Petrović: Želim da budem drugačiji i uživam u tome (VIDEO)

Svaki put kada se pogleda u mapu, svet postaje složen mozaik raznolikosti i povezanosti. Geografija, nauka o prostoru i mestima, oduvek je bila ključ za razumevanje sveta u kojem živimo. U tom lavirintu informacija i otkrića, pojedinci se izdvajaju svojim strastvenim istraživanjem i predanim radom. Jedan od tih mladih entuzijasta je Ilija Petrović, čije su pobede na takmičenjima iz geografije osvetlile stazu uspeha. Osvojivši drugo mesto na Nacionalnoj geografskoj olimpijadi za učenike osmog razreda i prvu nagradu na takmičenju iz iste oblasti u sedmom razredu, Ilija je pokazao izvanredno razumevanje sveta oko nas. Međutim, njegova radoznalost ne poznaje granice samo geografije – strast prema teoriji muzike i duboko interesovanje za organsku hemiju dodatno su obojili njegov akademski put.

„Najviše mi leži oblast geografije u kojoj sam najviše uspešan. Posle geografije ide i teorija muzike, a to je oblast u Muzičkoj školi, kao i hemija, najviše organska hemija. Iz geografije imam uspehe. Osvojio sam drugo mesto na Nacionalnoj geografijskoj olimpijadi za učenike osmog razreda i osvojio sam prvu nagradu na takmičenju iz geografije u sedmom razredu”, rekao je Petrović.

Kada smo ga upitali gde pronalazi motivaciju za ove oblasti, Ilija jasno ističe želju da se izdvoji od ustaljenih puteva i da se posveti onome što ga zaista interesuje.

„Prvo hoću da budem drugačiji od drugih i uživam u tome. Da radim nešto što mi prija. Geografija mi prija i zanimaju me te stvari. Samo hoću da se odvojim od drugih, neću da radim isti posao kao svi, neću da budem advokat, da radim u nekoj firmi i sedim u nekoj stolici. A što se tiče muzike, tu sam našao motivaciju nekako. Volim muziku i samim tim sviram instrumente i to mi je na neki način da se opustim. Sviram klavir, to mi je redovan instrument, a ove godine krenuo sam sa gitarom”, istakao je on.

Na pitanje kako pristupa učenju i radu, Petrović otkriva pristup koji odražava njegovu disciplinu i istrajnost. Njegov pristup učenju nije samo puko izvršavanje zadatka, već promišljen proces.

„Vremenski sam određen da učim pomalo svaki dan. Ne krenem odmah neke lekcije odjednom. A što se tiče načina, pre kad nisam imao zvučnik, puštao bih muziku na laptopu i uvek bih imao neku loptu ili nešto da mi zamajava pažnju. Prvo bih pročitao neki deo lekcije, a onda bih krenuo da šetam po sobi i da pričam kao da predajem to što sam naučio. Tako da to je otprilike to i taj proces ponavljam više puta, ako nešto ne ponovim iz prve, ponovim dok ne uradim celu i posle spajam lekcije i dobijem neku celinu”, kazao je Ilija.

Prilike se otvaraju pred mladim talentima poput Ilije Petrovića, čija strast i istrajnost predstavljaju inspiraciju za sve generacije. U oblasti geografije, Ilija je imao snažnu podršku svoje nastavnice, Violete Rajić, koja ga je podržavala tokom dve godine priprema za geografska takmičenja. Njegovi roditelji su neizostavni oslonac, podstičući ga da istraje i nastavi da se razvija.

„Što se tiče geografije, da se zahvalim nastavnici Violeti Rajić, ona mi je bila velika podrška dve godine koliko sam išao na takmičenje iz geografije. Druga podrška je od roditelja, oni su mi stubovi koji me podržavaju i pričaju da mogu da idem dalje, da ne treba da stajem tu gde jesam nego da „grizem’’ i idem sve dalje i dalje”, rekao je on.

Kada je reč o daljem unapređenju znanja, Ilija deli korisne preporuke. Poziva na organizaciju radnih akcija koje bi okupile talentovanu decu iz različitih oblasti kao što su geografija, biologija, hemija i muzika. Njegova sugestija o timskim diskusijama i takmičenjima dodatno ističe značaj kolektivnog učenja i saradnje.

