Marjanović: Plan upravljanja otpadom u procesu izrade, poslednji donet 2009. godine

Prenošenje propisa Evropske unije u nacionalni pravni sistem samo je prvi korak u procesu prilagođavanja EU standardima. EU politika zaštite životne sredine podrazumeva i adekvatnu primenu i sprovođenje propisa – na nacionalnom, ali i lokalnom nivou. Neophodne su značajne investicije za administrativne troškove i ulaganje u infrastrukturu. Radi planiranja upravljanja otpadom u Republici Srbiji donose se planski dokumenti, između ostalog, strategija upravljanja otpadom, programi prevencije stvaranja otpada, lokalni plan upravljanja otpadom.

Grad Požarevac je pokrenuo proces izrade Plana upravljanja otpadom. Odluka o pristupanju izradi Lokalnog plana upravljanja otpadom na teritoriji grada Požarevca za period 2023 – 2032. godine, usvojena je na sednici Skupštine Grada Požarevca u septembru. Predmetnim planom biće definisane kako smernice upravljanja otpadom tako i rad JKP ”Komunalne službe”Požarevac. Poslednji lokalni akcioni plan upravljanja otpadom donet je 2009. godine.

JKP ”Komunalne službe”Požarevac primenjuje standard upravljanja otpadom koje propisuje Zakon o upravljanju otpadom. Zakon o upravljanju otpadom je u skladu sa evropskim direktivama. Ovo preduzeće svoje poslovne aktivnosti usmerava ka poboljšanju pružanja usluge građanima.

Reciklažni centar za komunalni otpad je izgrađen u Požarevcu, ali još uvek nije otvoren. Njega bi trebalo da koriste Požarevac, Kostolac, ali i Veliko Gradište i Golubac. Otvaranjem ovog postrojenja Požarevac bi rešio pitanje deponovanja komunalnog otpada, nakon čega bi usledili  i prvi koraci u primarnoj selekciji smeća. Puštanjem u funkciju ovog kompleksa, prestaće organizovano odvoženje i odlaganje otpada na neuslovnim deponijama.

Kada se steknu uslovi definisani projektom sanacije i zatvaranja koji je odobren od strane resornog Ministarstva, kao i uspostavljanje rada Reciklažnog centra odnosno prevoza i odlaganja komunalnog otpada na regionalnu deponiju, može se očekivati da će nesanitarna deponija “Jeremijino polje” biti zatvorena, kaže za Boom 93 direktor JKP “Komunalne službe”, Marko Marjanović. Dodaje da zatvaranje nesanitarne deponije zavisi od početka rada Reciklažnog centra.

Reciklažni centar je izgrađen i opremljen sistemom za selekciju i transfer. Realizovana je nabavka sistema za predtretman, vozila i rolkontejnera za prevoz otpada na regionalnu deponiju. Probni rad Reciklažnog centra, JKP ”Komunalne službe”Požarevac očekuje, kada se dobije upotrebna dozvola.

Prema ranijim najavama, Gradska deponija komunalnog otpada “Jeremijino polje” trebalo je da da se zatvori do kraja godine i da se potpuno rekultiviše. Grad Požarevac i dalje  odlaže komunalni otpad na deponiju Jeremijino polje, koja nije sanitarno uređena,  već prinudno odlagalište komunalnog otpada. 

Nekada je na tom mestu bilo jezero, koje je počelo da se puni smećem krajem osamdesetih godina prošlog veka. Od tada je smeće sve više raslo, a problem se nije rešavao decenijama.

Požarevačka deponija je više puta gorela prošle godine. Da je sanacija urađena prethodnih godina, kako su i najavljivali nadležni,  do požara ne bi ni došlo. Ostalo je nepoznato u kojoj meri su građani bili izloženi zagađujućim česticama prilikom požara i da li je ostavilo posledice po ljudsko zdravlje,

Kada je reč o divljim deponijama, JKP”Komunalne službe”Požarevac ih tretira već duži niz godina, kaže Marjanović.

Sanacija divljih deponija se radi planski i po prijavi nadležne gradske inspekcije. JKP ”Komunalne službe” Požarevac planski tretira 32 divlje deponije godišnje u seoskim mesnim zajednicama, u zavisnosti od nastale potrebe. U skladu sa prijavama nadležne inspekcije očisti se i oko 10 do 15 lokacija divljih deponija na području gradskih mesnih zajednica.

