Mladi moraju biti uključeni u deo procesa pri donošenju odluka

Najinformativniji u tom smislu svakako je podatak da skoro svakog drugog mladog (49%) nijedan od šest aspekata politike uopšte ne interesuje. U tom kontekstu ne iznenađuju podaci da se o politici u najužem socijalnom okruženju porodice i prijatelja najčešće uopšte ne diskutuje. Trećina mladih izjavljuje da o politici ne diskutuje nikada, dok su oni koji o politici učestalo diskutuju malobrojni, navodi Demostat.

Manjak interesovanja za rezultat verovatno ima i nizak nivo političkog znanja i sofisticiranosti, što, posledično, može voditi osećaju političke neefikasnosti, sumnjama u sopstvene kapacitete da se svet politike razume. Distanciranost mladih od politike delom ima “eksterne” uzorke, tj. potiče iz njihove preovlađujuće percepcije nepodsticajnog političkog konteksta za učešće mladih u svetu politike. Većina mladih smatra da političari ne mare mnogo za njihovo mišljenje (58%).

Politička participacija se može odrediti kao proces dobrovoljnog učešća pojedinaca i socijalnih grupa u iniciranju, razmatranju i donošenju političkih stavova i odluka, kao i u njihovoj realizaciji. Politička participacija je element demokratske/participativne političke kulture. Da bi demokratija kao oblik političkog režima funkcionisala, neophodno je imati aktivne građane, građane koji participiraju u okviru demokratskog sistema. Zato je neophodno da i mladi učestvuju/participiraju u procesima donošenja odluka.

Jelena Milenković (24), diplomirana profesorka jezika i književnosti kaže da je interesovanje za politiku razvila kroz srednju školu, na časovima istorije, građanskog vaspitanja, filozofije i ustava i prava građana.

“Tada sam uvidela kolika je njena moć i koliko je važno da građanin demokratskog društva bude zainteresovan za politička zbivanja u svojoj zemlji. To je osnovni preduslov da se demokratsko društvo s pravom i naziva demokratskim. Nisam član nijedne političke stranke, ali trudim se da budem upoznata sa njihovim programima i radom, te na izborima glasam za onu koja neguje vrednosti koje cenim. Otkada sam stekla pravo na glasanje, izazila sam i na lokalne, i na parlamentarne, i na predsedničke izbore, kao i na referendum. Planiram da izađem i na svake sledeće koji će biti održani. Ne možemo očekivati da se bilo šta u društvu promeni ukoliko ne pođemo od sebe i ne obavimo svoju građansku dužnost.”

Jelena smatra da mladi u njenom okruženju, a i u celoj Srbiji, ne shvataju koliko je politika zapravo važna, a uzroci takvog stanja su, kako kaže,  vrlo kompleksni.

“Jedan koji bih ja izdvojila je to da politika u Srbiji ne ispunjava ono zbog čega i postoji, a to je da bude u službi građana. Situacija je upravo suprotna – politika kod nas služi da oni koji se njome bave steknu bogatstvo i moć, dok građani strepe za svoju egzistenciju. Mladi vide kakvo je stanje u zemlji, a nemaju nadu da neki politički sistem to može promeniti.”

Jelena je diplomirala srpski jezik i književnost i tvrdi da je jedan od uslova da se zaposli da bude član stranke.

“ Frustrirajuće je kada uložite mnogo truda u školovanje, volontiranje i različite stručne prakse, a nakon njihovog završetka, i pored svih kvalifikacija koje imate, uslov da se zaposlite je da budete član stranke. Od osoba koje poznajem, a članovi su stranke, samo su dve to postale iz ličnih ubeđenja. Svi ostali pokušavaju da dođu do posla. Ipak, kakvo god da je stanje, važno je da mladi shvate da je moć u rukama naroda. Naravno, osvešćivanje mladih kada je u pitanju politika mora biti podržano školstvom i medijima.”

Da bi politički sistemi bili reprezentativni, svi delovi društva moraju biti uključeni. Kada su mladi ljudi obespravljeni ili isključeni iz političkih procesa, značajan deo populacije ima malo ili nimalo glasa ili uticaja na odluke koje utiču na živote društvene zajednice. Ključna posledica je podrivanje reprezentativnosti političkih sistema.

Dušan Cvejić, srednjoškolac kaže da znanje o politici  kreće od kuće.

“Mislim da pre svega to kreće iz kuće. Porodice uopšte ne uče svoju decu o politici. Ako krene neka politička emisija, onda moramo da promenimo kanal. Znam iz ličnog iskustva, krene politika, a roditelji mi kažu „ajde šta će dete da gleda politiku, menjaj kanal“.

