Uloga medija u procesu odrastanja je izuzetno velika, a uticaj sve izraženiji

Tradicionalna medijska sredstva poput televizije, karakteristična su za mlađe uzraste i imaju dominantnu ulogu još na ranom uzrastu i pre polaska dece u školu. Za razliku od toga savremene medijske  tehnologije,  posebno  kompjuteri,  kao  i  internet,  više  su karakteristika za srednjoškolce i studentsku populaciju.

Negativno delovanje povezuje se sa medijskim sadržajima koji su nasilni i nisu prilagođeni uzrastu, odnosno deci i mladima. To ukazuje da je potrebna veća kontrola od strane roditelja, ali i od strane medijskih kuća koje plasiraju takve sadržaje. Može se zaključiti da je uloga medija u procesu odrastanja izuzetno velika i da su medijski  uticaji na decu i mlade sve izraženiji.

Sa pozitivne strane, platforme kao što su TikTok, Tvitter, Instagram i Snapchat mogu biti spasioci za mlade koji se osećaju izolovano ili marginalizovano, posebno LGBTK tinejdžere. Pored toga, društveni mediji su pomogli tinejdžerima da se osećaju povezanije i ne tako usamljeno tokom pandemije.

Mislim da je ta tvrdnja tačna, da oni jesu zaokupljeni društvenim mrežama ali mislim da je to trenutak u kome živimo, da to i jeste jedan način njihovog informisanja i njihovog druženja. Preko društvenih mreža oni dobijaju sve informacije koje su im potrebne. Šta je trenutno aktuelno, šta se vrednosno ceni, koji se događaji odvijaju, kakva je moda. Sve to oni dobijaju preko društvenih mreža i na taj način stvaraju neki svoj svet u kome oni sada žive. To jeste drugačije od nekog vremena kad nije bilo društvenih mreža, drugačije u vreme kad su društvenih mreža tek počinjale, asad jedna nova kostalacija, novi odnosi koji postoje kod mladih i to je svet u kome oni obitavaju i žive, kaže pedagog Živkica Đorđević.

Ali uticaj društvenih medija na mlade takođe može biti značajno štetan za mentalno zdravlje. Posebno su društveni mediji i tinejdžerska depresija blisko povezani. Štaviše, prekomerna upotreba aplikacija izlaže mlade maltretiranju putem interneta, problemima sa imidžom tela i zavisnosti od tehnologije rezultira manje vremena provedenog na zdrave aktivnosti u stvarnom svetu. I dok većina roditelja veruje da zna šta njihovo dete objavljuje na društvenim mrežama, pokazalo se da 70 odsto njih krije svoje onlajn ponašanje od roditelja.

Mi smo društvenim mrežama kao prostorija u kojoj smo mi zatvoreni sami i mi ne znamo šta se oko nas dešava. Merilo čoveku je drugi čovek, on mu je ogledalo, on mu pokazuje da li ga to ljuti. Vi imate takozvane neverbalne signale kojima na osnovu jednog malog miga na licu ili pokreta očiju zaključite šta je osoba htela da kaže, da je lažna priča ili dosadan sagovornik. Prilikom društvenih mreža sve to nemate tako da sjedne strane to treba mladiima osvestiti da znaju da su oni u virtuelno lažnom svetu i kad šalju neku poruku da ta poruka, pitanje je kako će doći do sagovornika. To je strašno za svakog mladog čoveka. Strašna je pozicija kad se nađe da je on nekoga ogovarao, grdio, nešto loše uradio, strašna je pozicija kad je on meta na koju se to odnosi i mislim da posebno onaj ko šalje poruku nema svest o tome koliko je to povredilo neku osobu dok je lično ne sretne. To je moje iskustvo koje sam imala sa decom. Vi kad dobijete poruku od nekoga ko je žrtva da mu je teško što je žrtva itd, pozovete osobu koja je to radila, neka vrsta nasilnika. Nasilnik ne razume često šta je radio, ’’Bože, šta se to dogodilo’’, međutim, tek kad se ta osoba susretne, to je upravo ta medijacija, počnete da shvatate šta ustvari radite i na neki način vas to sada vraća.

U savremenom društvu mediji predstavljaju sastavni i neizostavni deo života mladih. Mladi se sa medijima upoznaju veoma rano, kada stupaju u kontakt sa televizijom, štampom ili sredstvima novih tehnologija koja koriste njihovi roditelji.

