kroz organizaciju različitih kulturnih događaja, kao što su festivali, izložbe i predavanja, KUD-ovi pokušavaju da podignu svest zajednice o važnosti tradicije. Takođe, sarađivanje sa školama i lokalnim institucijama je bitno kako bis mladima omogućili da se upoznaju sa nasleđem i razvijaju svestranost i poštovanje prema kulturi. Njihova zajednička predanost i trud članova KUD-a igraju ključnu ulogu u očuvanju tradicionalizma na selu i prenošenju vrednosti budućim generacijama.

Koliko bavljenje tradicijom pomaže u upoznavanju drugih kultura, Luka kaže da se folklor od drugih aktivnosti izdvaja po tome zato što dosta putuju.

„Foklor dosta putuje i kroz ta putovanja ja stičem prijatelje, poznanike, a i takođe se upoznam sa njihovom kulturom i narodnim obicajima.”

Luka je trenunto druga godina Tehničke škole u Kostolcu, a svoje obaveze usklađuje tako što dobro isplanira svoj dan.

„Folklor mi je hobi, probe su obično uveče i sve svoje obaveze vezane za školu, kućne poslove završim pre probe. Na probu odem da odmorim glavu i da se opustim i uživam, a takođe i da se družim i obnavljam srpsku tradiciju”, zaključuje Luka.

Sa Vanjom Stojadinović, koreografom i bivšim članom ovog kulturno-umetničkog društva, razgovarali smo o tome kako mladi doprinose očuvanju tradicije, sa kojim se izazovima mladi bore, kako KUD motiviše mlade ljude u negovanju tradicije kao i o tome koje bi preporuke dala lokalnoj samoupravi u cilju poboljšanja kulturno-umetničkih društava i negovanju tradicije u celini.

„Danas je mnogo malo mladih ljudi koji se uopšteno bave negovanjem tradicije i starih običaja. Nekako se svi više okrećemo urbanizmu i modernizaciji, a zanemarujemo ono što su naši preci stvarali i na čemu su oni nekada radili. Akcenat stavljamo na tehnologiju, dok potiskujemo, na primer, proučavanje narodnih nošnji, instrumenata i generalno kulturnih vrednosti. Smatram da su upravo volja i želja ono što osnovci i srednjoškolci mogu dati kao najveći doprinos kada je u pitanju čuvanje tradicionalnih događaja, jer se bez toga ništa ne može postići. Bitno je da su oni orni za rad, dobro raspoloženi i puni pozitivne energije, da pomognu, da se iscimaju, žrtvuju svoje vreme. Na taj način oni u stvari pokazuju koliko vole i uživaju u onome čime se bave”, ističe Vanja.

U traganju za očuvanjem bogate srpske kulturne baštine, mladi se često suočavaju sa specifičnim izazovima. Iako se trude da prenesu tradicionalne običaje na nove generacije, moderni svet donosi svoje izazove koji mogu narušiti ovo dragoceno nasleđe. Vanja navodi da sam pristup kulturi može da ojača svest kod dece o kulturnom nasleđu, a učestvovanje u aktivnostima da im omogući da osećaju pripadnost jednoj zajednici, da slobodno izraze svoju energiju i porade na ličnom i društvenom razvoju.

„Potrebno je da im se što bolje približi i pokaže kako to sve funkcioniše, da im se usadi seme ljubavi koje će s godinama rasti i postati deo njih samih. Taj put je težak, nailazimo na dosta prepreka protiv kojih se moramo izboriti, ali samo uporni i ambiciozni uspevaju”, kaže Stojadinović.

Na pitanje kako Kulturno-umetničko društvo „Bradarac”  motiviše mlade ljude da se aktivno uključe u očuvanje kulturne baštine, Vanja ističe sledeće: „Snaga vodopada je u mnoštvu kapljica koje rade zajedno.“, jeste slogan našeg društva i govori nam koliko je važno da sarađujemo kao jedan tim. Ja volim da kažem na probama da će se trud jednog dana isplatiti, samo je neophodno da verujemo u to i damo svako svoj maksimum. Uvek može bolje i nikada ništa neće moći da bude savršeno, zato smo tu da radimo na tome da postanemo bolja verzija sebe.”

Koje preporuke bi dala lokalnoj samoupravi u cilju poboljšanja kulturno umetničkih društava i negovanju tradicije u celini Vanja navodi kako smo jedan narod i kao takav moramo da komuniciramo međusobno, da delimo sugestije i kritike, sve u nekim određenim granicama, naravno, kako bismo napredovali i svakog narednog puta išli jedan stepenik više.

„Najbitnija nam je podrška publike i aplauzi koje nam pružaju nakon nastupa. Što je više onih koji su uz nas i koji žele da pomognu, toliko ćemo im i mi zadovoljstvo i uživanje priređivati”, zaključuje ona.

Pripremile Neda Stojićević i Anđela Stepanović

Projekat „Može i ovako – to sam ja” podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da promoviše mlade ljude, da osnaži njihov položaj i ukaže na važnost podrške mladim ljudima koji predstavljaju budućnost našeg društva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.