Društvo
Poslovni i privatni život žene: Kako napraviti balans između privatnih i poslovnih obaveza?
Dragana Spasojević Foto: J. Milenković
U savremenom društvu sve je veći izazov uskladiti privatni i poslovni život, što posebno važi za žene koje žive u patrijarhalnim sredinama, gde im se nameće i uloga domaćice. Ukoliko odluče da rode, obaveze i odgovornost se povećavaju, a vreme koje mogu posvetiti sebi minimalno je. Postavlja se pitanje na koji način usaglasiti privatni i poslovni život, a da nijedan ne trpi.
Prošle nedelje predstavili smo žene koje su prevazišle patrijarhalne okvire i ostvarile su uspešnu karijeru. Za Boom 93 govorile su o problemima sa kojima se žene suočavaju tokom razvoja karijere i na koji način balansiraju između privatnog i poslovnog života.
Većina njih rekla je da njihov dan počinje rano, nekima već od 5.30 časova – ili zbog radnog vremena ili zbog toga što period pre početka radnog vremena iskoriste da pripreme decu za školu. Pojedinim sagovornicama ovo vreme predstavlja onaj period dana koji mogu izdvojiti za sebe. U zavisnosti od vrste posla zavisi i kada se završavaju njihove poslovne obaveze. Pozicije poput direktorke škole, bavljenja politikom, veterina i poslovi koji podrazumevaju terenski rad zahtevaju dostupnost tokom dvadeset i četiri časa, što dodatno otežava usklađivanje sa privatnim obavezama.
Razgovor sa sagovornicama jasno je pokazao da su za uspeh na oba plana neophodne podrška bližnjih i dobra organizacija.
Marina Branković, upravnica firme PD „Kostolac-Usluge”, smatra „da jedna žena može biti i posvećena majka, dobra supruga, uspešna na poslu, ali da je sve stvar dobre organizacije”. Dragana Spasojević, odbornica Skupštine Grada Požarevca, kaže: „Ključno u usklađivanju privatnih i poslovnih obaveza je organizacija. Kad postoji organizacija, onda se sve može. Kada pustim da me nešto odvuče van mog rasporeda, onda sam ja u nekom problemu, već sam u raskoraku i neću biti zadovoljna.” Na isti način se sa obavezama nosi i direktorka Medicinske škole Tina Kaplarević: „Apsolutno sam sigurna da je recept za sve dobra organizacija i postavljanje prioriteta, kao i činjenica da je to tvoja trenutna situacija. To neće uvek biti tako zahtevno.”
Veterinarka Maja Dimitrijević snagu da se nosi sa svim obavezama pronalazi u svojim sinovima, ali joj je vrlo značajna i podrška porodice: „Stvarno imam ogromnu pomoć mame, tate i brata. Deca budu kod bake i deke i vikendom i tokom raspusta i, kada god mogu, meni mama i tata pomognu. Ovde imam dvoje najdivnijih prijatelja na svetu, koji meni stvarno uskoče da odu po decu, da mi pričuvaju decu, da, ako je meni gužva na poslu, odvedu decu na vanškolske aktivnosti.” I sama deca su joj, kako ističe, odgovorna i trude se da joj olakšaju.
Podršku i pomoć porodice ima i Ana Stanković Đurđević, žena koja profesionalno vozi kamion: „Moja porodica meni dosta pomaže, s obzirom na to da znaju kojim poslom se bavim. Imam dve ćerke koje mi inače u kući pomažu što se tiče kućnih poslova, a i suprug takođe.”
Studentkinja Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milica Tubić, kao mlada majka, navikava se na svoje nove obaveze: „Život mi se promenio samo iz tog razloga što moji planovi nisu više prvi na listi, sad su nečije potrebe. Ono što hoću da kažem je da me dete uči fleksibilnosti. Ako sam ja nešto isplanirala za taj dan ili ako sam želela da učim, pa je on ipak odlučio da neće da spava, ja moram da budem fleksibilna i da se prilagodim datoj situaciji.”
Milica, koja ima punu podršku svog partnera u brizi oko deteta i završavanju drugih obaveza, osvrnula se na mentalitet ovdašnjih žena, koje same otežavaju svoj položaj: „Postoji, kako ja volim da kažem, žrtva balkanske žene, koju smo mi žene negde same sebi nametnule, a to je da sve uvek mora da bude sređeno – deca, kuća, da bude ručak spreman i da sve mi možemo same. Ja kažem da ja mogu sama, ali da ne želim. Meni je u redu da se podelimo na dva dela, odnosno da olakšamo jedno drugom. Smatram da danas nije potrebno svakog dana spremiti ručak ako sam ja bila oko deteta i ako sam zaista umorna.”
