Mladi
Mladi misle da prepoznaju lažne vesti, mada retko posećuju informativne sajtove
FOTO: Ilustracija/Pixabay
Veliki broj mladih smatra da ume da prepozna lažne vesti, uprkos tome što se među njima povećava broj onih koji informativne sajtove posećuju ređe od jednom nedeljno. Nemaju poverenja ni u političke institucije niti u medije, pokazuje izveštaj o mladima u Srbiji koji je predstavila Krovna organizacija mladih Srbije.
Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) objavila je šesti Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2022. godinu, koji je predstavila na Međunarodni dan mladih. KOMS je kroz poglavlje „Mediji, društvene mreže i aplikacije” izneo stavove mladih prema medijima, društvenim mrežama i aplikacijama koje koriste.
Analizirani podaci su pokazali da 37 odsto mladih posećuje informativne sajtove i aplikacije ređe od jednom nedeljno, što je značajno povećanje u odnosu na prošlu godinu, kada ih je bilo 29,2 odsto.
Nepoverenje prema političkim institucijama i medijima
Informativne sajtove i aplikacije više puta dnevno posećuje svega 17,5 odsto mladih. Za razliku od prošlogodišnjeg istraživanja, primećeno je da mladi više koriste njuz aplikacije na telefonu, ali je broj onih koji uopšte ne koriste ovakvu vrstu aplikacija i dalje veći od 60 odsto.
Sa vestima i informacijama koje smatraju lažnim retko se susreće dva odsto mladih, dok 76 odsto njih kaže da je to često.
Čak 80 odsto mladih smatra da ume da prepozna lažnu vest, isto kao i 2020. godine. Ipak, broj mladih koji ne umeju da prepoznaju lažnu vest se, za razliku od prethodne godine, povećao za jedan procenat (18%).
Istraživanje je pokazalo da mladi nemaju poverenja ni u jednu od institucija koje su ispitivane. Najmanje veruju u političke institucije, od predsednika, preko Vlade, do Skupštine (ocena 1,44 od mogućih 5), a slede ih mediji sa tek nešto malo manje lošom ocenom – 1,47.
Manje koriste Fejsbuk, najviše Instagram i Tik-tok
Mladi su pokazali da od društvenih mreža svakodnevno koriste Instagram (90,4%) i Tik-tok (69,6%), dok Fejsbuk koristi njih 23,3 odsto. Što se Fejsbuka tiče, ipak je samo 22,3 odsto mladih reklo da ga nikad ne koristi.
Od aplikacija koje koriste za komuniciranje, za direktne poruke najviše koriste Instagram (92,1%), Vocap (84,1) i Vajber (80%).
Korišćenje Fejsbuka kao mreže u celini je u padu, a najveći rast beleži Telegram (21,6 odsto, u odnosu na 16,6 prošle godine), poznat po tome što su se toj platformi posebno okrenuli desničari i rusofili.
Procenat mladih koji koriste Fejsbuk Mesindžer za komuniciranje opao je sa 65,7 (2021) na ovogodišnjih 48,7 procenata. Da je korišćenje Fejsbuka u padu potvrđuju i prošlogodišnji podaci da je broj mladih koji imaju profile na Fejsbuku opao sa 90,1 (2018) na 86,9 odsto (2021).
Značajan broj mladih (45%) smatra da društvene mreže negativno utiču na njihovo slobodno vreme, i taj je broj u porastu u odnosu na 2021. godinu.
Na osnovu podataka dobijenih iz ovog istraživanja, KOMS preporučuje unapređenje medijske pismenosti, rad na unapređenju informisanja mladih, kao i na kreiranju većeg i kvalitetnijeg sadržaja za mlade i o njima.
Kao dobar primer naveli su pandemiju korona virusa, kada su se ljudi suočavali sa lažnim vestima koje nisu dolazile samo sa mreža, nego i od članova Kriznog štaba.
Kada se govori o vakcini mladi najčešće imaju oprečna mišljenja o ovoj temi. Obično misle da vakcina dovodi do steriliteta, te da je veća šteta od vakcine nego od virusa?
Nadežda Stanković, epidemiološkinja u Zavodu za javno zdravlje navodi da su velike nedoumice kod mladih stvorene tokom perioda koronavirusa, kada nisu bili dovoljno informisani kako o vakcini tako i o samom virusu.
“U tom periodu u medijima je moglo da se čuje dosta oprečnih i različitih mišljenja, tako da su mladi bili u nedoumici da li da prime vakcinu ili ne. Najčešće pitanje mladih bilo je da li vakcina može da utiče na sterilitet. Pitanja i nedoumice koje su bile kod mladih, onih koji su zvali naš Zavod za javno zdravlje i epidemiologe i konsultovali se po pitanju vakcina je da li vakcina može da utiče na sterilitet”, tvrdi epidemiolog, Nadežda Stanković.
Kako dodaje, u svakom trenutku mladi su mogli da pozovu epidemiologe i dobiju tačne informacije koje su ih interesovale o virusu, tako i o samoj vakcini.
