Negovanje tradicije: Radionica veza za učenike osnovnih škola (FOTO)

Ova veština nije samo estetski izraz, već i most ka bogatom kulturnom nasleđu koje obogaćuje našu stvarnost danas. Кroz zanimljive radionice veza, učenici oživljavaju duh prošlih vremena i povezuju se s kulturnim nasleđem na način koji prevazilazi obično.

Prema rečima Smiljke Bulatović koja je osnovcima držala radionice veza, ovo je jedna suptilna ženska veština, koja u osnovu platna utkiva ne samo svoju dušu, već i dušu celog naroda.

„Vez ima i komunikacionu ulogu, jer se njime prenose poruke, a naročito treba istaći kosovski vez, koji nam prenosi neke istorijske poruke. Naše narodne nošnje su sve bile ukrašene vezom. Vez se koristi za predmete za opremanje enterijera, tipa peškiri, odeća, zavese. Nekada je to bogatstvo ukrašavanja vezom označavalo i status koji osoba ima u društvu“, navela je Bulatović.

Razgovarali smo sa dr Jasminom Živković iz Кola srpskih sestara, koja stoji iza organizacije ovih radionica koju smo najpre pitali otkud ideja da se deci organizuju baš radionice veza i koliko je za današnje generacije važno negovanje i vraćanje starim srpskim tradicijama.

Kako je navela, njihovo udruženje od obnavljanja 1992. godine neguje srpsku tradiciju, narodnu kulturu i srpski vez, a od 2000. godine imaju projekat, školu veza.

„Mi negujemo taj program, edukaciju dece osnovnih škola i vraćanje tradicionalnom, pre svega belom vezu, a pored toga i svim narodnim tehnikama izrade veza, tako da smo došle na ideju da kada ugostimo decu sa Kosova i Metohije, u program uvrstimo to vraćanje tradicije, a imajući u vidu to da su najlepši tradicionalni srpski vezovi potekli upravo sa Kosova. Jedna od radionica koju organizujemo deci, je upravo vez i trukovanje. Zato smo i danas na tulbi gde organizujemo ove radionice, jer je ovo područje vezano za našu tradiciju i etnologiju i istoriju. U ovom prostoru nastojimo da deci približimo neku našu kulturu i ono što smo mi nasledili od svojih predaka“, rekla je Živković.

Živković naglašava da i pored činjenice da su današnja deca zaokupljena nekim drugim vrednostima i da vreme uglavnom provode na telefonima, kada se organizuju radionice, veoma su zainteresovani da nauče stare zanate.

„Škola narodnog veza koju organizujemo, sprovodi se svake godine sa učenicima četvrtog razreda osnovnih škola. Svake godine obilazimo drugu osnovnu školu u Požarevcu i Kostolcu. Po dvadesetak dece bude na našim radionicama koje traju nekoliko dana, nakon čega organizujemo završnu izložbu. Deca se uče da vezu i veoma su zainteresovani. Interesantno je da se i dečaci ineresuju za vez, nekada i više od devojčica. Ima dece koja su upoznata sa vezom, ali obzirom da su to deca koja su četvrti razred i ne očekujemo da u savremenim porodicama u nekoj većoj meri budu upoznata sa vezom“, zaključila je Živković.

Pričali smo i sa dve učenice iz Gračanice koje su posetile Požarevac sa svojim vršnjacima i koje su se upustile u svet veza kako bi istražile dublje veze između mladih, kulturnog nasleđa i tradicije. Njihove priče bacaju svetlo na to kako veština veza može povezati generacije i vekove, prenoseći neprocenjive vrednosti.

Miljana Stanković, učenica šestog razreda osnovne škole imala je priliku da nauči da veze tokom radionice koja je organizovana za nju i njene vršnjake. Iako dolazi iz Gračanice, kaže da do sada nije probala da veze.

„Baka me je upoznala sa vezom, jer u svojoj kući ima okačene radove sa kosovskim vezom, ali mi je ovo prvi put da vezem. Ovakve radionice mi znače, jer želim da se vratim toj nekoj tradiciji koju su mnogi zaboravili, jer mnogo mojih vršnjaka uopšte ne zna šta je vez, možda su čuli, ali nikada nisu imali prilike da vezu“, navela je naša sagovornica.

Nikolija Aritonović ima 11 godina i najmlađa je učesnica ove radionice, koja takođe dolazi sa Kosova i za razliku od Miljane, imala je priliku da pomalo veze i smatra da bi njeni vršnjaci trebalo da znaju ovu veštinu.

„Pomalo vezem i želim da nastavim sa tim. Moje drugarice su zainteresovane za vez, međutim, nisu imale priliku da se bolje upoznaju sa tim. Kada završim sa radionicom imaći priliku da im ja pokažem bar delić onog što sam naučila“, rekla je Nikolija.

Mladi ljudi putem različitiđh radionica veza i trukovanja povezuju se sa korenima kroz niti veza i tako neguju bogato kulturno nasleđe.

Od Jefimije, žene despota Uglješe Mrnjavčevića, koja je još u XVIII veku zlatnim koncem na crvenoj tkanini izvezla čuvenu Pohvalu knezu Lazaru, do naših baka koje su vezle različite slike i motive i stvarale predivne goblene, vez na platnu uvek je bio deo srpske tradicije. Ipak, u poslednjih nekoliko decenija, čini se da ova umetnost polako nestaje.  Ipak, različitim radionicama i školama veza, čini se da postoji nada da će se ova tradicionalna veština sačuvati od zaborava, a vreme pokazati ima li vez u Srbiji zaista budućnost ili će potpuno nestati. Ipak, za sada ova umetnost opstaje zahvaljujući kreativnim i talentovanim pojedincima koji se bore da u modernom dobu sačuvaju ostatke nekadašnjeg vremena.

Projekat „Može i ovako – to sam ja” podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da promoviše mlade ljude, da osnaži njihov položaj i ukaže na važnost podrške mladim ljudima koji predstavljaju budućnost našeg društva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.