Naučnica Katarina Trajković, molekularni biolog, kao prednost svog posla naglašava to što je u pitanju dinamičan rad, a svaki dan izgleda drugačije, jer bavljenje naukom na ovom nivou uključuje više različitih aktivnosti – pisanje projekata i naučnih članaka, organizaciju posla za čitav tim, navigaciju raznih saradnji, eksperimentalni rad, administrativne obaveze, sastanke, predavanja, rad sa ljudima i putovanja.
„Takođe, ima dosta vremenske fleksibilnosti. Često mogu sebi da priuštim kasni početak poslovnog dana ili da napravim tri pauze dnevno, ali kad se približe rokovi za predaju projekata, dešava se da po nekoliko dana radim danonoćno”, navodi Trajković. Karijera koju je odabrala, kako kaže, donela joj je mnogo lične nezavisnosti, značajnu slobodu izbora i opciju da ne pristane na životni stil koji joj ne odgovara.
Većina naših sagovornica nemaju puno vremena za sebe, ali ono koje mogu da izdvoje koriste za prikupljanje energije za predstojeće obaveze ili za svoje hobije. One koje imaju decu uživaju u svakom trenutku provedenom sa njima, budući da su svesne da će ona jednog dana odrasti, te će tada imati više slobodnog vremena, koje će posvetiti svojim interesovanjima.
Odsustvo sa rada radi nege deteta
Često pitanje sa kojim se žene suočavaju pri traženju posla jeste da li planiraju da imaju dece, budući da to za poslodavce znači dodatni trošak, jer joj mora plaćati doprinose, a na njeno mesto tokom odsustva treba da dovede drugog radnika.
Dragana Spasojević govorila je o problemima sa kojima se suočavaju žene preduzetnice: „Da bi preduzetnica smanjila svoje fiksne mesečne troškove, često ide na isplatu ličnog dohotka, dakle, nije prijavljena kao i svaki radnik. Taj lični dohodak i doprinosi, u trenutku kad ona nije u drugom stanju, mnogo je manji od onoga što je država propisala zakonom. U trenutku kada ostane u drugom stanju, ona mora državi da isplati sve to unazad da bi imala pravo da prima naknadu za porodiljsko bolovanje, tako da se naše preduzetnice najčešće posle mesec, dva ili tri od rođenja deteta vraćaju na svoj posao ili, u trenutku kada postanu majke, moraju da ugase firmu. Naredni problem je to da, ako žena ima svoj kozmetički salon, ima svoju privatnu školu i sl., u trenutku kada se njeno dete razboli, nju nema ko da zameni. Ona mora da uzme bolovanje – odmah smanjuje sebi prihode, a mesečni troškovi za njenu firmu ostaju isti.”
Prema informacijama koje je Boom 93 dobio, u Požarevcu ne postoji udruženje preduzetnica, kome bi preduzetnice mogle da se priključe ukoliko im je potrebna podrška.
Pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta jesete pravo koje imaju i žene i muškarci, u zavisnosti od dogovora. Od Odeljenja za društvene delatnosti dobili smo informacije koliko muškaraca koristi pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta. Rukovodilac ovog Odeljenja Milena Nestorović kaže da ne govorimo o velikom broju muškaraca i osvrnula se na razlog toga: „Svako ko donese pravdajuću dokumentaciju i ko podnese zahtev ima pravo, ali nema ih puno. To ne zavisi od njihove upućenosti, već od nekog dogovora u samoj porodici. Zavisi od toga kolike su plate, kakvi su uslovi kod poslodavca. U zavisnosti od toga se muškarac ili žena opredeljuju da koriste porodiljsko odsustvo. Nije u pitanju neupućenost, već ekonomska situacija u kući.”
Otežavajuća okolnost za žene sa detetom jeste kada je briga o detetu isključivo na njoj. Takva je situacija kada partner radi u inostranstvu ili zbog poslovnih obaveza ceo dan provodi van kuće. Ipak, najčešće se s ovim problemom suočavaju žene samohrani roditelji.
