Kako smanjiti otpad tokom proizvodnje i omogućiti njegovu reciklažu bez štetnih uticaja na životnu sredinu?

Savez društava inženjera i tehničara je u poslednjem zborniku radova priredilo savetovanje na temu “Značaj ocenjivanja životnog ciklusa proizvoda sa aspekta zaštite životne sredine.” U svojim stručnim skupovima iz oblasti životne sredine  i održivog razvoja, stavljen je akcenat na teme o izradi lokalnog ekološkog akcionog plana Požarevca, o deponijima i značaju reciklaže i upravljanju otpadom. Ovogodišnje savetovanje imalo je za cilj da ukaže na zmačaj analize životnog ciklusa proizvoda, jer se celovita ekološka podobnost proizvoda ocenjuje pomoću metoda LCA (Life Cycle Assessment) koji proučava aspekte životne sredine i moguće uticaje na životnu sredinu tokom celokupnog životnog veka proizvoda.

Ranije je briga o zaštiti životne sredine bila usmerena na smanjenje štetnog uticaja proizvodnje: smanjiti otpad tokom proizvodnje i omogućiti njegovu reciklažu bez štetnih uticaja na životnu sredinu. Ovaj pristup čini osnove modela linearne ekonomije koji promoviše koncept nazvan “uzmi ,napravi , iskoristi, baci (na otpad)“. U novije vreme počeo je da se razvija i primenjuje model cirkularne ekonomije, prema kojem se, u procesu proizvodnje i upotrebe otpadni materijal smanjuje na minimalni nivo, i isti, postaje značajna sirovina u nekom drugom proizvodnom procesu. Sami proizvodi su dizajnirani tako da mogu biti popravljeni, ponovo iskorišćeni ili unapređeni umesto da budu bačeni na otpad. Otpad se danas posmatra kao resurs i razvojna šansa jedne zemlje.

U rad savetovanja, o kome smo već pisali, učestvovali su  istaknuti profesori i stručnjaci iz većeg broja institucija i organizacija koje se bave ovom oblašću, iz Republike Srbije. Predstavljene su teme kojima su obuhvaćene tematske oblasti koje se prevashodno odnose na sagledavanje stanja u oblasti razvoja i primene LCA metoda u svrhu ocenjivanja životnog ciklusa proizvoda i procesa (Life Cycle Assessment).

Autori su predstavili savremena znanja i iskustva, a vezano za stanje u oblasti razvoja i primene novih pristupa za unapređenje ekološke bezbednosti.

Prva uviđanja o ograničenosti prirodnih resursa i energije, tokom 60-tih godina prošlog veka, inicirala su interes za pronalazak načina efikasnog praćenja potrošnje, kao i predviđanja situacije u budućnosti. Prve analize rađene su za Koka-kola kompaniju, u svrhu procene ekološke prihvatljivosti različitih tipova ambalaže. Tada je korišćena metoda poznata kao REPA (Resource and Environmental Profile Analysis), a fokusi analize bili su potrošnja energije i materijala, kao i generisanje otpada. U Evropi, u isto vreme, se razvijala slična metoda zvana Ekobalans (EcoBalance). U periodu od 1970. do 1975. razvijani su standardni protokoli, odnosno metodologije za sprovođenje analiza, koji su su se sprovodili u više faza. Protokoli analize su sadržali niz pretpostavki, koje su kasnije revidirane od strane EPA (Environmental Protection Agency -Agencija za zaštitu životne okoline SAD) i predstavnika industrije.

To je dovelo do razvojne evolucije postupaka u LCA analizu. Početkom 80 – tih, sa rastom interesa za procenu uticaja proizvoda na životnu okolinu, sprovedene su prve LCA analize u nekim Evropskim zemljama (ponovo je bila reč o ambalaži). Pošto su baze podataka i metode bile raznovrsne, rezultati su bili teško uporedivi, i uglavnom nezadovoljavajući, te je uočena potreba za sistematskim pristupom u razvoju metodologije za procenu životnog ciklusa proizvoda. Od kraja 80 – tih, pa do današnjih dana, raste interes prema LCA metodi i ona nalazi sve širu primenu u različitim oblastima ljudskog delovanja (politika, proizvodnja,informisanje javnosti, itd). Paralelno sa rastom interesa prema analizi životnog ciklusa proizvoda, razvijala se sve intenzivnije i metodološka osnova.

Poznavanje materijala, naročito sa aspekta LCA, odnosno uticaja materijala na životnu sredinu, je u osnovi neophodno za sve inženjere i tehnologe. Inženjeri, u ulozi projektanta biraju materijale prema njihovim mehaničkim, antikorozivnim i drugim svojstvima, smatrajući da se ta svojstva postiže pravilnim tehnološkim postupcima. Sa druge strane, tehnolozi analiziraju strukturu materijala i uticaja različitih

obrada na promenu strukture, a time i mehaničkih i drugih svojstava. Poznavanje promena materijala prilikom obrade je preduslov pravilnog sprovođenja obrade i postizanja željenih svojstava, naročito sa aspekta zaštite životne sredine.  Sve to zahteva viši nivo znanja inženjera i tehnologa. Upravo dobro poznavanje materijala omogućava njegovu racionalnu primenu, što nije uvek predmet tehničke prirode, već i ekonomske politike.

