Mladi o prednostima i nedostacima života u velikim i malim sredinama (drugi deo)

Ove nedelje predstavićemo stavove i iskustva ostalih naših sagovornika o životu u malim i velikim sredinama.

U velikim gradovima život se odvija mnogo ubrzanije, a ometajući faktor predstavljaju gužva i buka. Takođe, život u velikim gradovima skuplji je, pogotovo za one koji žive kao podstanari. Zbog toga nekim ljudima više prija život u mirnijem mestu. To je bio slučaj kod Anđele Stepanović, koja studira bibliotekarstvo i informatiku na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

„Više volim prirodu i mirnije mesto za život, kao i to da budem okružena porodicom i životinjama. Život u većim gradovima je dosta skuplji i zbog cena nekretnina, hrane, prevoza i drugih troškova. Moj verenik, takođe živi u blizini i on je bio dodatni, ako ne jedan i od glavnih razloga mog povratka. Beograd je brz grad i jako mi je bilo naporno da se prilagodim takvom životu. Kod kuće mogu da se opustim i uživam u aktivnostima koje volim”, navodi Anđela za Boom 93.

„Ovde želim da gradim svoju budućnost, i to sam shvatila tek nakon što sam otišla u Beograd i nisam se pronašla tamo. Svakako, volim manje stresniji život i želim da budem povezana sa lokalnom kulturom, prijateljima, festivalima, tradicijom i običajima, što mi pruža osećaj pripadnosti i uključenosti u zajednicu”, objašnjava Anđela.

Veoma čest razlog preseljenja u druge gradove je pronalazak posla. Naša sagovornica Jelena Jovanović posao u Beogradu pronašla je tokom master studija srpskog jezika na Filološkom fakultetu. Trenutno u jednoj kompaniji radi kao lektor. „Iako u tom periodu još uvek nisam tražila posao, smatrala sam da je to prilika koju ne smem da propustim”, rekla je za Boom93.

Kako je mladima sve teže da pronađu posao, što je često povezano sa političkim pritiscima ili zapošljavanjem preko veze, mladi se odlučuju da posao potraže u inostranstvu.

Tamara Đokić pre tri meseca preselila se u Hamelburg, grad u Bavarskoj, gde radi kao medicinska sestra.

„Malo nakon početka srednje škole,bila sam sigurna da je to moj put, samo je bilo pitanje vremena kada ću to i ostvariti. Učenje jezika, nemačke kulture i polaganje ispita za priznavanje diplome trajalo je knap 2 godine. Put je težak i trnovit,ali kada se to ostvari, osećaj satisfakcije je neopisiv. Ono što me je motivisalo jeste neverovatna želja za napretkom, usavršavanjem, veća novčana primanja, promena sistema i okoline. Naravno da se tu provlačilo još puno raznih stvari koje su me na to naterale”, navela je Tamara.

Naše sagovornice osvrnule su se na prednosti i mane života u Beogradu i Požarevcu.

Budući da je kao student živela u Beogradu, Anđela Stepanović smatra da se njegove prednosti tiču društvenog i kulturnog života.

„Beograd je pun različitih mogućnosti, u njemu postoji skup ljudi iz raznih područja Srbije i veće su šanse za ostvarivanje prijateljstava. U Požarevcu je malo drugačija situacija i zbog sredine u kojoj se odrasta, a i zbog užih mogućnosti za izlaske”, rekla je Anđela.

Kao važnu prednost velikih gradova Anđela ističe i zdravstvenu zaštitu.

„Veći gradovi obično imaju veći broj bolnica, klinika i drugih zdravstvenih ustanova, što znači da postoji veći izbor zdravstvenih usluga i boljih mogućnosti za lečenje raznih bolesti”, navodi ona.

Jelena Jovanović kao glavnu prednost velikih gradova ističe prilike za upoznavanje velikog broja ljudi, ali i više prilika za posao.

„U velikim gradovima lakše možemo ostvariti nove kontakte i više je mesta gde možemo konkurisati za posao. Sa druge strane, manji gradovi nude neku vrstu sigurnosti – tu nam je sve poznato, gotovo da svako svakog zna, što može biti i prednost i mana. Do završetka srednje škole tu smo mahom već izgradili svoju reputaciju, a veliki gradovi nude priliku za novi početak”, smatra Jelena Jovanović.

Karijerni put može se drugačije razvijati u velikim gradovima u odnosu na manje sredine.

„Danas nije neobično da mladi često menjaju poziciju tokom svoje karijere i tako sve više napreduju, što im upravo život u velikim gradovima omogućava, dok će se u manjim gradovima verovatno zadržati na istoj poziciji celog života jer je izbor znatno sužen. Za karijeru su svakako važni i kontakti koje ostvarimo. Veliki gradovi nude i veće mogućnosti za ostvarivanje tih kontakata, ali je i konkurencija veća, što svakako predstavlja izazov”, rekla je Jelena.

