Društvo
Sećanje na Dragoša Milosavljevića – Stopostotni učinak vrsnog sudije
Foto: Privatna arhiva
U četvrtak, 24. avgusta, na starom požarevačkom groblju sahranili smo, Dragoša Milosavljevića, mogu slobodno da kažem, velikana i vrsnog poznavaoca prava ako ne i jednog od najboljih sudija dvadesetog veka ne samo u Požarevcu nego i na teritoriji naše Srbije.
Piše advokat Miodrag Milosavljević
Poslednje reči hvale i sećanja na njegov život i rad doajena srpskog pravosuđa, Požarevljanina, sudije Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu u penziji Predraga Trifunovića, dirnule su me do te mere da sam pustio suze, shvatajući tek u tom trenutku
koliko sam bio vezan za svog strica, s obzirom na to da sam zadnjih šest godina bio u neprekidnom i stalnom kontaktu sa njim.
Ispred odra reči su se nadovezivale jedna na drugu i stvorile jednu neverovatnu tišinu u tišni, jer smo svi u tom trenutku shvatili kakvog smo čoveka i pravnika izgubli, a sudija Predrag nam je to, na samo njemu svojstven način, dočarao kao njegov dugogodišnji kolega iz tada Okružnog suda u Požarevcu. Dragoš je, po njemu bio najbolji sudija u Požarevcu i šire, a zasigurno najažurniji na teritoriji cele tadašnje Jugoslavije. Mesec je počinjao sa stanjem nula, tako i završavao, sa stopostotinim učinkom. Nijedna presuda mu nije bila ukinuta niti preinačena od strane tada Vrhovnog suda. Dragoš nikada nije bio član Saveza komunista, niti kasnije član bilo koje političke stranke, mada je uvek pokazivao da je pomalo opoziciono nastrojen, ali to mu nikad niko nije zamerio, niti stavio na teret. Svoj radni vek je započeo u Privrednom sudu u Požarevcu,
a kasnije više od 30 godina u Okružnom sudu kao sudija parničar.
Takođe je naveo da su svi, pa i on, učili od Dragoša kako da na najbolji način sude, primenjuju zakon i donose presude. Rekao je da je bio poznat po vrlo kratkim obrazloženjima na koje niko nije mogao da stavi niti jednu primedbu, što pokazuje
njegovu jednostavnost i veliko pravničko umenje. Završivši pravni fakultet u Beogradu sa prosečnom ocenom 9.82, mogao je da ostane na fakultetu, ali kako je to Predrag malo kroz ironiju rekao, nije mogao da ostane, jer je znao bolje od svojih profesora. Dodao je da je zakone znao napamet, čak i Austrijski i Srpski građanski zakonik, a da je svoj um oštrio kroz neprestano čitanje poznavajući pored prava i druge nauke, a rešavanje ukrštenih reči mu je bilo posebno zadovoljstvo.
Ovom prilikom se duboko zahvaljujem sudiji Predragu Trifunoviću na svakoj izgovorenoj reči koje su mi značile i koje će mi ostati u večnom sećanju kada god budem pomislio na svoga strica Dragoša.
Ono što može da potvrdi izrečene reči, jesu i reči Sudije tada Saveznog suda Jugoslavije kod koje sam polagao građanske predmete na pravosudnom ispitu, a koja je mom kolegi advokatu Saši Obrenoviću ispričala anegdotu o sudiji Dragošu iz Požarevca. Rekla je „Vi u Požarevcu imate jednog sudiju Dragoša koji je neverovatan pravnički um“. Objasnila je da je kao mlad pravnik obilazila Srbiju. Tako su jednog dana posetili Požarevac i u skupštinskoj Sali naše Opštine izložili odredbe zakona i na kraju njihovog izlaganja pitali da li neko ima nešto da pita ili doda. Od prisutnih se javio jedan omanji čovek i počeo da komentariše rekavši: u članu tom i tom koji glasi, treba da stoji, pa je izdiktirao odredbu i nakon toga obrazložio. Išao je tako član po član, za koje je imao primedbe, ne čitajuđi i nemajući isprede sebe podsetnik. Taj čovek znao je ceo zakon napamet i to bolje od nas koji smo ga pisali.
Grad Požarevac je 2005. godine Dragošu dodelio Oktobarsku nagradu kako bi mu se zahvalili na celokupnom dopriinosu koji je dao pravosuđu Požarevca, pa i regiona. Kada sam ga pitao da li bi primio tu nagradu, jer me je tadašnji predsednik Dušan Vujčić lično zamolio da ga pitam, Dragoš mi je tada odgovorio: „mogu da primim plaketu samo ako mi je lično uruči predsednik“ što je pokazivalo lično poverenje prema Dušanu Vujčiću, jer nije voleo političare. Meni je pridikovao što sam se u nekom periodu života bavio politikom. Takođe je uslovio prijem plakate odricanjem novčane nagrade u korist Crvenog krsta, što je pokazivalo koliko mu materijalne stvari nisu bile važne i koliko je bio veliki altruista.
Meni kao njegovom sinovcu je bila izuzetna čast i zahvalan sam mu što sam mogao da sa njim delim vreme kad god sam to poželeo, učeći od njega bar jedan delić njegovog izuzetno širokog i velikog znanja ne samo u oblasti građanskog prava nego i prihvatajući njegovu pravnu logiku i razmišljanje o pravnim isntitutima u celini i način na koji je pristupao pravnom problemu. Svoj bistar um i neverovatnu memoriju je zadržao do kraja govoreći definicije iz rimskog prava i filozofije prava na latinskom, lekarima koji su ga posećivali razgovarao o svojim bolestima upotrebljavajući stručnu terminologiju. To je bio Dragoš Milosavljević neverovatan pravnički um i zato mu hvala mi što je dopustio da budem pored njega do kraja svog života.
Ovom prilikom želim da se zahvalim Mišku Kuzmanovu direktoru i svom osoblju hotela Dunav, jer je Dragoš proveo u njemu zadnjih pet godina i to na jednom izuzetnom odnosu i uvažavanju. Takođe se zahvaljujem Senadu Mariću direktoru i svom osoblju Staračkog doma Homoljski raj u Požarevcu na nesebičnom zalaganju i brizi koju su imali prema Dragošu koji je zadnje dane proveo vezan za postelju usled preloma kuka. Do poslednjeg dana su ga obilazili Dr. Aleksandar Zlatković, Dr. Nebojši Žigić, Dr Miloš Ilić, Dr. Nenad Davidović, Dr. Mile Bogosavljević i medicinski tehničar Petar Ranković koji su bili pored Dragoša kad god je to bilo potrebno i za to im velika hvala.