Na školskom uzrastu još uvek su veoma naklonjeni televiziji i raznovrsnim sadržajima koje ona nudi, a u novije vreme posebnu pažnju mladi posvećuju računarima, tabletima i mobilnim telefonima. U periodu adolescencije povezanost mladih i medija postaje još izraženija, tako da u periodu srednje škole mladi najveći deo svog slobodnog vremena provode uz medije. Poznato je da mediji imaju nesporan uticaj na razvoj ličnosti, tokom čitavog odrastanja, pa time uloga medija i tradicionalnih i savremenih dobija na značenju. Danas  mediji  predstavljaju  pojam  koji  označava  sistem  javnog informisanja, koji služi za širenje vesti i audio vizuelnog sadržaja u svrhu informisanja, obrazovanja, zabave stanovništva. Mediji postoje da bi ostvarile komunikaciju sa javnošću. Nema sumnje i da i tradicionalni i savremeni mediji deluju na razvoj ličnosti mladih.

Nikola Stojković, srednjoškolac kaže da se u njegovom okruženju koriste društvene mreže Instagram, Tiktok, Twiter, Snepčet, ali, kako kaže, na negativan način. Reklamiranje proizvoda dobilo je novi oblik koji se najčešće dešava na Instagramu.

„Ljudi prosto se izgube u svom svetu da bi pratili tuđ život, zaborave da imaju svoj život. Praćenje poznatih ličnosti i to. Gledaju kako se oblači pevačica. Prvo gledaju pa primene. Poznata pevačica, bilo koja,   na Instagram stori postavite pitanje „jao gde si kupila te farmarice sa slike prelepe su’’ i ona napiše, ili koja prodavnica već i taj neko ko je postavio pitanje traži te iste farmarice ili bar slične . Mislim da je to neka saradnja između izvođača i kompanija. Oni ne reklamiraju neku majicu od 2 000 dinara, nego to su sve farmerice do 50 evra.  Neki muškarci vide i žele i oni. Na primer, Devito kupio kajlu od 25 000 hiljada evra i i to se priča po društvu. A nije realno da to kupe, nije realno ni 25 000 dinara u ovom vremenu. Klinci do 10 godina znaju tekstove napamet i pevaju. Dete od 7 do 10 godina nema svest šta se u pesmi i šta peva. Bitno da zna tekst napamet i nije mu uopšte bitno šta peva. Meni roditelji nikad nisu postavili pitanje kakvu muziku slušam, koju pesmu slušam, nemaju predstavu da ja slušam rep, trep ili folk, nemaju predstavu koju vrstu muzike slušam i to se često u porodici ne priča, Bitne teme su da ne pušim, ne drogiram se jer to vodi u propast. To su neke teme koji roditelji vode s decom.

Mediji imaju snažan uticaj na socijalizaciju mladih, na ponašanje, stavove i pogled na svet, a kao najznačajnije medije izdvajaju:  knjige,  radio  televiziju,  kompjutersku  tehnologiju,  internet, novine, časopise, bioskop, mobilnu telefoniju, itd. Danas  se  sasvim  opravdano  može  govoriti  o  medijima  kao integralnom delu procesa odrastanja. Moć medija na polju vaspitanja i obrazovanja  je  ogromna.  Mediji  predstavljaju  jedan  od  najznačajnijih činilaca  vaspitanja  i  socijalizacije  koji  podučavaju  decu  i  mlade pružajući informacije, promovišući norme i vrednosti, upoznajući ih sa načinima na koje svet funkcioniše, doprinose stvaranju pogleda na svet.  Kako je svet mladih danas i te kako obeležen tradicionalnim i digitalnim medijima, sasvim opravdano se može govoriti o medijskom odrastanju.  Kod  njih  se  javlja  potreba  upoznavanja  okoline  i  prirode, druženja s vršnjacima, u čemu značajnu ulogu imaju mediji.

Kristina Miloradović učenica Požarevačke gimnazije kaže da od društvenih mreža najčešće koristi Instagram.

Ja lično najviše koristim instagram i moje društvo isto. To nam je najbolja platforma da kažemo ono što imamo, da pokažemo ono što imamo i zbog posla, jer se bavim grafičkim dizajnom, koristim i Facebook zato što me tu nađe dosta ljudi, ali zbog nekih drugih stvari, članstvo u nekim organizacijama, Svet reči, Prijatelji dece Srbije. Oni mi sve materijale koje treba da podelim šalju na Fejsbuk i onda pravim objave i fotografije objavljujem. Za lične potrebe koristim Instagram zbog nekih drugih stvari fejsbuk. Pošto imam mlađeg brata, primetila sam da on sve više vremena provodi na Tik -Toku i gleda gluposti koje se tamo kače, ali ja lično i moji prijatelji koriste instagram.  Situacija je takva da se dopamim luči čim vidimo da nam je stigla neka poruka. Primetila sam da na svakom malom odmoru imamo potrebu da proverimo šta je novo stiglo, da odgovorimo na poruku. Međutim, lično provodim sveukupno 3h dnevno tokom radnih dana, a vikendom sigurno više.

Kristina smatra da internet kao negativno okruženje vidi u smislu standard lepo te koji se tamo postavlja.

