Debata: Da li nam je potrebna spalionica?

Nakon saznanja da će se izgraditi spalionica u Požarevcu reagovali su građani i ekološke organizacije. S jedne strane postojala su odobravanja i zagovaranje onih koji smatraju da je spalionica odlično rešenje za smanjenje zagađenja otpadom, dobijanja energije, ali i kao saveznik u borbi protiv klimatskih promena, dok je sa druge strane postojalo nepoverenje građana i ekoloških organizacija koji nisu želeli da se u njihovim sredinama nalaze ovakva postrojenja, a u strahu od zagađenja vazduha.

Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije rekao je da je u Srbiji potrebno rešavanje opasnog otpada koji završava pre svega na komunalnim deponijama i na smetlištima, rekama i jarugama, ali da postoji problem nepoverenja građana u institucije i da nadležni mogu sprovesti nešto u delo, a da ne načine štetu građanima.

„Ako neko tvrdi da je vazduh u Srbiji dobar, a ustvari je katastrofalno loš i, ako ti isti tvrde da nam je potrebna spalionica otpada, onda se građani moraju zapitati da li je to tačno. Država treba da kaže da nam to treba, da raspiše javni konkurs, koji će da pokaže da li nam to treba i ko to uopšte može da izvede. Jasno je da treba da se ispoštuje procedura koju je država propisala. Do sada nije ispoštovana ni za jedan od ozbiljnih ekoloških problema.“

Podsetio je da je u Požarevcu prošle godine gorela deponija i da je tada rečeno da je sve u redu. Gradski zavod, koji je, kaže Jovanović, stručna institucija, merio je ono što je rekao Grad. To što je merio nije ono što pokazuje nivo toksičnih materija, koji se oslobađaju prilikom požara na deponiji. Kada je reč o spalionici, ne znamo kako će se skupljati otpad, da li će tehnološki proces biti ispoštovan, koja je najbolja dostupna tehnika, ko će to da sprovede – niko od nas to ne zna.

Kristina Cvetanov ispred ekspertske mreže „Green loop“ smatra da je najveći problem u nedostatku stručnjaka.  Kada stvari koje se tiču tehničkog i političkog pristupa sklonimo i kada gledamo samo koncept i tehnologiju, projekat spalionice je odličan. Ono za šta treba da se borite jeste da je potreban jedan adekvatan pristup samoj izgradnji spalionice, koji nije samo monitoring. To je čitav opseg mera koje se sprovode da bi građani u to imali poverenja. Spalionica je potrebna.

Cvetanov kaže da se spaljivanje doživljava kao nešto ružno, o čemu ne treba pričati, a da treba promovisati ciljeve vezane za reciklažu.

„Evropa je uvela jako visoke standarde životne sredine. Prve spalionice, koje su 60-ih godina krenule u izgradnju, bile su najobičniji kotlovi, koji su služili samo da se otpad uništi. Nije bilo ponovne upotrebe. I zaista su ljudi oboljevali od kancera u okruženju tih postrojenja. Evropa je na to morala da reaguje. Spalionice su sada najiskontrolisanija industrijska postrojenja i sada postoji sistem BAT standarda(Best available techniques).“

Tvrdi da su spalionice potrebne, ali pitanje je da li je potrebna konkretno u Požarevcu, na toj lokaciji. jer deo koji je ključno problematičan, a koji naš zakon nije propisao  je studija opravdanosti.

Iz Pokreta Tvrđava, Nikola Krstić je istakao da odgovora na pitanje „Da li nam je potrebna spalionica“ nema. Navodi da je razlog tome što se zna da institucije ne rade svoj posao, da se zakon krši na dnevnom nivou, te dok građani ne budu imali elementarne inofrmacije o nekom projektu, u ovom slučaju postrojenju za spaljivanje otpada, onda se ne može reći da bi neko želeo spalionicu u svom gradu.