Još jedan od problema sa otpadom koji prave građani je što bacaju otpad oko kanti za smeće i tu stvaraju velike količine đubreta. Primer je ulica Požarevačkog partizanskog odreda. Javno komunalno preduzeće „Komunalne službe“ je skrenulo pažnju na ovaj problem i apelovao  na građane da se odgovorno odnose prema životnoj sredini, te da poštuju radnike koji taj otpad iznose kao i sam grad u kome žive.

„Gradjani prave nagomilane gomile otpada gde se stvaraju ozbiljni problemi, u smislu da je neophodno mnogo više vremenena radnicima ovog preduzeća da taj otpad iznesu. Takođe, dešava se da psi razvlače taj otpad i tako se stvara ružna slika naše sredine, grada, javnog preduzeća i naših građana, rekao je direktor Komunalnih službi.

Podsetio je da je Grad Požarevac u saradnji sa JKP „Komunalne službe“ obezbedio besplatne plastične kante za sve korisnike koji žive u objektima individualnog stanovanja. Kante su se delile 2019. godine i u tim kantama je neophodno odlagati sav kućni otpad. Na taj način čuvamo životnu sredinu, pomažemo javnom preduzeću i činimo Požarevac lepšim.

Prošle godine Komunalne službe ušle su u proces nabavke podzemnih kontejnera. Od kompanije „Eco Signal“ iz Beograda kupljeno je 24 novih podzemnih kontejnera, po ceni od skoro 17 miliona dinara bez PDV-a. Uloženo je i u novi autosmećar sa sistemom za pražnjenje standardnih i podzemnih kontejnera u gradu. Autosmećar kupljen je od grupe preduzeća “Vladex” iz Velikog Drenova i Auto Čačka, za blizu 18 milina dinara bez PDV-a.

Funkcionisanje podzemnih kontejnera u Požarevcu se ne razlikuje od funkcionisanja u drugim gradovima. Postavljeno je 14 podzemnih kontejnera, koji su pušteni u probni rad u ulicama Knez Milošev venac, Svetosavska i ČedeVasovića. Do kraja godine postaviće se još 10 podzemnih kontejenera, kaže direktor Komunalne službe u Požarevcu.

Komunalni otpad prikuplja se samo na gradskom području, dok u seoskim područjima to ne funkcioniše u potpunosti. U nedavnom razgovoru sa predsednikom opštine Kučevo, Ivanom Rajičićem saznali smo da se radi na tome da sve mesne zajednice koje trenutno nisu u sistemu odlaganja smeća uključe, kako bi smanjili pritisak na divlje deponije.

“Sistem odnošenja smeća uveden je u selu Voluja, 1. novembra, a imamo studije za selo Duboka, kao i Raševica. Uz pomoć ministarstva kupićemo kante i kontejnere iz sopstvenih sredstava, dajemo građanima, uzimamo na revers i plaćamo iznošenje smeća. To je zaista jedan veliki projekat.

Podsetimo, predsednik opštine Kučevo Ivan Rajičić i ministarka za zaštitu životne sredine, Irena Vujović, potpisali su i ugovor za realizaciju projekta prevencije nelegalnog odlaganja otpada i uklanjanja divljih deponija na teritoriji opštine Kučevo. Ukupna vrednost Projekta je 4.335.000,00 dinara.

„Na ovaj način ćemo nastaviti sa rešavanjem problema vezanih za nelegalno odlaganje otpada i divljih deponija na teritoriji naše opštine, a zajedno i sa svim ostalim projektima koje sprovodimo, i koji se tiču zaštite životne sredine. Verujemo da ćemo uskoro uspeti da u mnogome smanjimo količinu otpada koji se nalazi van mesta predviđenih za odlaganje istog. Samo tako ćemo stvoriti čistu i zdravu životnu sredinu“ izjavio je Rajičić nakon potpisivanja ugovora.