Kad krenemo u osnovnu školu, tamo nas ne uče politici. Zato sad u 3. godini srednje škole jako malo znamo o politici. Sve što do sad znamo i pričamo o politici  sami smo to otkrili, jer nas je interesovalo i to po principu -Postoji politika, ne znam ništa o tome, ajde da saznam nešto. Uglavnom imamo jednog prijatelja koji stalno voli da priča o politici,  i mi se stalno uključujemo sa njim i razmatramo neke teme. Međutim,  generalno na nivou cele generacije, nijednom u životu nisam čuo nijednog da obrazloži zašto vlast nije ili jeste loša.

Iskreno, nikad nisam razmišljao o tome da se priključim nekoj stranci ili da se dublje bavim time, politikom, nikad nisam imao razlog da razmišljam o tome pošto sam malo čas rekao da nikada nismo bili edukovani politikom. Cvejić kaže da je neophodno je da mladi ljudi budu uključeni u formalne političke procese i da imaju pravo glasa u formulisanju današnje i sutrašnje politike.

Opet će ostati na mladima. Kako će opstati, to je pitanje, ali mislim da hoće, ljudi će  vremenom videti  šta ih čeka u budućnosti i koliko ne znaju, i onda će morati da počnu da usvajaju neke pojmove liberalizma, kapitalizma. Najpre da shvate značenje tih pojmova, da bi mogli da uđu dublje u politiku, ali ja ne znam nikoga ko je iz mog okruženja i društva rekao da će u budućnosti da se bavi politikom. Stvarno nikog ne znam, znam ko će upisati političke nauke, ali ne znam nikoga ko želi da se učlani u stranku.

Inkluzivno političko učešće nije samo osnovno političko i demokratsko pravo, već je i ključno za izgradnju stabilnih i mirnih društava i razvoj politika koje odgovaraju specifičnim potrebama mlađih generacija. Da bi mladi bili adekvatno zastupljeni u političkim institucijama, procesima i donošenju odluka, a posebno na izborima, moraju poznavati svoja prava i imati neophodna znanja i kapacitete da učestvuju na smislen način na svim nivoima.

Jovana Petrović, turizmolog kaže da je generalno politika donekle zanima, ali s druge strane izaziva joj  i frustraciju i osećaj bespomoćnosti, jer kada postoje prepreke za učešće u formalnim, institucionalizovanim političkim procesima, brzo se oseća obespravljeno.

Mnogi mladi su skloni da veruju da se njihov glas neće čuti ili da ih neće shvatiti ozbiljno čak i ako se čuju. Smatram da nemamo mogućnost da dobijemo kvalitetne informacije o većini pitanja. Mislim da su mnoge stvari koje se plasiraju u medijima površne, čak možda i ograničene. S druge strane,  postoji mnogo mišljenja, orijentacija, kontradikcija. T… tako da je teško doći do nekog zaključka. Slična je situacija i sa mladim ljudima iz mog okruženja. Kada se u društvu pokrenu ovakve teme uglavnom postoji rizik da pokvarimo atmosferu i onda razgovor mora da krene u nekom drugom pravcu.  To je valjda, neki odbrambeni mehanizam. Ne mogu da kažem da li mlade ljude treba ili ne treba da zanima politika. Smatram da bi bilo dobro, to bi bio jedan od preduslova da se možda nekad nešto promeni. Ali ako ovakve stvari u pojednicu izazivaju bilo kakve negativne emocije, mislim da je cena prevelika. Na kraju krajeva, niko nije rekao da moramo zauvek da živimo tu gde smo sada.

U novim demokratijama i demokratijama u nastajanju, uključivanje mladih ljudi u formalne političke procese je važno od samog početka. Aktivni doprinosi mladih ljudi mogu da ožive demokratske vrednosti, dovodeći do preokreta autoritarnih praksi. U zemljama u kojima su mladi ljudi predvodili proteste koji su primorali autoritarne režime sa vlasti, verovatno će osetiti značajnu frustraciju ako ne budu uključeni u nove formalne procedure donošenja odluka. Ovo može destabilizovati demokratizaciju i ubrzati dinamiku sukoba.

Istraživanje Krovne organizacije mladih pokazalo je da su mladi manje zainteresovani za politiku i politička dešavanja nego prethodne godine. Na pitanje „Koliko ste zainteresovani za politička dešavanja?“, na skali od 1 do 5 (prosečan odgovor mladih koji su učestvovali u istraživanju je 3,3. Odgovore 4 i 5 dalo je kombinovano 47,9% ispitanika, dok je odgovor da uopšte nije zainteresovano za politiku (ocena 1) dalo 13,2% ispitanika.