„Postoji zakon, postoji procedura kako se to radi, postoji princip transparentnosti. Ja dolazim iz Smedereva. Kinezi su tu uložili 300 miliona, iako mi nikada nismo videli te papire. Kako ćemo mi znati šta rade ti Korejci? Nikako, zato što nam neće reći. Oni tu mogu da spaljuju šta im padne na pamet. To će sigurno da rade, kao što i u Železari rade. Mi nemamo pojma šta spaljuju. Možda već rade ovo o čemu mi pričamo. Ovo je par ekselans političko pitanje.  Ima razlike u tome odakle dolaze investitori. Zapadni investitori imaju veće standarde od azijskih. Železara može da radi, spalionica može da radi. Da sam na mestu ovih građana, bio bih protiv načina na koji nam oni to serviraju.“

Ana Berišić iz ekološke organizacije „Sova“podsetila je prisutne na borbu građana protiv spalionice koja je trebalo da se izgradi u Požarevcu, kao i pirolitičkog postrojenja za gume u Kostolcu. Peticiju je pokrenulo udruženje „Jasno i glasno“, a ono što im je skrenulo pažnju jeste da je to privatna investicija, koja je  imala podršku jednog dela vlasti.

„Nikakvu drugu informaciju nismo imali – niti procenu uticaja na zaštitu životne sredine, niti bilo kakvu drugu javnu raspravu, iako smo hteli da uđemo u nju kako bi nam objasnili o čemu se radi. Prva kampanja u koju smo ušli bila je protiv pirolitičkog postrojenja za gume i plastiku u Kostolcu. Tu su bili i akteri iz Kostolca – sami građani, a i političke stranke i organizacije. Kada se reaktivirala priča oko spalionice medicinskog otpada u Požarevcu, isto privatna investicija, krenuli smo u priču sa udruženjem „Jasno i glasno“. Ista firma je najavila firmu za proizvodnju solarnih panela, ali u APR-u, ta firma je registrovana kao firma za upravljanje otpadom. Nema nikakve veze sa proizvodnjom solarnih panela.

Iako nisu imali prevelikog znanja i informacija u ovoj oblasti, istraživanjem i osmatranjem situacije u Srbiji, udruženje Jasno i glasno je procenilo da je nemoguće garantovati idealne uslove u Srbiji i požarevačkom kraju, koji se traže za spalionicu otpada, rekla je Marija Simić lazarević iz pokreta Jasno i glasno.  Imajući u vidu da ovde ne postoji monitoring opasnih čestica i da i u svetu postoji trend odustanka od te varijante, to je bila naša polazišna tačka. Obraćali smo se i ministarstvima i gradu i dobijali smo postepeno informacije od javnog značaja. Kaže da je priča stopirana neobičnim oglasima da navedena korejska kompanija prelazi na istoj lokaciji da gradi postrojenje za solarne panele, a da se u ovom trenutku i dalje ne zna sudbina spalionice. Možemo samo na bazi pretpostavke da govorimo da neće biti spalionice opasnog otpada, ali samo na bazi pretpostavke da još ne znamo hoće li biti spalionice medicinskog otpada.

Milenko Jovanović je rekao da se na primeru merne stanice za merenje kvaliteta vazduha, koja je proradila tek nakon godinu i po dana, može izvući zaključak kako se i na koji način kod građana gubi poverenje u institucije.

„U Kostolcu je posle presije građana pušten u pogon konvertor za odsumporavanje. To govori da građani moraju da budu protiv ovoga, jer priču vode nestručne osobe, u čijem je to interesu? Kada bi sad bila priča o spalionici, pitao bih kakav je monitoring koji to može da prati, šta meri i ko je osposobljen da to meri.  Ko može da povrati poverenje i kada – to je veliki problem.

Učesnici debate su se složili da je najveći problem upravljanja otpadom i izgradnje spalionice nepoverenje građana u institucije i nedovoljna stručnost. Zato je i očekivan otpor stanovništva na čijoj teritoriji se bude eventualno gradilo  postrojenje. Ukoliko ono ne bude detaljno upoznato sa tehnologijama i vrstama otpada koji će biti tretiran. Zbog toga pripreme za izgradnju ovakvog postrojenja moraju biti javne, a stanovništvo upoznato sa svim detaljima, u vezi sa postrojenjem, kao i sa prednostima izgradnje na njihovoj teritoriji.

Debati na temu „Da li nam je poterbna spalionica“ učestvovali su ekološke organizacije, civilni sektor i mediji. Podsetimo, ovo je druga u nizu debata o zaštiti životne sredine, koje organizuje Centar za razvoj lokalnih medija“ uz podršku Grada Požarevca.