Najveći infrastrukturni projekat, finansijski podržan od strane Vlade Republike Srbije i Ministarstva životne sredine, u Petrovcu na Mlavi je izgradnja transfer stanice sa reciklažnim dvorištem – Centar za sakupljanje i separaciju komunalnog otpada.  Na katastarskoj lokaciji 4909 KO Petrovac na Mlavi planirana je izgradnja većeg broja objekata među kojima su objekti za zaposlene, prijavnica, pretovarna rampa za neselektirani komunalni otpad, separatori, infiltracioni i protivpožarni bazeni itd. Ceo kompleks biće ograđen zelenim pojasom uz izgradnju pratećih unutrašnjih saobraćajnica i parkinga za vozila.
Ovo je do sada najveći infrastrukturni projekat koji je finansijski podržan od strane Vlade Republike Srbije i Ministarstva životne sredine i kojim će se trajno rešiti problem odlaganja komunalnog otpada na području petrovačke opštine. Procenjena vrednost radova iznosi više od 241.798.000 dinara.

Slovenija, primer dobre prakse

Ljubljanski regionalni centar za upravljanje otpadom (RCERO Ljubljana) je najveći ekološki projekat u zemlji, koji je počeo sa radom krajem 2015. godine i brine o otpadu jedne trećine Slovenije. Regionalni centar se sastoji od proširene deponije, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i postrojenja za preradu otpada. Novo odlagalište je u upotrebi od 2009. godine, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda radi od 2011. godine, a izgradnja objekata za mehaničko-biološki tretman otpada, što je bio najzahtjevniji deo projekta, završena je krajem 2015. godine.

Ključni deo regionalnog centra su tri objekta u kojima se odvija mehaničko-biološki tretman otpada. U ovim objektima se prerađuju dve vrste otpada: odvojeno sakupljeni biološki otpad i ostatak mešanog komunalnog otpada. Kabasti otpad se takođe prihvata i sortira.

RCERO Ljubljana, koji se sufinansira sa 61 odsto sredstava iz Evropskog fonda, primer je dobre prakse u oblasti integracije i saradnje opština i povezujući element upravljanja otpadom u Sloveniji između opština i regiona. U RCERO je trenutno uključeno više od 50 opština, tako da RCERO brine o otpadu trećine Slovenije.

Celokupnim projektom, za koji je Evropska komisija donela odluku u aprilu 2009. godine, upravlja javno preduzeće JP VOKA SNAGA, u nadležnosti Opštine Ljubljana (MOL) i drugih opština.

RCERO donosi dugoročno regulisanje pitanja upravljanja otpadom za jednu trećinu Slovenije, najbolji i najsavremeniji sistem prerade otpada u Sloveniji, korišćenje najsavremenije i održive tehnologije za upravljanje otpadom u evropskim razmerama, Objekti i uređaji izgrađeni u okviru RCERO Ljubljana omogućavaju: Proizvodnja zelene električne energije iz obnovljivog izvora biogasa; dobijanje komposta iz biološkog otpada, koji se koristi u hortikulturi i upravljanju deponijama, dobijanje sekundarnog goriva iz lake frakcije mešovitog komunalnog otpada, proizvodnju električne i toplotne energije za sopstvene potrebe.

Osnovni princip u zaštiti životne sredine u Evropskoj uniji je “zagađivač plaća”. Predvidivo finansiranje zasnovano na tom principu potrebno je za podizanje nivoa investicija u sektoru. Prema izveštajima Evropske komisije, u Srbiji je potreban dalji napredak u transponovanju i primeni Direktive o odgovornosti zaštite prema životnoj sredini (ELD) 2004/35, Okvirne direktive o otpadu 2018/851 i Uredbe o pošiljkama otpada 1013/2006 u oblasti finansijskih garancija, osiguranja i drugih finansijskih instrumenata potrebnih za pokrivanje troškova u upravljanju otpadom i prekograničnom kretanju otpada.

Cilj je da se u Srbiji uspostavi održiv sistem zaštite životne sredine, kao i značajna uključenost ove politike u ostale sektore. Na taj način obezbeđuju se preduslovi za bolje zdravlje, bolji kvalitet života građana i konkurentnu privredu. Istovremeno, pregovorima treba obezbediti dovoljno dug prelazni period da bi se infrastruktura i postrojenja u Srbiji prilagodili visokim EU standardima.