Šta je tehnika fitoremedijacije?

Akumulacija teških metala u zemljištu je naglo povećana usled različitih prirodnih procesa i antropogenih (industrijskih) aktivnosti. Kako teški metali nisu biorazgradivi, oni opstaju u životnoj sredini, imaju potencijal da uđu u lanac ishrane kroz useve, i na kraju se mogu akumulirati u ljudskom telu putem biomagnifikacije. Zbog svoje toksične prirode, kontaminacija teškim metalima predstavlja ozbiljnu pretnju po ljudsko zdravlje i ekosistem. Zbog toga je sanacija zagađenja zemljišta od najveće važnosti. Fitoremedijacija je ekološki prihvatljiv pristup koji bi mogao biti uspešna mera ublažavanja za revegetaciju zemljišta zagađenog teškim metalima na isplativ način. Da bi se poboljšala efikasnost fitoremedijacije, neophodno je bolje razumevanje mehanizama koji leže u osnovi akumulacije teških metala i tolerancije u biljci.

Povećan razvoj industrije u svim sektorima potrebuje sve veće količine nekih plemenitih i retkih metala, a njihova eksploatacija i prerada ostavlja teške posledice u životnoj sredini. Zato su u ovom radu razmatrali spektar biljaka hiperakumulatora metala kao što su Au, Ag i Li koje ih eksploatišu i pri nižim koncentracijama. Životna sredina posle primene fitoremedijacije se u potpunosti može vratiti prvobitnoj funkciji i nameni, navodi u zborniku radova Jasminka Đorđević Miloradović.

U eri naglo povećanih potreba za eksploatacijom mineralnih sirovina i dobijanja većih količina plemenitih i retkih metala suočavamo se sa ubrzanim tehničko tehnološkim rastom i teškim posledicama po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Samo jedan od primera je eksploatacija i dobijanja zlata iz mlevene rude ekstrakcijom cijanidom i sumpornom kiselinom ili ispiranje i ekstrakcija živom, podseća Miloradović. Fitoekstrakcija, usvajanje metala korenovima biljaka, translokacija u nadzemne izdanke, a posle žetve dobijanje metala daje sasvim nove mogućnosti, jer čuva životnu sredinu i zdravlje ljudi, a čitavi predeli se vraćaju prvobitnoj funkciji i nameni. Zato je ovaj rad, kako se navodi,na osnovu dosadašnjih iskustva fitoremedijacije razmatrao primenu ove tehnologije na plemenite (Au, Ag) i retke (Li) metale.

Osvrnućemo se nakratko na selo Laznica u opštini Žagubica gde su prošle godine meštani protestovali protiv rudnika Potaj Čuka-Tisnica u kome se planira vadjenje zlata upotrebom cijanida. Lazničani se ne mire sa odlukom vlasti da na sedam godina odobri ekspolataciju zlata u Homoljskim planinama, jer bi sve podzemne vode i reke Mlava i Pek, bile toksičnog sadržaja. Konkretno, prostorni plan obuhvata delove žagubičke katastarske opštine Laznica selo, Laznica Selište i Žagubica, a u Majdanpeku Jasikovo i Leskovo. Ukupna površina obuhvaćena planom iznosi oko 292 km2.

Eksploatacija ležišta će trajati sedam godina. Predviđeno je da se ruda zlata eksploatiše putem površinskih kopova, a prerada oksidne rude, radi dobijanja zlata vršiće se metodom luženja, piše, između ostalog, u elaboratu. Nakon isteka sedmogodišnjeg perioda eksploatacije, godinu dana će trajati zatvaranje rudnika i rekultivacija. Kompleks rudnika će sadržati, pored kopova i postrojenja za luženje na gomili, postrojenja za drobljenje i aglomeraciju, ADR postrojenje, odlagališta jalovine iz kopova, internu i javnu infrastrukturu i druge prateće objekte.Procenjeno je da ima 19,2 Mt (megatona) verovatnih rezervi sa srednjim sadržajem zlata od 1,07 g/t. Na osnovu rezultata istraživanja, planirana proizvodnja kanadske kompanije je prerada 2,5 megatona godišnje, sa srednjim sadržajem zlata od 1,07 g/t i ukupnim iskorišćenjem zlata od 84,9% za oksidnii 71,8% za prelazni tip rude. Prerada rude biće realizovana u dve faze: 9,9 Mt u fazi 1, i 9,3 Mt u fazi 2, što čini ukupno 19,2 Mt prerađene rude tokom životnog veka rudnika od sedam godina.U planu se navodi i da proces luženja (ispiranja) uključuje stvaranje kompleksa zlata i cijanida i upotrebu aktivnog ugljenika za vezivanje kompleksa zlata.