„Trebalo bi da se održavaju neke radne akcije za decu koja imaju sposobnost iz geografije, biologije, hemije, muzike. Da država organizuje akcije na višem nivou, da deca iz Požarevca koja se razumeju u geografiju dođu na neki skup i da tu nešto diskutuju, nekim timovima, pošto na NGO-u ima i timska takmičenja, ne samo individualna”, kaže on.

Profesorka Violeta Rajić igrala je ključnu ulogu u Ilijinim pripremama za takmičenja iz geografije. Sećajući se priprema u sedmom razredu, Ilija ističe poseban deo gde su detaljno analizirali prazne mape koje treba da se popune. Profesorka je ulagala dodatne napore, često ga uzimala sa časova ili organizovala dodatne časove u zbornici. Osim toga, pripreme za takmičenja odvijale su se online, sve do trenutka kada je dobio zbirke zadataka koje bi rešavali zajedno, analizirajući i razmatrajući najsloženije delove.

„To su bile pripreme u sedmom razredu. Ima deo koji se zove nema karta, to treba da se popuni karta koja je prazna. Kako su tekle pripreme i imao bih i dodatne časove ili bi me uzimala sa nekih časova, uglavnom u zbornici. Što se tiče NGO-a, pošto su prva dva nivoa bila elektronska, tu smo se i pripremali elektronski, potom sam dobio sveščice sa zadacima i jednom nedeljno bismo se našli te bismo radili te zadatke, proveravali bi ih i utvrđivali šta mi je nejasno”, kaže Petrović.

Što se tiče Ilijine budućnosti, iako je postigao izuzetne uspehe u geografiji, on teži ka oblastima gde može da istražuje i otkriva. Iako mu muzika izuzetno dobro ide i predstavlja svojevrsni hobi, Ilija želi da bude fokusiran na organsku hemiju ili biohemiju, koja bi ga ispunila i omogućila mu da ostvari svoju strast za istraživanjem. Svet geografije možda će ostati način da razbija stereotipe i postavlja sopstvene standarde, ali za njega ne predstavlja budući profesionalni put.

„Ma koliko god bio dobar u geografiji, ne zamišljam budućnost u njoj. Uvek sam želeo da se bavim nečim gde mogu nešto da otkrijem, gde istražujem zato bih se okrenuo ka organskoj hemiji ili biohemiji kao oblasti. A što se tiče muzike, više to smatram kao neki hobi bez obzira što mi dobro ide, ne mogu da vidim sebe da radim to, pogotovo ovde”, istakao je Ilija.

Ilija Petrović pruža suštinski osvrt na svoju generaciju, uočavajući da, iako izgleda da se generacija možda oseća pomalo izgubljeno, zapravo poseduje male, ali značajne, trenutke sreće. On vidi svoju generaciju kao grupu koja, iako možda donosi skromne odluke, ipak mogu sami da biraju svoj put.

„Moja generacija, ma koliko god delovala izgubljeno, imamo srećne misli. Jesu male, ali možemo da odlučimo šta hoćemo. Ima nekih kao što sam ja, ima i boljih od mene, čestitam svima. Svi koji su dobijali nagrade od Opštine, sve su izvanredna deca, neke i znam, i svi se držimo zajedno, tu smo jedni za druge i takva smo generacija jednostavno”, kaže Petrović.

Kada je reč o savremenim mladima, Ilija prepoznaje vrednosti i ideje, ističući da svako donosi svoje mišljenje i pristup.

„Svi smo mi deca, svako ima svoje ideje i ne može se tako odrediti sistem vrednosti, za nekog je veći za nekog je manji”, rekao je on.

Njegovo putovanje na Republičko takmičenje obeležilo je Ilijino iskustvo na NGO (Nacionalna Geografska Olimpijada). Dok je opisivao svoj doživljaj, Ilija je posebno istakao svoju prvu diplomu osvojenu u sedmom razredu kao jedno od najdražih sećanja. To je bio prvi put da je učestvovao na Republičkom takmičenju i da je posetio Kopaonik, gde je proveo izuzetno prijatna tri dana.

Prvi dan na NGO, Ilija je stigao sa svojim kolegama i smestio se u hotel. Sledećeg dana, takmičenje je počelo pisanjem eseja na temu koju su već obradili u školi „Vuk Karadžić” u Blaževu. Nakon toga su se svi takmičari okupili u školskom dvorištu, čekajući rezultate.