Aleksandra-Sanja Aksentijević, vlasnica radnje „Micin kutak za dame”, govori o svom iskustvu: „Ima mnogo žena koje sam upoznala u ovom gradu i koje su na početku moje karijere ovde bile navodno srećno udate žene, pa su za godinu dana mnoge od njih doživele i nasilje, i razvele se. Država žmuri na te probleme, kao što je zažmurela i na moj problem svih ovih godina u Beogradu. Trebalo je da naučiš da plivaš u moru prepunom ajkula – plaćanje stana, dvoje dece, troškovi, hrana… Niko nikada od nadležnih organa ne okrene samohranog roditelja nakon puno godina. Ne pričam sad samo o majkama. Imam dosta drugova u Beogradu koji su samohrani očevi, koji su se isto suočili sa problemom nerazumevanja bivšeg partnera i sa problemom opstanka. Trebalo bi da se nakon donošenja odluke suda pošalju adekvatni socijalni radnici, psiholozi, da pitaju tu osobu kako je ona preživela sve ove godine, da li joj je potrebna pomoć, da li joj je možda potreban posao.”
Osvrnula se i na stanje u vezi sa dečjim dodatkom: „Dečji dodatak nosi sa sobom razna ograničenja. Ti moraš da imaš mala primanja da bi ga dobio. Koliko se ja sećam, kada sam ga ja uzimala, iznosio je 3000 dinara. Mogao si da kupiš jednu levu patiku jednom detetu i jednu desnu patiku drugom detetu.”
Koji je institucionalni mehanizam podrške ženama?
Kako bi se žene ohrabrile da razvijaju svoju karijeru, neophodna je institucionalna podrška. Grad Požarevac je 2022. godine usvojio Lokalni plan za unapređenje rodne ravnopravnosti, ali još uvek nije formirao radna tela za rodnu ravnopravnost.
Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Filijale Požarevac, procenat žena od ukupnog broja nezaposlenih lica, uključujući sve opštine Braničevskog okruga, zaključno sa 31.12.2022. godine, iznosio je 60% ili 3.370 žena od ukupnog broja lica na evidenciji NSZ – 5.591. Od ovog broja, u Gradu Požarevcu broj nezaposlenih lica na evidenciji je 1.637, od čega je broj žena 1.048, što je 64%. U gradskoj opštini Кostolac, broj lica na evidenciji NSZ Filijale Požarevac je 1.137, od čega je broj žena 789, što je 69%.
U Gradu Požarevcu najveći procenat nezaposlenih žena je u kategoriji IV stepena školske spreme (od 520 nezaposlenih lica u ovom stepenu, 378 je žena) i iznosi 65%, dok je u Gradskoj opštini Kostolac najveći broj nezaposlenih žena u niskom stepenu obrazovanja (u I stepenu – lica bez završene škole i lica bez zanimanja), i iznosi 66%, pokazuju podaci NSZ.
Kada je u pitanju mehanizam podrške nezaposlenima, iz ove ustanove kažu: „NSZ Filijala Požarevac kontinuirano sprovodi obuke koje pružaju podršku svim nezaposlenim licima u cilju bržeg i lakšeg zapošljavanja. To su: obuka za aktivno traženje posla, klub za traženje posla, motivaciono aktivaciona obuka, trening samoefikasnosti, radionica za prevladavanje stresa, i obuka ’Put do uspešnog preduzetnika’. Na svim pomenutim obukama, nezaposlena lica dobijaju potrebne informacije i nova saznanja o izazovima sa kojima mogu da se susretnu u periodu potrage za zaposlenjem ili otpočinjanja sopstvenog biznisa.”
„Svake godine NSZ pruža set aktivnih mera za podsticaj zapošljavanja, kao što su programi pripravnika sa visokim i srednjim stručnim obrazovanjem, opremanje novih radnih mesta, javni radovi i javni radovi po lokalnim akcionim planovima zapošljavanja.”, navodi se iz NSZ. Neke od ovih mera posebno podsticajno deluju na žene: „Program samozapošljavanja afirmativno deluje prema ženama koje se odluče da započnu sopstveni biznis, kao i subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih.”
Centru za socijalni rad uputili smo set pitanja koja se tiču ekonomskog nasilja nad ženama, ali do trenutka objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore. Iako ekonomsko nasilje mogu doživeti i zaposlene i nezaposlene žene, veoma je važno razvijati svest kod žena o značaju ekonomske nezavisnosti, kako bi bile u stanju da ovu vrstu nasilja prepoznaju i odupru mu se.
Naše sagovornice imale su dovoljno hrabrosti, strpljenja i istrajnosti u razvoju svoje karijere. Iako institucionalna podrška mora biti bolja, upravo su primeri ovakvih žena ono što inspiriše i ohrabruje druge žene da se i one usude da izađu iz okvira koje je nametnula sredina i krenu putem ostvarivanja svojih životnih ciljeva. Kada bi svako u svom okruženju u tome podržao i ohrabrio samo jednu ženu, svest o rodnoj ravnopravnosti sve više bi se povećavala.