Mislim da je i dalje prisutno to da me je jako briga šta neki drugi ljudi misle o meni i svima je to jako bitno, samo što se to sada prebacilo na društvene mreže u smislu da sada i mnogi ljudi koji nas ne poznaju nađu sebi za pravo da komentarišu i pričaju nešto o nama na osnovu nekog materijala koji smo mi stavili na društvene mreže. Što se tiče interneta kao negativnog okrušenja mislim da jeste u smislu bolesnih standarda lepote. Mnoge mlade devojke i žene sada gledaju kako su nekome slike savršene i kako su  tela savršena i šta se očekuje od žene, kako da izgleda, kakvu kosu treba da ima, kako treba da se oblači sve su to negativni aspekti koji negativno utiču na nas mlade zato što smo mi i dalje u tom adolescentskom periodu u kom smo jako pogodljivi i formiramo naše mišljenje na osnovu nekog ideološkog saznanja koje smo dobili u porodici ili u društvu, zajednici, kao odeljenju u zajednici, šta nas profesori pričaju i od nas se očekuje da se slažemo sa time. Tj niko od nas to ne očekuje ali mi mislimo da je to ispravno mišljenje, tako da zato smatram da je internet jako i negativan i veoma toksično okruženje za sve nas na društvenim mrežama, pogotovo na instagramu.

Susret dece i mladih s medijima danas se događa znatno ranije nego pre desetak godina i zbog toga je neophodno da se na vreme razvija svest o delovanju medija. U tom kontekstu pojavljuje se pitanje dečjeg razlikovanja realnog sveta i onoga koji je predstavljen u medijima. Upravo kod mlađeg deteta česta je pojava da ono više nije sigurno šta potiče iz realne, a šta iz medijske (fiktivne) situacije, pa roditelji o tome i te kako moraju voditi računa. Virtualna realnost tu situaciju još više usložnjava.

Ana Obradović, učenica Požarevačke gimnazije kaže da društvene mreže mogu da utiču i to na mlađu populaciju, odnosno 4., 5. razred.

Mislim da  najviše u tom periodu i utiču, jer tek tada kreću da se razvijaju mišljenja dece i tek tada kreću da sazrevaju ozbiljnije. Mislim da je tad najbitnije da im se priča šta treba, a šta ne. Ja sam osoba koja dosta koristi Tik- tok, meni služi isto kao i Twiter, da pratim vesti koje me interesuju.

Što se tiče drugih tema, znam  kad izašao serijski silovatelj na slobodu. Dosta je bilo na Tik-toku, apelovanje o tome, širile su se slike o tome kako izgleda da bi mogle da se klone njega. Dosta ljudi je delilo to na Tiktoku, Instagramu, Twiteru.   To je jedna tema koja me je interesovala, pa sam ispratila to.

Računar je postao centralni medij naše svakidašnjice. Kompjuterske igre su postale društveni  fenomen, veliki  biznis, ali i središte pažnje onih koji pokušavaju da izgrade sisteme vaspitanja i obrazovanja u duhu vremena u kojem  živimo.

Deca i mladi odrastaju u okruženju u kojem su neizbežno prisutni različiti masovni mediji, pa su njihovi utIcaji neminovni.. Što su deca mlađa, manje su sposobna da se zaštitite se od različitih uticaja, posebno zato što uticaji medijskih sadržaja nisu uvek jasno vidljivi, već mogu imati odloženo delovanje.  Mediji nisu sami po sebi prirodno dobri ili loši: radi se o tehnologiji koja može da se koristi na različite načine. Iz istraživanja sprovedenih u različitim delovima sveta, zaključeno je kako kvalitetni medijski proizvodi namenjeni deci (televizijski i radio programi, knjige, internet stranice, informativni servisi mobilnih telefona, obrazovne kampanje putem posebnih oznaka na ulicama, lutkarske predstave, dramske predstave itd.), mogu biti efikasni u  promovisanju  različitih  razvojnih ciljeva.

Jedan od dobrih primera korišćenja medija je program Erasmus plus koji okuplja mlade iz Eu u raznim projektima u kojima razmenjuju znanja i iskustva.  U okviru projekta „Svetla! Kamera! Akcija!“ u programu Erasmus+ učestvovala je osnovna škola „Sveti Sava“ iz Požarevca. Ovo je jedan od većih projekata u kojima učestvuje 6 zemalja, uključujući i učenike iz Osnovne škole „Sveti Sava“ koji su sa nastavnicima već obišli Španiju, Portugal i Poljsku, a u narednom periodu biće gosti svojim vršnjacima u Turskoj i Italiji.

Nastavnica tehnike i tehnologije, Dragana Milivojević je zajedno sa učenicima iz škole „Sveti Sava“ i gostima iz inostranstva radila na projektu odnosno na radionicama na kojima su učili editovanje video materijala.