Miljana Pejić sekretarka ove organizacije kaže da je osnovni zaključak da mladi nemaju poverenja ni u jednu od institucija koje su ispitivane u istraživanju. Nijedna institucija nema prosečnu ocenu iznad 3, što govori da su mladi u potpunosti nepoverljivi i da se osećaju zapostavljeno.
Sa najmanjim poverenjem se ističu mediji i političke institucije (predsednik republike, predsednik Vlade, Vlada RS, Narodna skupština, gradonačelnici i predsednici opština iz kojih su ispitanici/ce). Resorna ministarstva koja su od važnosti za mlade (Ministarstvo omladine i sporta, prosveta, zdravstvo) imaju nešto više prosečne ocene. Mladi ne veruju ni u jednu od ponuđenih institucija u upitniku Krovne organizacije, a nešto manje nepoverenje imaju vojska i crkva. Sve klasične političke institucije su na skali od 1 do 5 dobile prosečne ocene manje od 2, a ubedljivo najmanje poverenje imaju političke partije, sa prosečnom ocenom 1,44.

Mladi smatraju da je izuzetno snažan strani uticaj na politiku u Srbiji, a tek 6,1% mladih smatra da su izbori u Srbiji slobodni i pošteni, a za manje od četvrtine mladih postoji političar kome mogu da veruju.

Tokom izborne kampanje, više od 50 mladih ljudi aktivno je pratilo i posmatralo predizbornu kampanju. Mladi istraživači i istraživačice, posmatrači i posmatračice i kompletan KOMS tim usmerili su svoj rad na aktivnosti prikupljanja podataka o komuniciranju političkih aktera (izborne
liste i predsednički kandidati) ka i o mladima. Praćena su direktna partijska obraćanja, stavovi, obećanja, poruke političara/kandidata.

Krovna organizacija mladih Srbije pratila je obraćanja svih izbornih aktera tokom kampanje za redovne predsedničke i vanredne parlamentarne izbore u Republici Srbiji. Evidentirano je kako su političari i izborni akteri komunicirali o mladima. Istraživanja KOMS-a pokazala su da se mladi dominantno informišu putem interneta i društvenih mreža, te je iz tog razloga postojala želja da se proveri koliko i na koji način su se politički akteri obraćali mladima, kao i kolika su procenjena utrošena sredstva na oglašavanje na društvenim mrežama i koji je procenat od njih bio usmeren na mlade, odnosno u kome su mladi bili targetirana grupa. Mladima su se u kampanji najviše obraćali Patriotski blok i predsednički kandidat Boško Obradović (47 puta), zatim koalicija oko SNS-a i predsednički kandidat Aleksandar Vučić (37 puta) i izborna lista Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije i predsednički kandidat Zdravko Ponoš (21 put). Najviše se u kampanji pričalo o obrazovanju mladih, odlasku mladih iz zemlje, političkoj participaciji mladih, stanovanju mladih, merama podrške mladima i meri od 100 evra podrške mladima.

Članica Upravnog odbora KOMS-a, Jovana Božičković zaključuje da nije bilo sistemskog plana i programa za mlade i to je ono što je izostalo u svim programima, te smatra da se ne može govoriti o položaju i potrebama mladih bez njihovog stvarnog uključivanja.

„Zato što mladi čine više od milion građana naše zemlje i moraju da budu deo procesa u donošenju odluka, naročito ako govorimo o odlukama koje se tiču direktno njihovog života.  Ako pogledamo konkretne podatke možemo da vidimo  da je jednoscifren broj jedinica lokalne samouprave uključuje mlade u procese, u smislu  da ima budžet opredeljen za mlade, plan i savetodavno telo gde mladi mogu da sede zajedno sa donosiocima odluka. Važno je istaći i da resorno ministarstvo nema niti dovojno ljudskih kapaciteta, niti resor da se bavi mladima, a ako pogledamo direknta izdvajanja za mlade, oni čine 0,08 % ukupnog budžeta Republike Srbije. Čini nam se da to govori u prilog ovoj nepovoljnoj statistici da skoro svaka druga mlada osoba želi da ode iz Srbije. I ako pogledamo život mlade osobe u Srbiji, kada završi proces obrazovanja ona skoro dve godine aktivno traži svoj prvi posao, 60 % mladih nema nikakva primanja i prihode, a živi s roditeljima do 31 godine. Mladi ne mogu niti ekonomski, niti stambeno da se osamostale, ali ono što mi vidimo, što nama mladi kažu jeste da žele da žive u jednom podsticajnom okruženju u kojem mogu da zastupaju svoje interese i aktivno učestvuju u razvoju društva. Naši podaci takođe pokazuju da svaka druga mlada osoba smatra da nema za koga da glasa.“

Veliki broj mladih narodnih poslanika u prethodnom sazivu trebalo je da donese afirmaciju političke participacije mladih u Srbiji i veću zastupljenost u kampanji, međutim to nije bilo slučaj. Veliki broj mladih je izašao na izbore (u granicama proseka opšte izlaznosti). Razočaravajuće je što najveći broj mladih koji nisu izašli na izbore to nije uradio zato što ne veruje da izbori mogu bilo šta da promene.