U vezi sa tim, podneta je žalba početkom oktobra prošle godine od strane Earth thrive i Earth law centra u saradnji sa lokalnim ekološkim organizacijama Čuvari Homolja i Mlavska vojska, a ocenjena je kao validna od strane sekretarijata Bernske konvencije. Ministarstvo zaštite životne sredine je potom pozvano da odgovori na navode iz žalbe do kraja januara 2023. godine.„Sekretarijat Bernske konvencije za zaštitu flore i faune Evrope traži od Vlade Srbije da se izjasni o navodima u naše dve nove žalbe iz oktobra 2022. godine o mogućem negativnom uticaju rudnika bakra i cinka „Podvirovi“ u Bosilegradu i rudnika zlata „Potaj Čuka-Tisnica“ na Homoljskim planinama“, rekao je tada za Boom93 ekološki aktivista, Ivan Milosavljević.

Inače, lokalne ekološke organizacije “Čuvari Homolja” iz Žagubice/Laznice i “Mlavska vojska” iz Petrovca na Mlavi su zajednički organizovale više naučnih skupova i tribina, protesta i blokada puteva protiveći se ovom projektu koji bi nepovratno uništio čitav bio region Homolja i ugrozio slivove reka Pek i Mlava. Država Srbija i lokalna samouprava Žagubice su uporno u prvi plan stavljale interese strane rudarske kompanije pravdajući to potencijalnim ekonomskim koristima za državni i lokalni budžet, kao i novim radnim mestima za meštane Homolja. Suočene sa pokretanjem postupka pred Biroom Bernske konvencije, institucije Republike Srbije po prvi put morati da daju zvanične odgovore na pitanja koja se tiču zaštite prirode pri realizaciji rudarskih projekata, a na šta se država obavezala mnogobrojnim domaćim i međunarodnim propisima.

U zborniku radova Saveza inženjera i tehničara stoji da je“ stalna težnja da se tokom vremena kreće napred sa unapređenjem i poboljšanjem kvaliteta života neprestani tok razvoja ljudske zajednice. Nije preterano uverenje i tvrdnja da se u proteklom veku dogodilo više promena nego u svim vekovima pre toga, od nastanka ljudi na zemlji. Razvoj tehničkih sistema dobija sve veće ubrzanje, složenost i druge karakteristike, pri čemu treba analizirati da li taj trend prati, u pozitivnom smislu, i svest o rizičnim posledicama koje sobom nose pomenute faze životnog veka tehničkih sistema. Razvoj tehničkih disciplina sve više zahteva specijalizacije u pojedinim domenima nauke i tehnike, što omogućava nastajanje sve složenijih sistema. Možda je prestrogo izraziti mišljenje da se nedovoljno pažnje posvećuje negativnim aspektima nastajanja novih proizvoda i rada tehničkih sistema (TS). Kakve i koje sve rizike oni sa sobom nose po ljude i životnu sredinu, često, je ostajalo da se vidi i utvrdi tokom vremena njihove primene i uništavanja. Da li to može i sme da se posmatra, i dalje, samo kao slučajnost? Vodeći svetski industrijski prizvođači TS, koji ih i sami koriste za svoje potrebe, u trci za profitom i prestižom, nekad, svesno, prećutkuju neke moguće rizike, u nekim slučajevima, kao tehničke propuste ili nemogućnost sagledavanja u periodu nastajanja TS, da bi pravdali sebe ako se to otkrije tokom eksploatacije. Stalna težnja da se tokom vremena kreće napred sa unapređenjem i poboljšanjem kvaliteta života je neprestani tok razvoja ljudske zajednice. Nije preterano uverenje i tvrdnja da se u proteklom veku dogodilo više promena nego u svim vekovima pre toga, od nastanka ljudi na zemlji. Razvoj tehničkih sistema dobija sve veće ubrzanje, složenost i druge karakteristike, pri čemu treba analizirati da li taj trend prati, u pozitivnom smislu, i svest o rizičnim posledicama koje sobom nose pomenute faze životnog veka tehničkih sistema. U  trci za profitom i poboljšanjem standarda življenja stvaranjem novih proizvoda, njihovim korišćenjem, svesno ili ne, sve brže i više se troše resursi koji omogućavaju život i opstanak ljudi na planeti zemlji. Niko još nije dao prognozu dužine vremena trajanja održivog života sa ovakvim tempom zagađenja životne sredine, načina i mogućnosti obnavljanja i produžavanja uslova življenja, sa pretposatvkama brzina promena u budućem vremenu i o nastajanju novih faza sa posledicama u budućnosti.“ ZBORNIK LCA_2022-2