“Svrha projekta je da učenici nauče kreiranje Youtube sadržaja na koristan način. Svi učenici, da bi ušli u projekat morali su da kreiraju video odnosno tutorijale za nešto što su pravili u tom trenutku. Gosti su iz Poljske, Turske, Portugala, Italije i Španije i mislim da su jako zadovoljni sadržajem koji su imali prilike da upoznaju. Što se tiče radionice, bila je fantastična, mislim da im je dosta pomogla, naučili su bukvalno sve što se tiče kreiranja videa, koji bi trebalo da se plasira na Youtube-u, od upotrebe izvora svetla, zvuka do montiranja i drugih stvari. Od samog početka rekli smo im šta bi trebalo da se plasira. 

Što se tiče neprilagođenih sadržaja, to je bilo u startu rečeno da nije dobro i da učenici ne bi trebalo uopšte da snimaju takve sadržaje.  Ovaj projekat je drugačija tema, više je za kreativnost, ne samo kroz snimanje videa, već i na druge načine. Svi snimci iz projekta bili su vezani ili za kuvanje ili za pravljenje određenih predmeta, uglavnom sa tematikom novogodišnje dekoracije. Svi naši snimci su objavljeni na Instagram i Facebook kanalu.” 

Mediji imaju posledice na znanje, oblikuju stavove o nekom pitanju, deluju na emocije, izazivaju fiziološke reakcije, te konačno utiču i na ponašanje gledalaca. U istraživanjima o uticaju medija na mlade, četiri su osnovne hipoteze o uticaju medijskog nasilja na mlade. Najčešće su bili istraživani mediji uz koje mladi provode najviše  vremena (najčešće sami ili u društvu vršnjaka): televizija, Internet i video igre.

Sve je više dokaza da internet i društvene mreže mogu uticati na ponašanje u vezi sa samoubistvom. Kako je internet postao sve više ukorenjen u svakodnevnim životima ljudi, mentalne i emocionalne poteškoće se povećavaju kako pojedinci vide uređenu verziju kako život treba da izgleda.

Momak iz Laktaša M. D. izvršio je samoubistvo nakon što se na društvenim mrežama pojavio snimak u kome je ismejan tokom razgovora za posao. Sporni snimak pojavio se na društvenim mrežama i povezuje se sa samoubistvom dvadesetdvogodišnjeg mladića.

„Ne mogu ja to više da izdržim„. Te reči Mladena Dulića niko nije shvatio ozbiljno. Mladen je samo tražio posao, a dobio ismevanje. Nije ni slutio da će biti sniman tokom razgovora za posao i da će taj snimak osvanuti na društvenim mrežama. Radnici pumpe su uhapšeni, a zbog njihovog izrugivanja ugašen je jedan mladi život.

Taj slučaj je opomena za celo društvo. Psiholozi upozoravaju: neodgovorno ponašanje i plasiranje podrugljivog sadržaja, neslanih šala, pa i uvreda može imati i tragične posledice.

„Svi smo odgovorni, svi koji učestvujemo. Naravno da je najodgovornija osoba koja je kreirala sadržaj, odgovorna je i platforma ili medij na kom je sadržaj podijeljen, ali i svi ostali koji su učestvovali i na bilo koji način doprinijeli vidljivosti tog sadržaja“, istakla je  Dragana Trninić profesorka na Fakultetu političkih nauka Banja Luka.

Prema istraživanju Krovne organizacije mladih, mladi se većinski informišu preko telefona, a više od polovine njih se ne informiše svakodnevno. Gotovo tri četvrtine smatra da se susreće sa lažnim vestima, a četiri petine smatraju da znaju da prepoznaju lažnu vest. Od televizijskih kanala, mladi najviše gledaju filmske i dokumentarne kanale, zatim RTS i N1, dok preko 60% ne čita štampu. Od društvenih mreža mladi najviše koriste Instagram, od aplikacija za komuniciranje Viber, dok je Fejsbuk u blagom opadanju. Dve petine mladih negativno ocenjuju uticaj društvenih mreža na svoje slobodno vreme. Krovna organizacija smatra da treba sprovesti istraživanje o uticaju društvenih mreža na sve aspekte života i psihološki razvoj mladih u Srbiji, a u cilju utvrđivanja potencijalnih negativnih
efekata i planiranja njihovog adresiranja. Medijsku pismenost, posebno kada je reč o novim medijima, uvrstiti u formalno obrazovanje, od nivoa osnovne
škole, u skladu sa najvišim obrazovnim standardima. Raditi na unapređenju informisanja mladih, kao i na kreiranju većeg i kvalitetnijeg medijskog sadržaja za mlade i o mladima, oslanjati se više na činjenice i mogućnosti da se reaguje na dobijene informacije. Obučiti mlade da kritički promatraju i prosuđuju plasirani sadržaj u medijima, zaključuju.