U Narodnoj skupštini Republike Srbije mladi poslanici u svoje govore uglavnom u maloj meri uključuju potrebe i interese mladih ljudi. U ovoj i prethodnoj godini bilo je sednica tokom kojih su na dnevnom redu bile izmene i dopune zakona koji su direktno u vezi sa mladim ljudima, ali tokom kojih nijedan mladi poslanik nije zatražio reč. Tada niko od poslanika ispod 30 godina nije govorio o tome, sudeći po video-snimcima zasedanja, objavljenim na Jutjub kanalu Parlament Srbija, piše Danas.

Međutim, analizom skupštinskih govora primećuje se da postoje i mladi poslanici koji u velikoj meri učestvuju u raspravama o temama koji su od važnosti za mlade. Obično su to izmene i dopune zakona u vezi sa studentima ili odluke u vezi sa zaposlenjem mladih.

Iako neki od poslanika zaista daju konkretne predloge i efektno interpretiraju situaciju, postoje i mnogi koji se drže „opštih mesta“ i iznose pohvale za ono što je do tog trenutka urađeno.

Docent Dušan Vučićević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu objašnjava da broj mladih u predstavničkim telima ne mora uopšte da bude važan indikator, ali ono što je od značaja jeste da bi mladi generalno trebalo aktivnije da se bave omladinskim politikama.

“Nisam siguran da li je ključno da morate da imate mlade u Narodnoj skupštini. Važno je da mladi budu uključeni u politike koje su za njih važne, pre svega omladinske. Ili da studenti budu uključeni u one politike koje se odnose na studente i njihov život, školovanje, prve prilike za zapošljavanje, a to ne mora da se radi direktno kroz Parlament. To može da se radi u okviru javnih rasprava kada se pripremaju zakoni i kada se zatim obavljaju konsultacije sa mladim ljudima u Srbiji. Pitanje je hoćete li deskriptivno predstavljanje koje ne donosi ništa, ili da zaista suštinski radite na omladinskim politikama”, kaže Vučićević.

Docent Dušan Vučićević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu ističe za list Danas da je demokratija najvažniji preduslov za veću uključenost u politiku, a samim tim i za veću uključenost mladih.

“Kada imate nedemokratsko društvo ili hibridni režim, onda su to posledice koje su očekivane i onda jedino rešenje koje ja mogu da preporučim jeste da imate više demokratije. Kada budete imali više demokratije imaćete više diskusija, imaćete više rasprava, imaćete više uključenosti ljudi u politiku i imaćete više mladih u politici. Bez demokratije kao preduslova, sve ovo ostalo neće funkcionisati”, objašnjava Vučićević.

Krovna organizacija mladih smatra da treba formirati Omladinski kokus u Narodnoj skupštini, čiji je bi zadatak bio da okuplja mlade poslanike, ali i druge narodne poslanike zainteresovane za pitanja mladih, kao i predstavnike podmladaka političkih stranaka, predstavnike mladih i udruženja
Političke partije bi trebalo da se obraćaju mladima, da kreiraju političke programe za njih, da se usmere na probleme mladih i da im posvete pažnju u kampanjama. Takođe, treba da pozicioniraju veći broj mladih u prvoj polovini izbornih lista, te pružaju priliku da biraju i budu izabrani na najodgovornije i najvažnije državne funkcije, a i da uspostave minimalnu izbornu demokratiju i Srbiju ponovo vrate u red slobodnih i demokratskih zemalja kako bi se povratilo poverenje mladih u izborni proces i podstakla njihova participacija.

Međunarodni strateški dokumenti, zakoni i strategije Republike Srbije prepoznaju mlade kao jednu od najranijivih društvenih grupa, posebno u vremenu ekonomske krize. Mladi predstavljaju neprocenjiv resurs u kontekstu razvoja svakog društva, a posebno u društvima koja ubrzano stare poput našeg. Jedan od najznačajnih dokumenata iz ove oblasti jeste Evropska povelja o učešću mladih na lokanom i regionalnom nivou, koja je usvojena od strane Saveta Evrope, a čija je potpisnica i Republika Srbija. Preambula povelje kaže: Mladi imaju pravo, a trebalo bi da i imaju priliku na punopravno učešće u odlukama koje utiču na njihov život, a koje se donose na lokalnom ili regionalnom nivou. Mlade takođe treba podržati i pružiti im mogućnost da se uključe u sve aktivnosti. Naravno, pravo na učešće ne vredi mnogo, ukoliko mladi nemaju priliku, podršku i znanje za realizaciju tog prava.