Drugi deo takmičenja bio je multimedijalni tekst koji je zahtevao 40 minuta. Nakon tog dela, usledila je pauza za ručak pre nego što su krenuli na terenski rad. To je podrazumevao obilazak okoline Blaževa, istraživanje terena, reljefa, erozije, kao i zabeležavanje činjenica u sveskama. Vodič ih je vodio kroz mesto Šumice, gde su posmatrali kuće, stanovništvo, raznolikost bogatstva i siromaštva. Nakon terenskog rada, usledio je test koji je obuhvatao naučene činjenice. Veče tog dana bilo je rezervisano za objavljivanje rezultata, gde je osvojio drugo mesto.

Sutradan su se uputili u Brus, gde su dobili medalje i prisustvovali ceremoniji dodele nagrada. Iako nije prošao dalje za Evropsko i Svetsko prvenstvo, Ilija se ne kaje, shvatajući vrednost svog iskustva i postignuća.

Razgovarali smo i sa Ilijinom nastavnicom Violetom Rajić koja mu je pružila podršku i koja ga je pripremala za takmičenje iz geografije.

Saradnja sa Ilijom, čije je obrazovanje izuzetno inspirativno, pomaže njegovoj nastavnici da se još više posveti njemu. Prema rečima Violete Rajić, rad sa takvom decom zahteva detaljnu pripremu kako bi se odgovorilo na različita pitanja. Njihova zajednička interakcija omogućava i Iliji i njoj da dublje istražuju i uče, doprinoseći zajedničkom rastu znanja.

„Ilija je veoma interesantno dete, zanimljivo i lepo je raditi sa Ilijom. To zahteva moju veliku pripremu kod kuće u smislu da pronađem materijal za rad, pa da budem spremna na njegova različita pitanja. Tako da lepo je raditi sa takvom decom i veoma zanimljivo. Prosto, koliko se on obrazuje uči edukuje, toliko i ja, zajedno sa njim dolazim do nekih novih saznanja koja sam nekada davno učila, a sada već možda i zaboravila”, rekla je Ilijina nastavnica geografije Violeta Rajić.

Rajić, sa dugogodišnjim iskustvom u prosveti, prepoznaje kvalitete učenika već u petom razredu. Ilija se istakao svojom radoznalošću i željom za učenjem, postavljajući pitanja i izražavajući svoje zapažaje. Njegova sposobnost da koristi logiku i različita interesovanja čine ga primetnim među talentovanom decom.

„Ja jako dugo radim u školi, u prosveti sa decom i mogu odmah u petom razredu da prepoznam kvalitete određenih učenika. Ilija je veoma radoznao i ta radoznalost se pokazala još u tada, u petom razredu. Javljao se da doda, da postavi zanimljivo pitanje, pa da kaže šta je čuo, video, proičitao i prosto na osnovu toga možete da zaključite da dete prvo ima različita interesovanja, da je pametno, da koristi logiku, da želi da se obrazuje, da ga sve zanima, i jednostavno i ističu se, izdvajaju se takva deca”, istakla je ona.

Pripreme za takmičenja su zahtevne i dugotrajne. Njihovo trajanje obuhvata gradivo školskih razreda od petog do osmog. Violeta ističe da su za takmičenja potrebni učenici koji zaista znaju da uče, pamte i povezuju logički. Pripreme za takmičenja zahtevaju detaljno planiranje i usmeravanje kako bi se postigli kvalitetni rezultati. Upitali smo je kako su tekle pripreme?

„Pa pripreme. One teku dugo uvek, ne može to na brzinu da se spremi, u pitanju je gradivo školsko od petog do osmog razreda i na takmičenja mogu da idu učenici koji zaista znaju da uče, koji pamte što su učili, koji znaju da povežu logički zaključe. Od prtog razreda to traje samo što u petom i šesmom nemaju takmičenja, tek od sedmog i osmog mogu da pokažu svoje kvalitete i da se oprobaju u tom takmičenju. Dobili smo poziv, škola za takmičenje od Regionalnog centra za talente, Ministarstva prosvete i drugih organizacija. Pitala sam učenike ko želi, Ilija se javio i baš mi je drago što se on javio jer znam da to on može. Samo je bilo potrebno da malo usmerimo naš rad, da pronađemo neka interesantna pitanja, da povežemo gradivo od petog do osmog razreda i da dođemo do dobrih rezultata na kraju”, kazala je Violeta.