Tokom kurseva medijske pismenosti mladi uče kako da prepoznaju i razdvoje prave od lažnih vesti
Učenica Požarevačke gimnazije Kristina Miloradović, smatra da kursevi medijske pismenosti mladima mogu umnogome da pomognu u raspoznavanju lažnih vesti, kao i da sami mladi ukoliko se zainteresuju mogu lako kroz nekoliko klikova da nauče da prepoznaju takve vesti i samim tim olakšaju sebi process informisanja.
“Kada se desila tehnološka revolucija, kada se razvoj ubzao i sve poboljšalo, internet je bio i sad je veliki izvor informacija i nekad su te informacije bile isključivo korisne u naučne svrhe i mi smo danas svedoci toga, imamo pristup tom aspektu. Međutim, sa pojavom velikog broja medija i tabloida, došlo je do pojave velikog broja lažnih vesti. Na kursu medijske pismenosti mladi uče da prepoznaju šta su prave, a šta lažne vesti“, navodi ona.
Kako dodaje, mladi su spremni da uče i da se „opismene“ u medijskom smislu, dok stariji mnogo manje znaju kako da prepoznaju lažne vesti.
„Najpre sam prošla obuku medijske pismenosti, a zatim je Milica Mihajlović, studentkinja političkih nauka, smer novinarstvo, održala seminar prošle godine, zajedno sa organizacijom Provereno promišljeno o medijskoj pismenosti. Naučili smo kakvi naslovi treba da budu, šta sme, a šta ne sme da se postavi na naslovnu stranu, kako da prepoznamo lažne vesti, koje informacije kao urednici smemo da stavljamo u neki članak, da postavljamo na internet, koje informacije imaju prednost u odnosu na druge, da proverimo tačnost nekih informacija, tako da mi je to dosta pomoglo iako sam se sama zainteresovala za to i pre toga već učila o medijskoj pismenosti. Vidim da ljudi oko mene, manje znaju, ali se trudim da im ukažem na važnost medijske pismenisti i da pored mene, pošto sam prošla te kurseve, nauče nešto više“.
Naša sagovornica se osvrnula takođe na lažne vesti koje su se javljale tokom koronavirusa, kada mnogi nisu gotovo ništa znali o pandemiji i svemu vezanom za istu, pa samim tim nisu znači ni da prepoznaju i filtriraju lažne vesti.
„Postoje lažne vesti koje su evidenstno lažne i onda se na njima niko ne zadržava, ali postojale su vesti u toku najopasnijeg trajanja pandemije, kad niko nije znao dovoljno o virusu, uglavnom ljudi nisu imali gde da saznaju o tome, tada smo čitali vesti na internetu, šta su simptomi, gde možemo da se zarazimo, preko čega, da li da nosimo maske, to su sve neke vesti koje smo mi čitali ne znajući da li su tačne ili ne i samo iz tog neznanja zato što je bila aktuelna tad tema, ljudi nisu mogli da budu sigurni koje su informacije istinite i proverene“, navodi Miloradović.
Tokom seminara u Petnici dizajnirala aplikaciju koja filtrira lažne u odnosu na prave vesti
Da proverava izvor nekog članka naučila je u prvoj godini kada je na seminaru u Istraživačkoj stanici Petnica dizajnirala aplikaciju koja filtrira fake news.
„Aplikacija se tako i zove „No fake news“, a dizajnirala sam je zajedno sa još jednim dečakom koji je sad u Beogradu u filološkoj gimnaziji. Napravili smo aplikaciju koja će da filtrira lažne od pravih vesti, tako što će da proverava izvore i verifikuje one koji se više puta ponavljaju. To je mehanizam koji nije možda bio najbolji tad, ali smo u tom projektu naučili kako se proveravaju izvori, verodostojnost informacija, kao i na koji način preko naslova možemo da vidimo da li je vest lažna ili prava. Ja sada preko naslova vidim, jer sam „izoštrila oko“ i mogu da vidim kad neko napiše „foto, video, šokantno, nikad viđeno“, to hiperbolisanje informacija je uočljivo, ali ne svakom, bitno je da svi prođu taj proces da svi vide kako da se odbrne, jer smo svi izloženi velikom broju dezinformacija“ zaključuje naša sagovornica.
Iako stare koliko i one „obične”, lažne vesti doživele su svoju ekspanziju sa pojavom interneta kada je otpočela njihova masovna proizvodnja i širenje do velikog broja čitalaca. Možda je tehnološka revolucija olakšala distribuciju njihovim kreatorima, ali je olakšala i proveru njihovim konzumentima. Tako danas, uz samo nekoliko klikova i malo kritičkog razmišljanja možemo otkriti da li je neka vest lažna ili je bar označiti kao sumnjivu.
Iako će alati za otkrivanje lažnih vesti nesumnjivo biti sve brojniji u godinama koje dolaze, ekspanzija lažnih vesti po svemu sudeći neće se zaustaviti. Rastući trend pogotovo je primetan u periodima važnih političkih procesa, sukoba, demokratskih, društvenih, humanitarnih, zdravstvenih ili bilo kojih drugih kriza.
Posledice takvog izveštavanja medija već živimo ili ćemo tek živeti, a prava borba sa namernim lažnim vestima tek nas očekuje.