Inostranstvo mladima pruža brojne mogućnosti za profesionalno i lično usavršavanje.

„Mogućnosti mladih su velike, počevši od tehnologije koja se u medicini koristi i uređenosti. Tamo svako ima dozvolu da započne dodatne obuke i da sebe usavršava u smeru koji on to zeli. Radnih mesta je na svakom koraku, a radne snage sve manje. Što se moje struke tice, već je svima poznato kolika je potražnja u Nemačkoj. Rekla bih da je u Srbiji obrnuta situacija, jer nakon završene škole sistem ne dozvoljava brzo zapošljavanje i osamostaljenje mladih. Ja sam nakon šest meseci čekanja na radno mesto odustala i okrenula se u drugom smeru”, objašnjava Tamara Đokić.

Kao što su rekli i naši prošlonedeljni sagovornici, velike sredine nude i više kulturnih sadržaja. Pravi primer je Nemačka kao multikulturalna zemlja.

Kulturni i zabavni sadržaj „zavisi od kulture i religije. Imamo populaciju opredeljenu na katoličku i evangelističku crkvu. Pored najvećih praznika – Božića i Uskrsa, postoje običaji kao što su karnevali, maskenbali i leti festivali piva. Jedan od njih je najpoznatiji Oktobarfest u Minhenu”, navodi Đokić.

Jelena Jovanović smatra da i mali i veliki gradovi nude dovoljno mogućnosti, a od pojedinaca zavisi koliko će ih iskoristiti.

„Onaj kome je stalo do kulturnog sadržaja pronaći će ga i u malom gradu. Dom kulture u Požarevcu uvek ima u ponudi zanimljive predstave. Onaj ko dođe u Požarevac svakako će posetiti Galeriju Milene Pavlović Barili. Biblioteka „Ilija M. Petrović” i ceo grad se zaista mogu ponositi bibliotekarkama, koje godinama organizuju kreativne radionice za najmlađe, a često se tu održavaju i promocije knjiga”, kaže Jelena.

Anđela Stepanović smatra da Požarevac ima bogat kulturni potencijal, ali da je na njemu neophodno poraditi.

„Mi smo grad u kome je živela Milena Pavlović Barili, imamo Rimski grad, Čačalicu, ali kod nas to nije oživelo niti se plasira onako kao u Beogradu Avalski toranj, Košutnjak, bioskopi, pa i muzeji. Kulturni sadržaj grada bi trebalo da se obnovi i prati savremene trendove kako bi se mladima taj sadržaj približio”, objašnjava Anđela.

Nesigurna budućnost, loš životni standard i nedovoljna podrška mladima samo su neki od razloga zašto mladi odlaze iz rodnog mesta, te su to segmenti koji se moraju promeniti kako bi mladi bili motivisani da u njima ostanu.

„Mislim da bi mladima na neki način trebalo ukazati da su cenjeni i da za njih zaista ima mogućnosti i u malom gradu. Možda bi trebalo organizovati više volonterskih praksi, gde će moći da pokažu svoj potencijal i gde će neko moći da ih primeti”, smatra Jelena.

Ona se osvrnula i na stipendije Grada Požarevca za studente Filološkog fakulteta.

„Mislim da bi trebalo ravnopravno stipendirati najbolje studente na Filološkom fakultetu bez obzira na to koji jezik studiraju”, ističe ona

„Nezainteresovanost drzave, politika, nesigurnost, loš standard, nedostatak mogućnosti i olakšica” razlozi su za odlazak mladih iz inostranstva, koje navodi Tamara Đokić.

Promene moraju početi tako što će svaki pojedinac delovati na problem u svojoj okolini.

„Ono na čemu bi mladi u Srbiji trebalo da porade je da svoje znanje i veštine ulože u podizanje svesti kod drugih ljudi”, zaključuje Tamara.

Iz razgovora sa svim našim sagovornicima jasno se zaključuje da velike sredine zaista pružaju više poslovnih i obrazovnih mogućnosti, kulturnog i zabavnog sadržaja i priliku za umrežavanje sa ljudima koji mogu da budu ključni za dalji lični i profesionalni razvoj. Kako je i konkurencija velika, mladi imaju prilike da pokažu svoje znanje i trud, te da sopstvenim zaslugama dobiju posao. U malim sredinama situacija je drugačija, jer su politički pritisci i nepotizam izraženiji, a mlade ograničava i izbor za dalje školovanje, kao i mali broj firmi i kompanija.

Lokalne samouprave treba da pronađu mehanizam kojim će stati na put stranačkom zapošljavanju i nepotizmu. Ako su i primorani da odu iz rodnog grada radi daljeg obrazovanja, mladi će više biti motivisani da se u njega vrate kada znaju da godine njihovog truda nisu uzaludne. Takođe, treba negovati i neprestano unapređivati kulturni i zabavni sadržaj, koji je značajan deo života ne samo mladih nego svih građana.