Uloga roditelja u podršci nadarenoj deci je neizmerna. Violeta naglašava da roditelji treba da prate interesovanja deteta, razgovaraju s njima i prepoznaju načine kako da ih podstaknu na učenje. Njihova podrška, razumevanje i usmeravanje ključni su faktori u razvoju nadarenih talenata.

„Roditelji imaju veliku ulogu. Prvo, jako je bitno da dete bude lepo vaspitano i dobro vaspitano. Ilija jeste super, a onda da prate interesovanja deteta, da osluškuju njegove potrebe, da priđu detetu na određen način. Imate različitu decu koja će nekim lepim rečima ispuniti ta naša očekivanja, a imate opet decu koja treba da se na neki način ucene da bi uradili nešto. E, tu je uloga roditelja velika, da oni prepoznaju način na koji to dete pogurati da bolje radi, da se edukuje, da napreduje. Pa onda ispratiti sve to, uloga roditelja je ogromna, treba da razgovaraju s decom, da ih osluškuju, da saznaju, da otkriju njihove emocije. Ako to deca ne kažu, a deca u tom uzrastu jako teško znaju da objasne, šta je problem i kako se osećaju, a naša uloga je da mi to primetimo, spoznamo i da odreagujemo na pravi način”, rekla je nastavnica.

Violeta primećuje da za adekvatan rad nedostaje vreme, kako za pripremu kod kuće, tako i za zajednički rad u školi. Takođe, potrebno je pronaći balans između interesovanja dece za različite aktivnosti i njihovih obaveza. Ovaj izazov zahteva strpljenje i prilagodljivost kako bi se postigli što bolji rezultati.

„Prvo vreme mi nedostje za što adekvatniji rad. Vreme da se ja pripremim od kuće, a onda i vreme da koje ćemo mi zajedno da izdvojimo i da sedimo u nekoj prostoriji u školi da radimo. Ta nadarena deca pošto imaju različita interesovanja, oni se takmiče iz više predmeta uglavnom. Idu u Muzičku školu, treniraju raznorazne sportove, imaju neke svoje zakazane termine i jako je teško uklopiti njihovo vreme, moje vreme, vreme sa drugim kolegama i prosto to vreme je najvažniji faktor. A onda volja, mada volje imamo, deca imaju volje i ja takođe imam, volim, drago mi je kad oni žele da se takmiče i kad pokažu to interesovanje i naravno kada zadam da urade i kada se dogovorimo da za sledeći put to sve završe, urade, pronađu, napišu kad oni taj svoj zadatak ispune. E onda mi je puno srce naravno. A Ilija je takav, da on to sve redovno radio i dolazio je uvek spreman” istakla je Violeta.

Forsiranje učenja može da izazove negativne posledice i odbojnost prema određenom predmetu. Uloga roditelja je da prepoznaju potrebe deteta i prilagode podršku na način koji će podstaknuti njihovu motivaciju i interesovanje za učenje. Za kraj, upitali smo nastavnicu Rajić da li primećuje da roditelji forsiraju svoju decu da uče i onda, umesto da vole taj predmet, oni steknu odbojnost prema njemu.

„Pa ima različitih roditelja, sve je individualno i zavisi od deteta i od njegovih osobina. Nekoj deci je zaista potrebno forsiranje, nekoj drugoj deci to nije potrebno. Zavisi na koji način forsiraju. Pa onda može da bude sa dobrim posledicama, a može da izazove negativne posledice. Da dete stekne odbojnost prema predmetu, prema učenju. Treba raditi sa decom, treba ih usmeravati, treba im pružiti više mogućnosti da upoznaju neke nove sportove, neke nove hobije, pa da odluče sami šta im se više sviđa, da prosto imaju izbora, ali treba ih usperavati. Opet ne da to bude napadno i da oni steknu odbojnost i opet to zavisi od deteta, do roditelja, treba da prepoznaju i na pravi način reaguju. Da osluškuju svoju decu. Nije to ni malo jednostavno ni lako, potrebno je vreme. Treba s decom razgovarati na taj način ih upoznajemo i umemo da zaključimo šta je njima potrebno i kako sa njima raditi da dobijemo što bolje rezultate”, zaključila je Violeta Rajić.